Mržnja policajaca prema Ženama u crnom bukvalno je taktilna. Oni obezbeđuju skupove aktivistkinja te organizacije, ali ni tokom svih godina mržnja ne popušta. Nema ih kad su potrebni, i to baš onda kada ih biju skinhedsi ili beogradske kavgadžije. I kada se Žene u crnom žale nailaze na takve policajce da ne znaju da li razgovaraju sa čuvarem poretka ili sa izgrednikom. Evo kako to izgleda: na Trgu Republike, 6. oktobra, zastava PACE stajala je u žardinjeri. Jedan muškarac je prošao, polomio zastavu i bacio je. Aktivista Miloš Urošević je pozvao policiju da zaštiti uredno prijavljen skup, ali su policajci ostali pasivni. Napadaču to nije bilo dovoljno, već je Uroševiću poručio »marš pederčino jedna, bolesniku jedan, sada ću da te ubijem, da ti polomim ruke i noge«. Posle drugog poziva policija je došla i u kafani Beoizlog našla napadača. Ovaj je u bratskom tonu porazgovarao sa policajcima i priznao da je polomio zastavu. Umesto da zaštiti Miloša Uroševića i zastavu Žena u crnom, jedan policajac je »objasnio« da mu je napadač rekao da je zastavu polomio jer je ona »simbol bolesne homoseksualnosti koju vi promovišete«. Policajac se, izgleda, s tim složio, i onako »bratski«, uzeo podatke od napadača.
Aktivistkinje Žena u crnom napadnute su i 30. januara ove godine. U MUP-u u Ulici majke Jevrosime, dok su čekale zapisnik o događaju koji je sačinio inspektor Krste Đujić, prišao im je u hodniku jedan policajac i obratio im se rečima: »Zašto vam treba potvrda? Da li za lične potrebe, da nekome pokažete, da naplatite štetu od osiguranja, da tužite onog što je napao, da ga krivično gonite, da ga tražite, da ga ubijete, da ga koljete? Ne znam šta vam treba«.
Tim povodom Žene u crnom su se obratile najvišim policijskim organima, ali bez nekakvog uspeha.