Novi, mali izdavač novosadska Cenzura ponudila nam je ovog proleća na čitanje prevod knjige Mit o nacijama – srednjovekovno poreklo Evrope jednog od najznačajnijih savremenih istoričara Patrika J. Gerija, profesora na čuvenom UCLA (University of California at Los Angeles). Ova dragocena knjiga se prvi put pojavila 2002. u izdanju Princeton University Pressa, i prava je sreća što se zahvaljujući mladom izdavaču i prevodu Danire Parente našla pred ovdašnjim čitaocima naviklim da se srednjovekovna istorija, naročito nacionalna, čita opterećena mitološkim matricama, te služi kao opravdanje savremenih političkih zbivanja. Knjiga Patrika Gerija obogaćena je i dragocenim pogovorom profesora Milenka Perovića.
»Svaki istoričar koji je veći deo života proučavao ovaj rani period stvaranja etniciteta i seoba može samo da sa strahom i prezirom posmatra razvoj politički svesnog nacionalizma i rasizma, posebno kada ove ideologije, da bi imale opravdanje, prisvajaju i izvrću istoriju«, naglašava autor u svom uvodnom razmatranju pod naslovom »Kriza evropskog identiteta« da bi zaključio da: »U stvari, nema ničeg posebno ‘starodrevnog’ kod naroda Evrope u njihovom navodnom pravu na političku autonomiju. Polaganje prava na suverenitet, koji Evropa danas vidi u istočnoj i centralnoj Evropi, tvorevina je 19. veka, vremena koje je kombinovalo romantične političke filozofije Rusoa i Hegela sa naučnom indoevropskom filologijom, iz čega je proizašao etnički nacionalizam. Ova pseudonauka dvaput je razorila Evropu i može to ponovo da uradi«.
Patrik Geri u svom uvodnom razmatranju zaključuje da su istoričari »dužni da otvoreno iznesu svoje stavove, makar i znali da će se njihove reči ignorisati«. Ovako oslobođen on nam u svojoj knjizi daje obilje nespornog materijala kojim potvrđuje svoje polazne teze.
Prateći nastajanje i istoriju mitova o nastanku nacija od Rimskog carstva, preko srednje i zapadne Evrope, sa južnoslovenskim narodima kao najaktuelnijim primerima zaostalih procesa u današnjoj Evropi, autor ove dragocene knjige svoja razmatranja zaključuje primerom afričkog plemena Zulu. I upravo na primeru ovog velikog afričkog plemena do kraja razgolićuje mitološku matricu evropske nauke. Proučavajući usmenu istoriju Zulua, evropski misionar Brajant uspeo je da na svoju evropsku mitološku potku utka usmenu istoriju jednog afričkog plemena. Patrik Geri to u svojoj minucioznoj analizi potpuno demistifikuje i razotkriva otkrivajući model po kojem se to činilo i u istoriji evropskih naroda.
Misao da je »prošlost strana zemlja u kojoj se nikada nećemo pronaći« mogla bi uz obilje utemeljeno i znalački kompariranog i analiziranog materijala sa južnoslovenskih kulturnih prostora da deluje otrežnjujuće.