Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XIX (2007)

416-417

1-30. novembar 2007.

Republika

Događanja

Prva regionalna naučno-stručna konferencija o upravljanju industrijskim otpadom

Može i drugačije

Pitanje industrijski otpad ili sekundarne sirovine u poslednji čas je postavljeno u našoj zemlji

Ratifikacijom Kjoto protokola postavljen je rok od 2008. do 2012. godine da se problemi zagađenja zemljine atmosfere rešavaju i u Republici Srbiji. Zato možda i nije bilo veliko interesovanje za Konferenciju o industrijskom otpadu koja je održana od 22. do 25. oktobra 2007. na Kopaoniku pod pokroviteljstvom elektroprivrednih preduzeća, Tehnološko-metalurškog fakulteta, Privredne komore Srbije i Advanced Research Association, a u organizaciji Foruma kvaliteta.
A planina nije gostoljubivo dočekala učesnike. Pokazala je sve moći razljućene prirode i

pripretila snežnom blokadom. Ipak, sa samo sat vremena zakašnjenja Mihajlo Gavrić iz Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (JP EPS) kao predsednik organizacionog odbora otvorio je svečano skup na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva nauke, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Đorđe Jovanović, predstavnici Ministarstva vojske, Agencija za reciklažu Republike Srbije, predstavnici »velike« industrije, privatni preduzetnici, gosti iz SAD, Češke, Bosne i Hercegovine, instituti, samostalni privrednici i predstavnici nevladinih organizacija i drugi. Đorđe Jovanović je upoznao skup sa trenutnim stanjem u našoj zakonskoj regulativi. Nacrt Zakona o zaštiti životne sredine je urađen i čeka da uđe u skupštinsku proceduru. Još trideset zakonskih akata koji bi trebalo da obezbede implementaciju i lakšu primenu zakona je spremno. Prva sesija je bila posvećena harmonizaciji regulative u oblasti upravljanja industrijskim otpadom sa direktivama Evropske unije. Među izlagačima je bilo nesuglasica između
		Ganesha. Bronze. Höhe 53 cm. Chola-Dynastie, 12. Jahrhundert n. Chr. Sammlung Boney, Tokio

mišljenja o regionalnoj ili o nadležnosti lokalne samouprave za rešavanje problema u smislu izricanja materijalnih kazni, upravljanja opasnim otpadom i slično. Kao da još nisu

shvatili da je krilatica »misli globalno, deluj lokalno« kao osnov ekologije nužan početak svake delatnosti. Stana Bijelović je iznela tužnu činjenicu da mi još uvek nemamo deponije ni za inertan otpad, ni za onaj koji nije opasan već samo imamo deponije za komunalni otpad, koje su zastarele, neuređene i na koje se baca i životinjski otpad, te su opasne za zdravlje ljudi i životinja. Ali ni nacrt novog Zakona to ne predviđa. U članu 4 Zakona o upravljanju otpadom ne predviđa se nijedna deponija za opasan otpad. U stvarnosti njih naravno ima, neuređenih i bez upotrebne dozvole. Novim direktivama o deponijama zabranjuje se odlaganje sagorljivog otpada. To je implementiran strandard 14001.
Kako se pravilno postupa sa neopasnim otpadom nastalim u

E, a sad kafica

UA kad su sve muke i kvarovi na autobusu »Jugoprevoza« iz Kruševca na liniji Kopaonik–Novi Sad rešene uz pomoć jedne čačkalice, zadovoljni suvozač donese torbu, onu običnu, kinesku, i iz nje izvadi rešo na plin. Stavi na pult ispred sebe, sipa vodu iz flaše u pravu pravcatu džezvu i poče da priprema kaficu za njega i drugog vozača. Autobus je pri punoj brzini od 120 km na čas malo poskakivao, ali veština kojom je čovek upravljao svojim poslom nije ukazivala na neiskustvo. I tako skuvaše oni i popiše kaficu. Jednom rukom kafica, drugom volan. A u autobusu mirno dremuckaju tri predstavnika policijske vlasti koji su iz svojih udaljenih sela krenuli na posao u Beograd. Nije ni njima lako. Svaki dan putuju i tačno znaju kad im počinje radno vreme. Kad prime naređenje.

farmaceutskoj industriji prikazala je Aleksandra Krstić iz »Galenike« A. D. Zemun.
Pažnju je privuklo i izlaganje prof. Radeta Biočanina o upravljanju hazardnim otpadom. Iako se nije ograničio samo na našu zemlju, prof. Biočanin je istakao da je nužno postojanje jedne ABH ustanove koja bi pratila stanje zagađenosti na celoj teritoriji Srbije. Ispitivanja su prikazala da još uvek ima cezijuma u tlu kao posledica černobilske havarije. Poluvreme njegovog raspadanja je jako dugo, a u međuvremenu smo i bombardovani kasetnim bombama sa uranijumom.
Nisu samo radioaktivni metali prisutni na našem tlu već i teški metali u lekovitom bilju koje je važan izvozni proizvod sa našeg podneblja, kao u okolini rudnika »Grot« (cink i olovo).
Kao jedan od najvećih problema navedeno je i rabljeno ulje. Čak i u razvijenim zemljama samo 10–30% vozača menja ulje u kontrolisanim uslovima. Ali, nažalost, rad »Policiklična

aromatska jedinjenja u klarifikovanom i rabljenom ulju« Mladena Vurune sa Vojne akademije (Beograd) za mene kao laika bio je teško razumljiv. A prezentacija Instituta za bakar iz Bora privukla je značajnu pažnju. Novica Milošević je izneo podatak da nijedan objekat u Boru ne može da zadovolji zakonsku normu. Ipak, urađen je projekat za dobijanje bakra i plemenitih metala iz jalovine iako još nije pronađeno tehnološko rešenje.
Najviše polemike se vodilo oko uvođenja znaka kvaliteta. Po rečima magistra Franje Čoha, kod nas je uobičajena praksa da proizvođač sam etiketira svoj proizvod, iako bi to trebalo da radi nezavisno telo. Sa Eco

Rešavanje problema

Profesor doktor Olga Cvetković sa IHTM-a smatra »da je uklanjanje opreme sa PCB-om, transformatora i kondenzatora, kao najvećeg problema, prvorazredno jer se u njima nalaze najveće količine ulja. Inventar je završen na osnovu sredstava koje smo dobili od GEF-a preko UNEP-a, a realizacija projekta inventara opreme sa fluidima na bazi PCB-a obavljena je preko Ministarstva za zaštitu životne sredine. Sledeća faza koja mora da se reši je zakonodavna regulativa za tu vrstu otpada, a drugi deo je da praktično pristupimo rešavanju tog problema«.

označavanjem u Evropskoj uniji nas je upoznao magistar Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije. Označavanje nije obavezno ali treba da garantuje potpunu neškodljivost proizvoda za životnu sredinu. Dodeljuje ga nezavisno telo, Evropski odbor za označavanje EUEB. Znak je zeleni cvetić sa oznakom Evropske unije. Neki privrednici se žale da bi to poskupelo proizvod i smanjilo njegovu konkurentnost na tržištu. Napomenuto je da je zaštita potrošača od nekvalitetnih proizvoda primarna jer svaki ovako obeležen proizvod mora da bude istog kvaliteta kao klasičan. Znak se ne stavlja na hranu i piće.
Ova konferencija je pokazala da su i veliki sistemi postali svesni nužnosti stručnog upravljanja industrijskim otpadom, kao i da zaštita životne sredine mora da postane imperativ za svakog proizvođača, naučnika, ali i potrošača.


	Tanja B. Lončar


	Tranzicija	»Bermudski trougao« u Srbiji

Republika