U Srbiji postoji oko 142 registrovana davaoca internet usluga (toliko ih se prijavilo RATEL-u do početka ove godine, spisak se može prebrojavati na sajtu www.ratel.org.yu) a od toga je oko 68 prijavljeno u Beogradu (www.kombeg.org.yu).
U 2006. godini zabeleženo je ukupno 1.005.000 korisnika interneta u Srbiji (248.300 novih), što je povećanje od 32% u odnosu na prethodnu godinu. U telekomunikacionom sektoru veći rast broja korisnika u istom periodu beleži samo mobilna telefonija (ukupno 6.643.700 korisnika a od toga 1.133.000 novih), ali je procenat tog rasta manji nego u internet uslugama i iznosi 20,6% povećanja u odnosu na prethodnu godinu.
Među internet provajderima postoji i jedan državni, koji pripada Telekomu Srbija. Vlasnik, inače, celokupne fiksne telefonije i gotovo čitave telekomunikacione mreže u Srbiji je Telekom, a kroz telefonsku i telekomunikacionu mrežu prolazi (skoro) svaka veza sa internetom, bez obzira da li tu uslugu korisniku pruža TS ili neki privatni provajder.
Telekom Srbija je monopolsko preduzeće (nasleđena pozicija iz ranijih epoha) koje je takvim proglašeno u Zakonu o telekomunikacijama od 2003. godine, kao i u spisima nezavisnog regulatornog tela za oblast srpskih telekomunikacija (RATEL) od 2006. Inače, važeći zvanični stav je da monopol u ovoj oblasti treba ukinuti zato što koči razvoj informatičkog društva.
Bez obzira što (gotovo) svaki pristup internetu iz Srbije mora da se ostvari i posredstvom monopolskog preduzeća (TS), vidi se da internet provajdera ima priličan broj a i da broj korisnika internet usluga značajno raste. Može se reći da imamo vitalno tržiše internet usluga, ali i žilav monopol. Uprkos proklamacijama i propisima o demonopolizaciji srpskih telekomunikacija, Telekom uspeva da održi svoju poziciju »operatera sa većinskim udelom na tržištu« iz godine u godinu.

U toku avgusta i septembra ove godine pozvan je, od strane novouspostavljenog Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, određen broj internet provajdera da iznesu mišljenje o stanju na tržištu internet usluga u Srbiji. Evo njihovih svedočenja.

Veratnet, najveći IPS provajder u Srbiji, jedini koji poseduje sopstvenu međunarodnu vezu ostvarenu radio-relejnim sistemom od Beograda do Mađarske, kapaciteta 3x155 Mbit. Koristi opremu norveškog proizvođača Nere. Veratnet je 100% u privatnom vlasništvu i ima 70 zaposlenih.
Odnos sa TS: Izgradnja sopstvene mreže je posledica odbijanja Telekoma Srbija da pod komercijalnim uslovima iznajmi Veratnetu prvo 34 Mbit-a, a kasnije 155 Mbit-a. U Veratnetu nisu mogli da dozvole da se kompanija guši, investirali su 2,5 miliona evra u izgradnju sopstvene radio-relejne »backbone« mreže za koju je dobijena uredna dozvola od tadašnje savezne administracije. Jedne noći, oko ponoći, 2003. godine, presečeno je Veratnetu 37 poprečnih veza, osim prema ambasadi SAD i nekim nevladinim organizacijama.
Veratnet prodaje sada ADSL povezivanje, sa gubitkom, zato što je cena veleprodaje (nabavka od TS) mnogo viša od cene maloprodaje (prodaja krajnjim korisnicima).
Kablovskim operaterima Telekom Srbija dozvoljava korišćenje kanalizacije, a samo nekim IPS-a. Sedam puta Veratnet je podnosio zahtev Telekomu Srbije za zakup kanalizacije od Ulice Alekse Nenadovića do Savskog trga ali bezuspešno.
Odnos sa RATEL-om: U RATEL-u ne postoje nikakva pravila, nikakve procedure, ne postoji sistem kako Agencija radi. Ne postoje nikakvi rokovi. Regulatorno telo je Telekom Srbija, a ne RATEL. Telekom Srbija dobija dozvolu za 24 časa. RATEL-u je iz Veratneta podnet zahtev za proširenje kapaciteta februara 2007. godine i do danas nema nikakvog odgovora.

EUNET je osnovan 1995. godine, a YUNET radi na osnovu ugovora sklopljenog sa EUNET-om. Bavi se samo internetom, gde su doneli standarde i standardizaciju servisa.
Odnos sa TS: Da bi mogli da imaju interkonekciju bili su primorani da izgrade infrastrukturu, a zatim je poklone TS-u. Telekom Srbija je monopolista i nikada u telekomunikacijama u Srbiji nije bilo gore nego danas. Telekom Srbija ne dozvoljava prodaju SHDSL biznis korisnicima, na osnovu odluke UO Telekoma Srbija. ADSL ne garantuje ništa. IPS nisu u mogućnosti da mere protok. TS ne garantuje kvalitet protoka. Telekom Srbija otvoreno otima korisnike, unapred zna gde će biti puštene (njegove) digitalne centrale a na osnovu zahteva internet provajdera znaju ko je zainteresovan, pa zovu te firme i traže da pređu kod njih. Provajderi imaju svoje servere smeštene u TK centru i masu poprečnih veza ka TK centru. TS od njih traži izmeštanje ove opreme iako su za kolokaciju napravljeni i ugovori. Kablovskim operaterima se od strane TS dozvoljava korišćenje kanalizacije, pre svega SBB-u, ali ne i IPS-ovima. Oprema se stavljala u kanalizaciju bez kontrole TS. IPS su uslovljeni da kupe 1.000 portova, plus 600 dinara po svakom portu mesečno, tako da mali provajderi nisu konkurentni na ovom polju.

SBB kompanija osnovana je 2002. godine. Bave se kablovskom distribucijom signala i internetom, a planiraju da se bave »triple-play« uslugom. Operativni prihod od interneta u Poljskoj je 85%, a kod SBB-a 40%. Cena interneta je 10 evra, od čega 1,5 evra odlazi na troškove operatera za finansiranje razvoja. Veze za potrebe SBB-a između gradova realizovane su preko mreže »rame relay« Telekoma Srbija.
Odnos sa TS: SBB iznajmljuje od Telekoma Srbija veze među gradovima preko »frame-relay«-a. Ima sa TS »Best Effort« sporazum. Na međulinkovima dolazi do ispadanja veza. U nekim gradovima dolazi do zagušenja linkova jer Telekom Srbija nema dovoljno kapaciteta i ne može da zadovolji korisnike (Valjevo, Kraljevo...). Obrada zahteva u Telekomu traje po tri meseca. Kada SBB traži priključenje na »optiku« (optički kabl), TS traži da se veza izgradi o vlastitom trošku do mesta priključenja a zatim pokloni TS. Kako SBB ima biznis korisnike zbog kvaliteta servisa, Direkcija za usluge TS oseća se

komercijalne ugovore sa kućnim savetima. Ima 32 zaposlena, prosek godina 27. Oko 99% su biznis korisnici i manje od 1% stanovništvo. Kompanija je fokusirana na biznis korisnike. Opslužuje oko 40% poslovnog tržišta. Od 400 korisnika 50% su multinacionalne kompanije i kompletna automoto-industrija. Napravljen je prvi Data Center. Pristup korisnicima je putem optike i bežični. Koriste TS infrastrukturu.
Odnos sa TS: Absolute OK deo svoje infrastrukture i optiku polaže u kanalizaciju Telekoma Srbija. Održavanje mreže je izuzetno teško, dolazi do krađe bakarnih kablova. Telekom Srbija zaključava šahtove. Da bi se popravio kvar traži se odobrenje i najava rada kod Telekoma Srbija, otvaranje bez odobrenja se smatra provalom. Absolute OK je imao milionske štete jer je u aprilu cela Vojvodina ostala bez veza. Ne postoji sistem nadzora nad mrežom, što je uobičajena praksa. Sve telekomunikacione kapacitete izgradili su sopstvenim sredstvima, a zatim vlasništvo preneli Telekomu Srbija. TS vrši tehnički pregled u ime države, a ujedno je i konkurencija. Absolute OK mora da dobije saglasnost od Telekoma Srbija za priključenje na javnu telekomunikacionu mrežu. Katastar podzemnih instalacija ne postoji. Telekom Srbija ima interni pravilnik po kojem se osnovna sredstva izgrade pa prenese vlasništvo TS. Praktično, plaćaš zakup za svoje. Za interkonekciju TS naplaćuje ogromne sume. Trajanje zakupa nije definisano. Pitanje VoIP-a je priča za sebe. Primari su isključeni i TS pravi velike profite od međunarodnog saobraćaja. TS ima nenormalan profit od interkonekcije 220 evra po Mbit dok je u Bugarskoj 40 evra. Albancima na Kosovu prodaje po 50 evra. Kanalizacija, u stvari, nije vlasništvo Telekoma Srbija nego PTT.
Odnos sa RATEL-om: Pitanje VoIP-a nije ni do danas regulisano. RATEL nema projekciju troškova svih učesnika na tržištu. RATEL nema monitoring mreže. RATEL je spor, neefikasan i nema jasno definisane procedure i kriterijume.

Beotelnet se od Telefonije izdvojio u posebno pravno lice 2005. godine. Beotelnet radi »dial-up«, »web-mail hosting«, »real streaming«, »broadband« servise. Do sada ima 7.000 ADSL korisnika, 50 000 dial-up korisnika, preko 1.000 poslovnih korisnika. Ima satelitski link 64 Kbit-a. Celokupan link je na optici. Satelitski linkovi su skupi.
Odnos sa TS: Kada postoji monopol, i jedan ponuđač, o ceni usluge nema pregovora. ADSL je velika investicija koja ne može da se vrati. Velikoprodajne cene Telekoma Srbija su veće od maloprodajnih. Utakmica je nefer. Sve mreže su nastale korišćenjem kanalizacije Telekoma Srbija. Da bi gradili mrežu potrebna je dozvola Telekoma Srbija. Nema alternative.
Odnos sa RATEL-om: Nema jasne regulacije tržišta. Utakmica nije fer. Nema jasno definisanih procedura.

InfoSky. Po Zakonu o privrednim društvima radi kao privatna kompanija. U skladu sa Zakonom o knjigovodstvu Infosky je organizacioni deo, sektor u okviru Informatike a.d. Ima 13 zaposlenih i 27–30.000 dial-up korisnika.
Odnos sa TS: Konkurencija u Srbiji je »trčanje sa kamenom u cipeli«. O cenama, uslovima i ugovorima ne treba ni govoriti. U fiksnoj telefoniji Telekoma Srbija skraćeno je vreme impulsa, ne žele da pređu na minutažu zbog analognih centrala. Kad su u pitanju druge usluge Telekom Srbija radi šta hoće. Infosky ima 2 MBit-ni vod prema Crnoj Gori, ima ugovore sa biznis korisnicima, i nema pravo promene cena dok prethodno ne obavesti TS. TS primenjuje novi cenovnik od 1. jula, gde je obaveštenje opšte o promeni cena dato preko medija, pri čemu nema nikakvih detalja o cenama. Prošle godine iznajmljene linije (leased lines) poskupele su 20 puta, sa 1.250 ili 1.270 dinara na 28.900 mesečno. Pristup međunarodnom »backbonu« za internet nema alternative. Telekom Srbija nema nadzorni centar. Odlukom Upravnog odbora Telekoma Srbija oprema (za velike biznis korisnike) izmeštena je iz TK Centra TS. Nelojalna konkurencija. Pozvana je ambasada Rumunije da napusti Infosky i pređe u TS. Rukovodstvo TS poistovećuje državne i kompanijske interese. Ukoliko neko kupi monopolistu, Telekom Srbija, tražiće produženje monopola. Razvoj telekomunikacija ne može da se bazira na jednom telekomunikacionom operateru. Ne može da pokrije potrebe Srbije. Telekom Srbija pruža VoIP usluge ilegalno. Male firme rade u sprezi sa TS (zauzetost linija pokazuje da se koristi VoIP). Telekom Srbija obavlja privatni saobraćaj preko austrijske firme registrovane lokalno. Ne postoji mesto u TS gde može da se uputi reklamacija. Npr. došlo je do prekida u saobraćaju od 10 dana, a dostavljen je račun kao da se saobraćaj obavljao kontinualno. Ulaganje u lokalnu infrastrukturu Telekoma Srbija je bilo ogromno.
Odnos sa RATEL-om: RATEL još uvek nije uradio Pravilnik o VoIP-u.

NEOBEE.NET kompanija registrovana je 1999. godine, a počela da radi 2000. Ima 40 radnika u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Pruža isključivo internet usluge, 2006. godine imala 105.000 korisnika.
Odnos sa TS: Problem je što je cena veleprodaje veća od maloprodaje; 96% kupaca fizička lica. Kupac interneta plaća vodove plus internet. Cena pristupa provajdera i fizičkih lica nije ista. Cena 2 MBit-a za pristup internetu, 50% ukupnih troškova ide za TS. Nema konkurencije pa TS može da radi šta hoće. Telekom Srbija direktno poziva biznis korisnike i traži da pređu kod njih da koriste ADSL. To je postalo praksa. Veratnet je pregažen. Cena po jednom portu je 2.850 dinara ukoliko se kupi minimum 1.000 portova. Cena pretplate raste sa smanjenjem broja portova. Na hiljadu portova obezbeđeno je 34 MBit-a između korisnika i provajdera. Svaki MBit preko 34 MBit-a plaća se 8.000 dinara. Mali provajderi ne mogu da konkurišu velikim. Sve uslove Telekom Srbija definiše slobodnom voljom.
Odnos sa RATEL-om: Važno je obezbediti ravnopravnu utakmicu za sve. Neophodno je da se definišu jasne procedure i pravila. Sve je previše sporo.

Telekom Srbija ima velikoprodaju (od 1996. godine) i maloprodaju (od početka 2007. godine), SMIN formalno osnovan 1998. a pušten u rad 2002. godine u šta je investirano oko 10 miliona evra. U 2003. godini urađen je prvi projekat ADSL okosnice kao pilot projekat u Beogradu, kako bi se videla interesovanja; 2004. godine razdvojeni su segmenti velikoprodaje i maloprodaje. Obračun za internet je na odvojenom računu (maloprodaja). Telekom Srbija ima 2,8 miliona pretplatnika na DSLUM-u, 20.000 pretplatnika na nacionalnom bekbonu (15% ADSL-om). Pušteno je oko 90. 000 korisnika na ADSL-u. Oko 70.000 kablovskih korisnika. Telekom Srbija mesečno uključuje 3.000–4.000 ADSL-ova, ima 600.000 na »dial-up«-u i 160.000 korisnika širokopojasne usluge. TS planira mesečni rast ADSL-ova između 6 i 10 hiljada. Raspoloživi kapacitet TS je dvostruko veći ali, imajući u vidu potrebe, nema mogućnosti iskorišćenja tog kapaciteta.
Telekom Srbija je imao velike investicije u opremu i grube građevinske radove; 52 miliona evra investirano u razvoj ADSL. Veliki je problem ako se razmišlja kratkoročno, jer u prvoj godini ne može da dođe do uspeha. Telekom Srbija ima redovne sastanke sa ISP-ovima. Rečeno im je da je gornja granica cene ADSL za 256/34–3.000 dinara, a takođe su obavešteni i da će TS započeti sa maloprodajom. Međutim, cena je pala na 1.400 dinara. Telekom Srbija ima za cilj stimulisanje tržišta. Uvodi nove usluge, vrši edukaciju tržišta, vodi računa i o aspektu bezbednosti. TS namerava da uvede SLA (Servise Level Agreement). S druge strane, garancija u domenu interkonektivnosti zahteva »optiku«, bakar ne garantuje kvalitet. Problem je i u kućnim instalacijama.

Media Works dobio je šest kanala iz opsega 3.4–3.6. Beotel je dobio 6 i Verat 12 kanala; 2004. godine traženo je od ove tri kompanije da daju po jedan kanal Telekomu Srbija. Nakon toga je krenula hajka na one koji su se tome suprotstavili, Media Works je bio pod ogromnim pritiskom.
Odnos sa TS: Od VoIP (telefoniranje putem interneta) Telekom Srbija ima veliku dobit jer se saobraćaj terminira u postojećoj fiksnoj mreži. Alternative za pristupne mreže nema.
Odnos sa RATEL-om: Na sednici Upravnog odbora RATEL-a gospodin Hiber je izjavio da, ukoliko hoće, RATEL može zakonski svakome da oduzme kanale. Svi članovi Saveta RATEL-a, osim jednog, podržali su taj stav.

Razvoj informatičkog društva u Srbiji

Pojavom nove srpske vlade u maju ove godine nastalo je i Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. Ovakvo Ministarstvo nije do sada postojalo a preuzelo je nadležnosti koje su bile u ministarstvima za kapitalne investicije i nauku.
Ciljevi Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo Republike Srbije (www.mtid.sr.gov.yu) ovako su utvrđeni:
• stvaranje uslova za razvoj tržišta modernih telekomunikacija i poštanskih usluga;
• omogućavanje da svako naseljeno mesto dobije usluge iz skupa univerzalnog servisa;
• povećavanje broj korisnika interneta, podsticanjem potražnje i poboljšanjem kvaliteta i vrste usluga;
• uvođenje elektronske uprave i elektronskog poslovanja;
• pomaganje razvoja sadržaja dostupnih na internetu, namenjenih građanima Srbije;
• proširenje tržišta informacionih proizvoda i usluga i promovisanje zaštite intelektualne svojine.
Stvaranje tržišta usluga u ovoj oblasti podrazumeva omogućavanje konkurencije, odnosno liberalizaciju poslovanja i potiskivanje postojećih monopola. Univerzalni servis predstavlja koncept o minimalnoj telekomunikacionoj usluzi koju je država obavezna da

primena Zakona o elektronskom potpisu, koja bi trebalo da počne u prvoj polovini 2008. godine. Vasiljević je u izjavi za agenciju Tanjug objasnio da aktivnosti vezane za primenu pomenutog dokumenta uključuju analizu do sada donetih zakona, propisa i direktiva EU, kao i sagledavanje ranijih aktivnosti i daljih koraka u razvoju elektronske uprave, koji su povezani sa pitanjem elektronskog potpisa.
Primenom elektronskog potpisa u sistemima elektronskog poslovanja omogućava se provera autentičnosti potpisnika i zaštita integriteta podataka koji se prenose.
U saradnji sa Ministarstvom trgovine i usluga započete su aktivnosti na izradi zakona o elektronskoj trgovini, koji će biti završen ove godine. Ovaj dokument će dodatno doprineti razvoju elektronske trgovine u Srbiji u 2008. godini.
Predstavnici Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo učestvuju i u radnoj grupi Ministarstva pravde za izradu zakona o zaštiti ličnih podataka, a u njenoj nadležnosti će biti i donošenje zakona o zaštiti privatnosti podataka u javnim elektronskim komunikacijama, na čemu će se raditi odmah nakon donošenja osnovnog zakona, najavio je Vasiljević. On je dodao da će Ministarstvo, s obzirom na to da su visoki troškovi koji se plaćaju pri uvozu robe kupljene preko interneta jedna od brojnih prepreka za razvoj informatičkog društva, pokrenuti inicijativu da se nađe rešenje ovog problema.

Prepreke na putu do društva znanja

Isti list sproveo je anketu (objavljeno 6. 10. 2007) sa pitanjem kako komentarišete podatak da polovina građana Srbije ne zna za internet usluge javne administracije?
»Problem je što nije doneta politička odluka da javna administracija služi građanima. Kao posledicu toga imamo činjenicu da nije započeta reforma državne uprave, a samim tim ni uvođenje elektronskih servisa koji već decenijama svuda u svetu funkcionišu kako bi građanima omogućili bržu i efikasniju komunikaciju sa državnom upravom. Kada bude

savremene informaciono-komunikacione tehnologije. Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo mora da uradi ozbiljnu strategiju za uvođenje e-Uprave. Dobro je da je to ministarstvo formirano, sama činjenica da ga doskora nismo imali govori o odnosu države prema tom segmentu društva. Osim što je to sredstvo komuniciranja, to je i način poslovanja. Neshvatljivo je da se država odrekla takvog instrumenta u svojim rukama«, smatra Željko Ožegović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i opštine Novi Beograd.
»Ne postoje internet usluge javne administracije na državnom nivou, državni e-Government. Srbija je jedna od retkih zemalja koja to nema. Postoje samo internet usluge javne administracije na lokalnom nivou – u velikom broju opština, koje su same to uvele. Na nacionalnom nivou to ne postoji. Jedan od prioriteta ove vlade treba da bude i uvođenje elektronskih servisa državne administracije«, rekao je Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.
»Poražavajuća činjenica koja samo ukazuje na potrebu da se uloži mnogo napora kako bi se što pre uveli kvalitetni elektronski servisi za građane i privredu. Istovremeno je neophodno sprovoditi strateške programe pomoću kojih će se podići nivo informisanosti i znanja u ovoj oblasti, što je neophodan preduslov za uvođenje takozvane ‘ekonomije bazirane na znanju’. Republički zavod za informatiku i internet je uradio i promovisao internet portal e-Uprave (www.eUprava.gov.yu) i ove je godine po zvaničnoj statistici zabeležen rekordan rast od 40.000 novih korisnika elektronskih servisa. Uvođenjem dodatnih servisa sve će se više građana interesovati da o njima saznaju više i počnu da ih koriste«, kaže Slobodan Vučković, direktor Republičkog zavoda za informatiku i internet.