jedan tragičan dan »predstavnici opštine odlaze na ručak«. »Ne pristajem da budem privatna Bošnjakinja«, rekla je dodajući da u Novom Pazaru vlada sprega vlasti i kriminala. Nataša Kandić (Fond za humanitarno pravo) bila je u Mioču, mestu otmice. Tamo se srela samo sa članovima porodica žrtava, dok su predstavnici lokalne vlasti bili nevidljivi. »Te porodice više ništa ne očekuju, toliko su razočarani i izgubljeni«, rekla je za Republiku Nataša Kandić. Staša Zajović, predstavnica Žena u crnom, podsetila je na tragičnu sandžačku topografiju, svako mesto u kojem je bilo mučenja i proterivanja ljudi zato što su drugačijeg imena, nacije i vere: Sjeverin, Štrpce, Priboj, Pljevlja, Bukovica, Kukurovići, Milanovići, Voskovina, Rajičevići, Zabrđe, Živinice, Rančići, Prelac, Sastavci, Slavotići, Sočice, Strmac, Valovlje, Zaostro. U svakom od ovih sela vojske i paravojske ostavile su svoj krvav trag. Staša Zajović je rekla da legalistička vlast Vojislava Koštunice nastavlja proizvodnju sukoba koje je započeo Milošević, i da se takvoj politici treba odupreti. »Ne u naše ime i ne našim novcem«, rekla je.
Međutim, iz podataka koje poseduje Fond za humanitarno pravo vidi se da se zloglasna politika nastavlja upravo »u naše ime i našim novcem«. Naime, pomenuta sela su pusta, stanovnici su izbegli, žive u Priboju, Pljevljima, Goraždu kao podstanari, po podrumima i u nemogućim uslovima. Ali, plaćaju porez na zemlju koju poseduju, a koju ne mogu da obrađuju,