|
Godina XIX (2007)
|
1-31. oktobar 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
Kultura
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Bolonjski proces Srbija u evropskom visokom obrazovanju Posle godinu dana primene principa Bolonjske deklaracije na našim univerzitetima suočavamo se sa prvim rezultatima primene, koji nisu zadovoljavajući. Naime, prema preliminarnim istraživanjima, prolaznost studenata na državnim fakultetima na ispitima i dalje je veoma niska, svega 15%, te je dozvoljeno da se sa 60 bodova potrebnih za upis naredne godine studija kriterijum snizi na minimalnih 37. Ovaj alarmantan podatak navodi nas da se zapitamo koje su to prepreke efikasnijem prilagođavanju uspostavljanju
Profesori, s druge strane, suočeni sa svojim nepoznavanjem principa pravljenja i sprovođenja modernog univerzitetskog kurikuluma, nove zahteve doživljavaju kao preterane, što znatno smanjuje njihovu motivaciju i podstiče otpor promenama. Postoje obuke na ovu temu, ali su one dostupne manjem broju profesora, priručnici koji se izdaju puni su primera iz evropske prakse, ali svima njima nedostaje povezivanje sa dobrim modelima naše prakse, da bismo znali kako da ravnopravno učestvujemo u ovom procesu. Opet što se same prakse tiče, razni fakulteti, pa čak i različiti profesori na istim fakultetima, različitim brzinama i ličnim stilovima prilagođavaju ili ne prilagođavaju svoje programe i metode rada, na način koji, nažalost, ne doprinosi raznovrsnosti i bogatstvu, već povećava opšti utisak nedostatka usmerenja i opštih pravila i principa rada. Time se otvara i pitanje vrednosnog sistema naše obrazovne prakse u celosti. Proces obrazovanja obuhvata daleko širi spektar komunikacije i socijalne interakcije, koji bi usmeren, sa definisanim smernicama, mogao da doprinese prihvatanju i širenju modela ponašanja koji bi rezultirali boljom integracijom u savremene evropske društvene tokove. Primera radi, osobe na taj način usmerene u okviru formalnih i neformalnih obrazovnih sistema daleko bi efikasnije i brže odgovarale zahtevima modernog poslovanja ako su još u toku školovanja naučile pravila poslovnog ponašanja. Još preciznije, srpski student koji pohađa semestar u okviru razmene na nekom evropskom univerzitetu ne bi bio iznenađen obavezom redovnog pohađanja nastave, pisanjem seminarskih radova i očekivanjima da ima svoje mišljenje i stav o temi koja se obrađuje. Isto se odnosi i na profesore. Korišćenjem ovog potencijala, kojeg po svojoj prirodi ima, visoko obrazovanje bi umesto na začelju moglo da bude jedna od društvenih snaga koje podstiču i motivišu evropske integracije. Do početka ostvarivanja ovog potencijala treba da prevaziđemo neke prepreke. Nedavna hapšenja i podizanje optužnica za kupovinu ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, kao i istraživanja studentskih udruženja na tu temu ukazuju na još jedan krupan problem srpskog univerzitetskog obrazovanja: korupciju. Procene o rasprostranjenosti korupcije na univerzitetima u Srbiji su zastrašujuće, a taj utisak potvrđuju i reakcije na otkrivene slučajeve: grčko Ministarstvo prosvete najavilo je da neće priznati diplome kragujevačkog pravnog fakulteta. Kako je obrazovanje strateško državno pitanje, ne treba zanemariti ni politički aspekat bolonjskog procesa, kako na unutrašnjem planu, tako i kao deo opredeljenja za proces integracija u Evropu. Odluka nadležne univerzitetske institucije Konus, koja je u dogovoru sa Ministarstvom prosvete i ove godine dozvolila uslovan upis studenata na narednu godinu, izazvala je kritike u javnosti, pa čak i sumnje u njenu zakonsku zasnovanost. Kritičari smatraju da se takvom odlukom bolonjski proces usporava i prave ustupci da bi se izbegli studentski štrajkovi, studenti se ne motivišu da redovno pohađaju nastavu i obavljaju sve predviđene aktivnosti, a profesori i dalje ostaju imuni na sve kritike i stručnu procenu svoga rada sa studentima. Osim toga, rasprava o tome da li treba diplomirane studente po starom sistemu preimenovati u zvanje master po novom, postavlja se kao političko, a ne kao pitanje stečenih prava, što ono u suštini jeste. Iz ugla evropskih integracija, izgleda da ova situacija ilustruje koliki još put treba da pređemo u tranziciji. Plan Ministarstva prosvete je da proces akreditacije fakulteta bude završen do 1. juna 2009. godine. Imajući u vidu nedavno iskustvo sa akreditacijom viših škola, taj proces neće teći glatko, naročito kad se u njega uključe privatni fakulteti koji će se grčevito boriti za svoje mesto stečeno na tržištu. Jedna od bitnih slabosti prakse i rezultata jednogodišnje primene principa Bolonjske deklaracije u Srbiji, o kojoj se nažalost u javnosti ne govori, jeste ta što kategorija studiranja uz rad nije precizno definisana, pa tako pojedini fakulteti upisuju »vanredne« studente, kojima onda oduzimaju bodove za redovno pohađanje nastave, i ne trudeći se da istu organizuju u terminima u kojima je zaposlenima moguće da je pohađaju! Ovakvoj praksi doprinosi i nepostojanje državne strategije obrazovanja odraslih. Ne treba zaboraviti da odrasli imaju ista prava na obrazovanje kao deca i mladi, da je potreba za kontinuiranim obrazovanjem pojedinca u cilju prilagođavanja na brze promene u životnoj i radnoj sredini u savremenom svetu prepoznata još u prošlom veku i da je kao odgovor na nju kontinuirano ili permanentno obrazovanje jedan od strateških, globalnih milenijumskih ciljeva. Prva godina primene principa Bolonjske deklaracije u Srbiji otvorila je mnoga pitanja i potrebu za suočavanjem sa nerešenim problemima na univerzitetima u Srbiji. Čini nam se da je ovo suočavanje sa stvarnošću i njeno najveće dostignuće u tom prvom koraku.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
