O novinarima i novinarstvu

Agencija Stratedžik marketing je za potrebe Nezavisnog udruženja novinara Srbije sprovela istraživanje "Novinari i novinarstvo u očima građana i novinara Srbije". Prema podacima popisa iz 2002. godine, u Srbiji ima 6.148 novinara i ostalih publicista. Interesantno je da ovo nekad prevashodno muško zanimanje polako postaje ženski posao. Procenat žena novinara starosti od 30 do 40 godina je veći nego procenat muškaraca, dok broj muškaraca novinara starosti od 45 do 55 godina nadmašuje broj žena istih godina. Ono što je nezamislivo u drugim zanimanjima, nepostojanje određene tražene stručnosti, preovlađujuće je u novinarstvu. Tako među novinarima ima čak i 1% "profesionalaca" s osnovnim i nižim obrazovanjem. Srednju stručnu spremu poseduje čak 34%, višu tek 9%, a visoku svega 56% novinara i ostalih publicista. Ovaj podatak govori da se pisanoj reči kod nas olako pribegava. Novinara i ostalih publicista najviše ima u Beogradu, 57%, zatim u Vojvodini, 20%. Zaposleno je, po popisu iz 2002. godine, 82% novinara.
Građani smatraju da je novinarstvo profesija značajna za društvo, ali da su u realizaciji od novinara gori samo političari. To je profesija za koju se smatra da je lošijeg materijalnog statusa i samo 4% građana bi se opredelilo da bude novinar.
Prva asocijacija građana na reč novinar je novinarska patka, plasiranje neistina i laži. Na informisanje i obaveštavanje pomisli samo 11% ispitanika. Ipak, posao novinara najbolje opisuju reči: odgovoran, interesantan, kreativan, naporan, stresan, rizičan i nesiguran. Javno mnenje smatra da su novinari obrazovani, inteligentni i zanimljivi ljudi, bliski vlasti. Zbog toga verovatno i najveći broj ljudi, čak 63%, misli da je novinarstvo politizovano, a 80% populacije smatra da kod nas postoji kontrola u prenošenju informacija u medijima. Najveći broj građana smatra da je cenzura usmerena najpre na finansijske malverzacije političara. Sloboda prenošenja informacija je, po najvećem broju građana, ista kao i u bivšim jugoslovenskim republikama, dok je znatno manja nego u Sjedinjenim Američkim Državama ili Evropskoj uniji. Građani misle da je najveći politički pritisak na uređivačku politiku kuće, dok samo 15% misli da je u pitanju autocenzura ili nedostatak hrabrosti novinara ili prilagođavanje. Ono što je zapanjujuće jeste da građani smatraju da su najpodložniji pritisku novinari sa visokom stručnom spremom. Za TV B92 kao najnezavisniji medij opredelio se najveći broj građana. Da postoje udruženja novinara zna 62% građana, ali malo njih zna o aktivnostima bilo NUNS-a, UNS-a ili NUNV-a.
Građani u najvećem broju smatraju da zakon mora da štiti novinare kao nosioce slobode informisanja, ali i da mnogi novinari koriste svoju profesiju da pišu ili govore u korist političkih stranaka koje podržavaju. Građani su naveli kao glavni izvor informisanja televiziju, njih 84%, a novine su na drugom mestu sa tek 9%. Za 37% građana glavni izvor informacija je još uvek RTS sa 37%, slede B92 sa 24% i TV Pink sa 18%. Najviše poverenja je dobila, ipak, TV B92, a najviše nepoverenja Kurir.
Novinari koji su anketirani i intervjuisani u uzorku doživljavaju svoj posao kao odgovoran, interesantan, kreativan, stresan, naporan, rizičan, popularan i nesiguran (u smislu da se lako može ostati bez posla). Naravno, posao nimalo nije adekvatno plaćen u odnosu na druga zanimanja. Generalna ocena novinarstva u Srbiji je uzdržanost u principu. Najbolje su pokriveni sport i zabava, a najlošije socijalne teme i unutrašnja politika. I novinari, kao i građani, smatraju da je novinarstvo u našem društvu politizovano i korumpirano. Ekonomski status novinara je loš.
Oko postojanja cenzure u našem društvu novinari su podeljeni između odgovora da, ali malo, i da u velikoj meri, ali se slažu sa građanima da su najviše podložne cenzuri informacije o finansijskim malverzacijama političara, zatim informacije o finansijskim malverzacijama tajkuna. Novinari smatraju da je televizija najpodložnija cenzuri. Po njihovom mišljenju, glavni izvor ograničenja slobode novinara u prenošenju informacija kod nas su politički pritisci na uređivačku politiku 57%, autocenzura 50%, uređivačka politika - komercijalni razlozi. U našoj zemlji, po novinarima, u 70% slučajeva ograničenja u prenošenju informacija postavljaju političari, 59% tajkuni, 37% vlada i 33% organizovani kriminal. Ipak, 71% smatra da kod nas postoje novinari koji nisu podložni cenzuri. Takođe smatraju da je TV B92 medij koji je u najvećoj meri nezavisan od bilo kakve kontrole. Ali, samo 8% ispitanih novinara je reklo da strahuje od gubitka posla, 35% ponekad, a 30% nikad. Zbog bolje plate čak 54% novinara bi promenilo sadašnji posao, ali ne i profesiju. Pedeset dva procenta novinara ne bi volelo da njihovo dete takođe bude novinar.
Novinari su saglasni sa stavom građana da bi zakon morao da štiti novinare.
Od ukupnog broja ispitanih novinara čak 61% nije član nijednog udruženja novinara jer ih to nije zanimalo. Od broja onih koji su članovi profesionalna zaštita je glavni razlog za učlanjenje. Nisu ni informisani ko su predsednici njihovih udruženja.
O medijima kao izvoru informisanja novinari su najviše poverenja poklonili TV B92 i Blicu.