Ne seća se, a piše memoare

Kako to izgleda kad Dušan Mihajlović, nekadašnji ministar policije u vladi Zorana Đinđića, prebira po sećanju

Dušan Mihajlović se okušao u memoaristici i feljtonistici. I on pokušava da otkrije pozadinu ubistva prvog srpskog demokratskog premijera, što iziskuje znatan trud u povezivanju velikog spleta ličnosti, politika, činjenica. Nažalost, posle svakog sećanja Dušana Mihajlovića, o temi koja interesuje celu Srbiju znamo sve manje. Najpre je napisao knjigu memoara kojoj je dao pretenciozan naziv Povlenske magle. Tokom jula Večernje novosti su kao feljton ekskluzivno objavile Mihajlovićeva sećanja u kojima objašnjava pozadinu ubistva premijera Đinđića. Ovaj feljton objavljen je neposredno posle pojavljivanja knjige Srđe Popovića, advokata porodice Đinđić, koji je prvi ukazao na potrebu da se rasvetli pozadina tog ubistva tako što će se ispitati uloga vojske, šefa vojne bezbednosti Ace Tomića, tadašnjeg šefa savezne države Vojislava Koštunice i drugih ličnosti, političkih i bezbednosnih struktura. Mihajlović, nasuprot, sve svoje umne snage i retuširano sećanje angažuje da čitaoce uveri da su ubice Zorana Đinđića u njegovom najbližem okruženju.
Bivši ministar se, dakle, seća mnogo čega, a ne seća se da je Zoran Đinđić, njegov premijer, 12. marta 2003. godine, na dan kada je ubijen, trebalo da dođe u Vladu. Mihajlović, naime, u feljtonu piše da tog 12. marta nije bilo predviđeno da se premijer pojavi u kabinetu Vlade. Na ovu Mihajlovićevu tvrdnju reagovala je prof. dr Zagorka Golubović, tada članica Saveta za borbu protiv korupcije. Njen demanti Večernje novosti objavile su nakon nedelje dana oklevanja i više puta ponovljenih intervencija. Evo tog teksta: "Izjava gospodina Mihajlovića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova, da 12. marta 2003. godine, dana kada je izvršen atentat na premijera Zorana Đinđića, nije bilo predviđeno da se premijer pojavi u kabinetu Vlade, ne odgovara činjenicama. Istina je da je premijer toga dana imao zakazan sastanak za 13 časova sa Savetom za borbu protiv korupcije u svom kabinetu, gde su ga čekali članovi Saveta i tu saznali za atentat. Ovo mogu da posvedoče članovi Saveta, kao i bivši potpredsednik Vlade Žarko Korać, koji nas je zatekao pred premijerovim kabinetom i obavestio o atentatu. Da bi se razjasnio tragičan događaj potrebno je operisati činjenicama, a ne naknadnim izmišljanjem sleda događaja".
Ako ovako tretira jedan podatak značajan ne samo za istragu nego i za biografiju Zorana Đinđića kada je reč o njegovom odnosu prema mafiji, kako verovati u tačnost ostalih podataka i ocena koje Dušan Mihajlović iznosi u svojim sećanjima?