|
Godina XIX (2007)
|
1-30. septembar 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
Svet
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Putinova harizma Vladimir Putin nije uživao dobar medijski ugled u SAD ili čak u Zapadnoj Evropi, poslednjih godinu dana ili duže. Optuživan je da je autoritaran, da pokušava da ponovo uspostavi rusku imperijalnu kontrolu nad susedima, i da oživljava opstrukcionizam hladnog rata u UN. Tako se sa velikim iznenađenjem moglo pročitati šta kaže Žan-Klod Kili, veliki francuski olimpijski šampion a sada francuski član Međunarodnog olimpijskog komiteta (IOC). Ovaj komitet se sastao 7. jula 2007. u Gvatemala Sitiju, da bi odlučio o mestu održavanja olimpijskih zimskih igara 2014. Pojavila su se tri takmičara: Salcburg u Austriji, Pjongjang u Koreji i Soči u Rusiji. Salcburg se predstavio kao bezbedan, grad bez rizika. Pjongjang je tvrdio da bi njegov izbor bio značajan za mir i pomirenje na korejskom poluostrvu. Soči se pobrinuo da lično Putin zastupa njegovu kandidaturu. Korejska strana je bila favorit i doista je vodila u prvoj rundi. Ali, s eliminisanim Salcburgom, Soči je pobedio u drugoj i konačnoj rundi. Slušajući kako Kili priča o tome shvatate da je upravo Putinova lična harizma stvorila razliku. On je tamo govorio i engleski i francuski, što inače nikada ne radi javno. I koristio je svoj šarm koji je Kili nazvao njegovom harizmom. Naravno, pobede u odlučivanju u Olimpijskom komitetu mogu biti zadovoljavajuće i simboličke, ali su one, posle svega, od sekundarnog značaja, pošto više pokazuju politički uticaj. Moramo se pitati da li je ovo jedino mesto gde je Putin upotrebljavao svoju harizmu. I odgovor mora biti negativan. Postoji, pre svega, njegova unutrašnja politička snaga u Rusiji. Jeste, on je naljutio dobar broj intelektualaca, ali su svi pokazatelji da je veoma popularan kod većine Rusa, za razliku od drugih predsednika današnjih velikih država. Izgleda da ga Rusi vide kao nekoga ko je mnogo učinio da se obnovi snaga ruske države posle onoga što su videli kao ponižavajući gubitak za vreme Jeljcinove ere. Uopšte, mi znamo da ono što jedni zovu autoritarnim tendencijama, drugi zovu ponovnim uspostavljanjem reda. Ovo je konflikt interpretacije, nadaleko raširen čak i u severnoatlatskim zemljama. Nikolas Sarkozi je, baš nedavno, iskoristio ovu dvostruku perspektivu. Međutim, još su važnija Putinova politička postignuća na svetskoj sceni. On je odoleo, do sada uspešno, svakom i svim pokušajima SAD da dobiju odobrenje UN za realnu kaznenu akciju protiv Irana, Severne Koreje i Sudana. Zaustavio je bilo kakav pokret prema nezavisnosti Kosova. Bez sumnje, ruske pozicije su i kineske pozicije o ovom pitanjima, tako da Rusija nije sama. A devedesetih godina tako jaka i do sada efektivna ruska stajališta nisu bila ni zamisliva. Zatim, postupanja Rusije s Evropom. Putin se suprotstavio planovima SAD da instaliraju antiraketne strukture u Poljskoj i Češkoj i dobio podršku za svoje stajalište (ako ne i potpunu podršku) iz Zapadne Evrope. Upotrebio je kontrolu izvoza gasa i nafte iz same Rusije i iz centralne Azije i kavkaskih zemalja ne samo da bi dobio veći prihod za Rusiju (i tako veću svetsku snagu) već, manje ili više, da bi nametnuo svoje uslove tokova energije Zapadnoj Evropi. Ako bi neutralni sudija ocenjivao dejstvo Putinovih akcija po nekoj skali pozitivnih/negativnih posledica po Rusiju, mislim da bi pošteni posmatrač morao da kaže da je Putin postupao dobro kao geopolitički igrač. Zovimo to harizma, zovimo to kako hoćemo, pobeda Sočija u Gvatemala Sitiju pokazuje ovaj pozitivni rejting i pojačava ga. Komentar br. 213, 15. jul 2007. |
|||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
