|
Kako je sveštenica Bakbuk izvela Panurgija
pred božansku Bocu
Tada Bakbuk, plemenita sveštenica, naredi Panurgiju da klekne i da celiva
ogradu od kladenca. Onda mu naredi da se podigne i da triput oko njega zaigra
itambonku, Bahov ples. Posle toga naredi mu da sedne, između dve unapred
pripremljene stolice, na pod.
Tada otvori svoju knjigu obredoslovku i, šapućući mu na levo uho, natera
ga da otpeva epileniju, pesmu grožđanog ceđenja. Evo kako je ta pesma glasila:
 |
Boco tajni,
Kojoj žednim,
Posluh sjajni,
Uhom jednim,
Čula nemi',
Tebi stremi.
Reč mi ciglu kaži,
Srca jad ublaži.
Kroz božanstvo svoga bića
Što u tvome struji nedru,
Bah pobednik daje vedru
Svu istinu, sva otkrića.
Neprevarno božje vino,
U kovčeg te Noje vrže
Da nam vreme prođe brže -
O, da bi mi zračak sin'o!
Boco tajni,
Kojoj žednim,
Posluh sjajni,
Uhom jednim,
Čula nemi',
Tebi stremi. |
|
|
Posle ove pesme Bakbuk baci ko će ga znati šta u bunar, i voda najednom
stade snažno ključati, kao kad vri veliki lonac u Burgeju, o litiji kada
ripide nose Panurgije sluša ćutke, na jedno uho. Bakbuk klekla kraj njega.
Uto iz sveštene Boce zažubori nešto, kao kad se rađaju pčele iz mrtvog tela
mladog bika, zaklanog i zakićenog onako kako preporučuje Aristej, ili kao
kad se jako zategnuta tetiva opusti kada je strela već poletela, ili kao
kad leti iznenada jak pljusak padne. I začu se reč:
TRINKAJ!
- Tako mi boga i njegove sile, ona je prsla ili je bar precikla, da ne slažem!
uzviknu Panurgije. Takav glas daju od sebe kristalne boce u našem kraju,
kad puknu kraj vatre. (...)
|
|
*
|
Bakbuk ubaci nešto u kameno korito, te se vrenje najednom utiša. Ona
odvede Panurgija u veliki hram, u središno odeljenje, gde je bila životvorna
česma. Tu dohvati neku srebrnu knjižurinu, u obliku poluakovčeta, ili
četvrte knjige I z r e k a, zagnjuri je u kladenac, i reče Panurgiju:
- Filozofi, pravednici i doktori iz vašega sveta hrane vas lepim rečima
na uši; ovde, međutim, svoje propise mi unosimo zaista na usta. Zato vam
ja i ne kažem: Čitajte ovo poglavlje, shvatite ovo tumačenje, - nego velim:
Okušajte ovo poglavlje, progutajte ovo lepo tumačenje. Nekada je jedan
prastari prorok naroda judejskoga pojeo knjigu i postao učen do zuba.
A sad ćete vi popiti ovu knjigu pa ćete postati učeni do jetre. Deder,
razjapite vilice.
Panurgije raščepi gubicu a Bakbuk uze srebrnu knjigu. Mislili smo da je
to zaista knjiga, jer je imala oblik trebnika; ali je to bilo pravo pravcato
šiše, puno vina felernskoga, koje je Panurgije morao sve da ispije.
- Evo, reče Panurgije, značajnoga poglavlja i posve ispravna tumačenja;
da li je to imala da znači reč Boce triput ponajveće? Zbilja, dobro mi
čini.
- Ništa više, odgovori Bakbuk, jer T r i n k a j reč je sveproročka, preslavna
i svi narodi mogu da je shvate. Ona znači: Pijte.
Iz: Fransoa Rable, Gargantua i Pantagruel,
preveo Stanislav Vinaver, Prosveta, Beograd 1950, str. 325-327.
|
