|
World Association of Newspapers (WAN)
Štampa pod kontrolom
Saopštenje povodom 3. maja, svetskog
dana slobode medija
Teroristički napadi velikih razmera i pretnje uperene protiv zemalja širom
sveta, prvenstveno protiv demokratskih društava, poslednjih godina doveli
su do pooštravanja mera bezbednosti i povećane kontrole.
Cilj ovih mera samo je za pohvalu i aplauz - zaštita građana od opasnosti
po život i imovinu. Međutim, opravdana je i sve veća zabrinutost da se u
mnogim slučajevima takve mere, bilo one koje su već postojale ili su tek
uvedene, koriste da bi se ugušila rasprava i onemogućio slobodan protok
informacija o političkim odlukama ili se takve mere primenjuju ne vodeći
mnogo računa o prekoračenju potrebe da se zaštite individualne slobode i,
sve uočljivije, sloboda štampe. Antiterorizam i zakoni o tajnosti zvaničnih
dokumenata, kazne za govor za koji se smatra da opravdava terorizam, krivično
gonjenje novinara zbog obelodanjivanja poverljivih dokumenata, kontrola
komunikacija bez sudskog naloga, restriktivne odluke o dostupnosti vladinih
podataka i stroža klasifikacija bezbednosti, sve zajedno može da ugrozi
mogućnost novinara da istražuju i tačno i kritički izveštavaju, a samim
tim i sposobnost štampe da informiše. Održavanje ravnoteže između ponekad
suprotstavljenih interesa bezbednosti sa jedne i slobode sa druge strane
zaista može da bude prilično teško, ali demokratije su apsolutno odgovorne
za primenu rigoroznih standarda pomoću kojih je moguće da se proceni da
li je ograničavanje slobode opravdano zbog bezbednosti i te standarde upotrebiti
za zaštitu prava navedenih čl. 19 Opšte deklaracije o ljudskim pravima,
koji garantuje slobodu da se "traže, dobiju i saopšte informacije i
ideje putem medija bez obzira na granice".
Međunarodno novinarsko udruženje poziva vlade i njihove agencije:
- da garantuju dostupnost zvaničnih podataka, informacija i arhiva
u skladu sa zakonima o slobodi informisanja ili sličnom zakonskom
regulativom. Stroža bezbednosna klasifikacija može da se primeni
u slučaju kada se radi o osetljivim vojnim i obaveštajnim pitanjima,
ali takođe mora postojati stroga kontrola kako ne bi došlo do
neopravdanih pokušaja da se javnosti ograniči uvid, pre svega
u političke odluke;
- da garantuju pravo novinara da štite svoje tajne izvore informacija
kao nužan preduslov za slobodu štampe. Potrebno je da se poštuje
postojeća zakonska zaštita koja je predviđena nacionalnim i međunarodnim
zakonima;
- da obezbede da se za elektronsku kontrolu komunikacija mora
posedovati sudski nalog za takvu kontrolu ili proveru, kako bi
se zaštitila nužna nezavisnost i tajnost prikupljanja podataka.
Vlade moraju da osiguraju da napredak u tehnologiji ne dovede
do povrede legalne zaštite novinara i time sprečava štampu u vršenju
njene uloge "psa čuvara";
- da obezbede da se pretres redakcija ili kuće novinara vrše
isključivo uz izdati sudski nalog i samo u slučaju da postoji
dokazana sumnja u kršenje zakona, kako bi se ispoštovalo pravo
na zaštitu tajnosti novinarskih izvora i time slobode štampe.
Pravo na zaplenu dokumenata takođe mora biti potvrđeno sudskim
nalogom i zasnivati se na čvrsto utemeljenoj sumnji;
- da garantuju novinarima pravo da pokriju sve aspekte priče,
uključujući i navodne teroriste, i da se suzdrže od bilo kakve
ishitrene i neopravdane inkriminacije govora. Široka i nejasna
definicija govornog delikta očigledno može da se iskoristi za
ograničavanje slobode govora, uključujući analizu ekstremnih rasprava,
stajališta ili postupaka, i vlade ne bi smele da koriste krivični
zakon da bi ugušile kritičko izveštavanje i mišljenje;
- da se uzdrže od krivičnog gonjenja novinara koji su objavili
poverljive informacije. U slobodnim društvima sud smatra da nije
na novinarima nego na vladi da štiti službene tajne koje podležu
odlukama urednika na bazi zdrave logike, tako da se, na primer,
njihovim objavljivanjem ne ugroze životi;
- da se suzdrže od pribegavanja "crnoj" propagandi
- drugim rečima, korišćenjem vladinih službi u mirnodopsko vreme
kako bi se plasirali lažni tekstovi ili tekstovi koji navode na
pogrešan zaključak a sve pod maskom normalnog žurnalizma, kao
i korišćenje lažnih novinarskih identiteta od strane agenata obaveštajnih
službi. Ne samo da takva praksa dezinformiše javnost nego takođe
podriva kredibilitet pravog novinarstva.
|
|
