|
Nada i spas u lepoti poezije
Poštovane gospođe, poštovana gospodo, dragi Čačani, prijatelji, pesnici,
ljubitelji poezije Vladislava Petkovića Disa i meni dragog i lepog Čačka,
pozdravljam vas i puno vam se izvinjavam što nisam došao da lično prisustvujem
ovoj svečanosti. Naime, u januaru mesecu ove godine gotovo sam poginuo kada
me je udario auto na pešačkom prelazu u Beogradu. Zahvaljujući prijateljima,
porodici i, naravno, lekarima spasen sam od smrti, ali od tada se polako
oporavljam. O tome na svojevrstan način svedoče moji stihovi iz "Bolničkih
zapisa". Recimo, pesma "Kćerke":
| |
I da sam sa tobom svemoćna gospođo smrti otišao
ostao bih u svojim kćerkama.
Istraživao bih ovaj svet njihovim očima,
mirisao ga njihovim nozdrvama
i opipavao ga njihovim prstima.
Hodao bih njihovim nogama
čudeći se otkrivao mnogo toga radosnog
a meni nepoznatog.
Eto, svemoćna gospođo smrti,
i da ste me odveli ipak bih vas pobedio.
U svojim kćerkama nastavio bih da se radujem. |
I u ovoj današnjoj situaciji čitam pesme Vladislava Petkovića Disa. U tim
pesmama nalazim reči koje odgovaraju mom sadašnjem stanju. Stanju čoveka
koji je nagluv, koji jedva govori i ne hoda, a bole ga sveže rane.
U Disovoj pesmi "Jutarnja idila" postoje stihovi:
| |
Imao sam i ja sate bez bolova,
osmejaka vedrih i radosti,
mada to je davno bilo. |
To pokazuje pravi smisao poezije. Ona često na dublji način otkriva nešto
što je očigledno. Ovi i Disovi stihovi iz pesme "Raspadanje":
| |
Putem stvaranja ne kreće se snaga,
duh neće više da vidi i sanja.
Ostala samo čula naga i zadah truo sporog raspadanja. |
U povremenim mojim trenucima beznađa identifikujem svoje današnje egzistencijalno
stanje sa ovim Disovim mračnim stihovima.
Još je Miodrag Pavlović poredio značenje mnogih Disovih pesama sa kazivanjem
egzistencijalista uopšte. On je Disa određivao kao mračnog pesnika koji
tone u beznađe ali i otkriva tamnu stranu ljudskog postojanja. Ali u prelepoj
i možda najboljoj svojoj pesmi "Možda spava" Dis nije samo pesimista.
Kroz lepotu muzike stihova ove pesme pokazivao je da su nada i spas u lepoti.
I u ovoj pesmi i u završnim stihovima:
| |
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
izvan stvari, iluzija, izvan života,
i s njom spava, neviđena njena lepota. |
Ovi stihovi čak i meni danas, trenutno bez sluha, umeća govora i hodanja,
meni koji sam izbegao smrt, daju nadu, možda naivnu nadu ali nadu da postojanje
lepote i pored svega može pomoći čoveku. A lepotu često otkriva upravo poezija
čiji smo mi ljubitelji i stvaraoci.
Poštovani, zahvaljujem vam na divnoj nagradi Vladislav Petković Dis i sve
vas toplo pozdravljam.
|
