Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XIX (2007)

406-411

1. jun - -31. avgust 2007.

Republika

Kultura

Beograd je svet

Ponavlja se vreme koje od svakog posustalog šetača iz prošlih optimističkih dana zahteva da ponovo u sebi pronađe snage da iz živog blata stane na čvrsto tlo

U Srbiji, mnogo drugačijoj od ove danas, jednom, izgleda davno, stotine hiljada ljudi svakodnevno su, na ulicama gradova, protestovale protiv ondašnjih vlastodržaca. Izloženi svakovrsnim opasnostima, odvažno, hrabro i odgovorno tražili su drugačije uslove za život. Iz Beograda je svakodnevno u svet odlazila slika duhovitih, lepih, optimistički raspoloženih osoba koje su ispred svoje protestne povorke nosile transparent "Beograd je svet". Civilizovana ljudska zajednica čula je i videla njihove poruke, razumela ih je i podržala. Pozitivna, zdrava i realna snaga stanovnika Srbije uspela je da skloni despota i njegovu svitu i načas je izgledalo da je Beograd zaista svet, i da Srbija ima pravo da se nada da će se približiti ostalim evropskim državama.
Danas u Beogradu izabrani predstavnici građana u skupštini organizuju maratonsku predstavu sačinjenu od uvreda, opskurnih optužbi i besmislica koje vređaju razum. Njihove bolesne konfrontacije kao patogeni virusi prenose se na one koji su ih svojim glasovima doveli u skupštinske klupe. Izbor predsednika skupštine logičan je epilog morbidnog sleda društvenih događanja nastalih posle januarskih izbora. Sebičnom kratkovidošću, nedorasli da odgovorno sagledaju realnost, predstavnici političke elite zaustavili su funkcionalnost svih državnih sistema. Pošto sistem u stanju mirovanja gubi kohezivne elemente i energiju u opštoj društvenoj interakciji, nastupila je konzervacija i nemogućnost prirodnog rasta i razvoja. Entropično stanje uslovilo je da se probudi parcijalno uspavana, zastrašujuće snažna destruktivna energija koja sama sebe obnavlja u svakoj nekreativnoj komunikaciji. Neistomišljenici postaju neprijatelji jer se umesto logičkog koristi pralogičko mišljenje koje onemogućava izvođenje ispravnih i doslednih zaključaka. U takvoj masovnoj mentalnoj konfuziji ponovo su revitalizovane teorije zavere. Ponovo je aktuelizovano uverenje da svekolike nesreće koje svakodnevno pohode ovu zemlju kreira neko ko mrzi Srbe i Srbiju, i preko onih čija imena ne zvuče dovoljno familijarno ili onih čije se mišljenje ne uklapa u ideologizovanu matricu želi da svoje mračne namere sprovede u delo. Ksenofobija, koja je godinama podsticana od bivših vlastodržaca, razvila se u svoj svojoj nakaznosti. Utonula u mrak primitivizma, prostakluka i iracionalnosti Srbija otaljava svoje sumorno trajanje kao civilizacijska zabit, zatvorena za kreativnu komunikaciju unutar sopstvenog sistema, kao i sa sistemima u okruženju. Izolovanost onemogućava rast i napredak a omogućava razvoj svih vrsta socijalne patologije koja se danas registruje u svakom segmentu njenog entropičnog funkcionisanja.
Otpočinje završna faza restauracije anticivilizacijskog i antisocijalnog sistema koji je bio uzdrman u vreme vlade pokojnog premijera. Sadašnji izabranici naroda, odvojeni od realnosti, čvrsto zatvorenih očiju pred obavezama koje se gomilaju i usložnjavaju u

nekom sopstvenom virtuelnom svetu, vode sopstvene ratove kako bi zadržali ili osvojili neku od funkcija devastiranog društvenog sistema. Odvojeni od građana u čije ime treba da organizuju Srbiju kao funkcionalnu državu, zabavljeni sobom, trude se da ne učine bilo kakav korak koji bi poremetio apsurdnu situaciju u kojoj je većini stanovnika države loše, a izabranim predstavnicima u vlasti veoma dobro, u kojoj se zločini prikrivaju a zločinci veličaju, u kojoj se vlada iz mraka, a ljudski život se ne vrednuje i ne štiti. U plimi mržnje, bezvlašća i beznađa svaki novi dan donosi neki novi mračan događaj kojim nema ko ozbiljno i odgovorno da se pozabavi. Vreme proteklo od januarskih izbora kotrljalo se ravnodušno vukući sa sobom svu dugogodišnju nerešavanu patologiju, koja je danas narasla do nivoa koji je ugušio svaku realnu mogućnost da državni sistem kreativno funkcioniše. Verovatno je da i oni koji su posle izbora imali obavezu da formiraju vladu osećaju da sadašnja morbidna društvena

situacija prevazilazi njihove lične snage i umeća, pa naoružani profanim frazama održavaju postojeće stanje ništavila u kojem sve ima nekakvu formu ali mu nedostaje suština. Oni su pred sebe postavili zadatke za čije rešenje nemaju funkcionalnu formulu, pa istrajavanjem u nameri da je tako neupotrebljivu nametnu svetu uveravaju sebe da njihovi građani treba da imaju razumevanja za njihove napore za spas "najsvetijeg dela srpske zemlje". Njihova frazeologija, koja ne korespondira sa rečnikom ljudi iz zajednice relevantnih planetarnih činilaca, biva lako prepoznatljiva nesrećnicima koji u sopstvenom neintegrisanom psihološkom sistemu samo kroz mržnju i destrukciju mogu da dožive sebe. Samopotvrdu i sigurnost mogu da osete u neposrednom dodiru s oružjem, a sreću u smrti proklamovanog neprijatelja. Oni se ponovo spremaju za "sveti rat" pred očima prestravljene i nezadovoljne većine koja otaljava svoju neveselu svakodnevicu ulažući maksimalne napore da sačuva granice sopstvenog unutrašnjeg sistema. U pokušaju samozaštite funkcionišu parcijalno, ne uspevajući da se efikasno oslobode kontinuiranih procesa dezintegracije i sačuvaju doslednost kompatibilnih segmenata u odgovoru na spoljašnje draži.
Stotine hiljada beogradskih šetača danas sa nevericom i besom bespomoćno gledaju kako se oni protiv kojih su protestovali nesmetano vraćaju na političku scenu. Kao mitski feniks zla ustaje iz pepela kondenzovana mračna ideologija "krvi i tla". Pred očima onih koji su poletno gledali ka sadržajnijoj budućnosti stvara se konglomerat najreakcionarnijih snaga. Pomešana osećanja zgroženosti i mržnje javljaju im se dok gledaju kako se oni koji su njihovim glasovima sticali politički identitet transformišu i priklanjaju retrogradnim uništiteljskim grupama, vukući u svoje mračne lavirinte čitav narod.
Orvelovsko stanje u Srbiji preti novim haosom sa sagledivo tragičnim posledicama. Ponavlja se vreme koje od svakog posustalog šetača iz prošlih optimističkih dana zahteva da ponovo u sebi pronađe snage da iz živog blata stane na čvrsto tlo.


	Dragica Stanojlović


	Kultura	O izdanju "Sabrana dela Miše Stanisavljevića" u časopisu "Književni magazin"

Republika