|
Godina XIX (2007)
|
1. jun - -31. avgust 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
Kosovo
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Status Kosova
Srpski rulet u ruskoj režiji Rusi, uzdanica Beograda da se pitanje statusa Kosova neće rešavati samo po volji Vašingtona i kosovskih Albanaca, kažu da neće u EU, a da Srbe smatraju dobrim saveznicima: "samostalnim, sposobnim da sami donose odluke, procene svoje prioritete i realizuju ih" Rešavanje statusa Kosova trebalo bi, prema najavama SAD, da bude gotova stvar već krajem proleća. Naime, iz Vašingtona je najavljeno da će američka administracija, koja je već predstavila svoj nacrt rezolucije o Kosovu, insistirati da se rezolucija u SB UN pojavi za nekoliko nedelja, pominjući čak i kraj maja. U tu svrhu ubrzavaju se američke diplomatske aktivnosti, pre svih prema Rusiji. Državna sekretarka Kondoliza Rajs boravila je u Moskvi. I, kako američka administracija i da je htela nije mogla da sakrije, nije izdejstvovala nikakvo značajnije približavanje stavova u vezi sa statusom Kosova. Optimistična i pomalo arogantna na putu za Moskvu, na odlasku je delovala uzdržanije i diplomatičnije. "Vašington pokušava da dostigne tu etapu kada se može uvažiti zabrinutost Rusije, Srbije i drugih, tako da se sve to odrazi u rezoluciji", rekla je odlazeći iz Moskve.U Moskvi je nastavljeno s insistiranjem da je preuranjeno da se u SB UN bilo kakva rezolucija stavlja na glasanje, sve dok obe zainteresovane strane, predstavnici Beograda i Prištine, ne budu zadovoljni. Vladimir Titov, pomoćnik ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, tvrdi da bi preuranjen pokušaj izglasavanja rezolucije značio samo jedno: "propast rešavanja pitanja KiM". Iako je Rajsova, poznata i kao ekspert za Rusiju, u obraćanju novinarima u avionu za Moskvu rekla čak i to da "nije volela retoriku iz Moskve", nakon susreta sa Vladimirom Putinom i drugim najvišim zvaničnicima priznala je da SAD moraju da sačekaju tu "etapu" na kojoj će Rusija doneti odluku. Njen pomoćnik Danijel Frid morao je čak dvaput uzastopno da objašnjava šta se u Moskvi desilo. Prvo je priznao da su razgovori oko Kosova neuspešni i da bi priznanje nezavisnosti Kosova bez usvajanja rezolucije u SB UN bilo "opasno", a nakon komentara vratio se na "nepovredivost" Ahtisarijevog plana o nadziranoj nezavisnosti. Moskovski analitičari, na čelu ruskog ogranka Heritidž fondacije, procenjuju da je Rusija zaista spremna da uloži veto, kao krajnju meru, ne bi li izbegla nešto što bi, i spolja i iznutra, bilo ocenjeno kao ozbiljan udarac ruskoj spoljnoj politici i znak da se Rusija ne pita u rešavanju najkrupnijih svetskih pitanja, naročito tamo gde je viđena kao poželjna i izrazito zainteresovana. U Beogradu, međutim, nema konstruktivnih odgovora na ove, eventualne, znake popuštanja u američkoj nameri da se status Kosova zbrza i što pre započne s
Zato je, nedvosmisleno, pokazano na šta nova izvršna vlast računa: na ruski doprinos "definisanju zajedničkog stava". Onima koji bi priznali nezavisnost srpske pokrajine uputio je poruku da će njegova vlada preduzeti određene sankcije "u skladu sa pravilima međunarodnog ophođenja". "Jednostavno", rekao je Koštunica, "verujem u to da postoje države kao što je Rusija, koje će sprečiti da budu pogaženi principi i razoreni temelji na kojima počiva međunarodni poredak". Gostujući kao uvodničar na Forumu za međunarodne odnose Aleksandar Aleksejev, ruski ambasador u Beogradu, o temi Kosova nije rekao ništa novo. Ali, iz "okolnih tema" o kojima je govorio videlo se mnogo više. "Osnovni zadatak ruske spoljne politike je stvaranje uslova za uspešniji unutrašnji razvoj Rusije." Vidi se da je pitanje rešavanja statusa Kosova dobro došlo namerama Rusije da poboljša svoj spoljnopolitički položaj i vrati deo moći u međunarodnim odnosima, ali i da vladajuća elita obezbedi dobre izglede za nastavak i stabilizaciju svoje unutrašnje moći. I pred samim Putinom je veliki zadatak: da uspešno izlobira svog naslednika na tronu velike države. Onako kako je to pošlo za rukom Borisu Jeljcinu. Ambasador Aleksejev nije krio da Rusija traži prvi ešelon saveznika u svojoj nameri da utiče na reforme u UN i OEBS, kritikujući politiku Zapada. "Rusija ne želi u EU niti u NATO", izričit je bio ambasador. Za sada razumljive težnje jedne velike zemlje, nekada imperije i supersile, da se vrati u igru u međunarodnim odnosima, ruska diplomatija vešto formuliše kao težnju da se koriguje sadašnji svetski poredak sa jednom supersilom. "Multipolarnost", podela odgovornosti, osnaživanje uticaja UN i OEBS, stepenice su na putu osnaživanja same Rusije. A oni koji to obezbede biće neprikosnoveni u svojoj zemlji. U kojoj je već, iako neformalno, ustanovljen model prenosa vlasti "nasleđivanjem", ali po starorimskom običaju. Da bi to sproveo sam mora biti najmoćniji igrač. Aleksejev prenosi želju Rusije za Evropom "bez linija podele", gde će svi biti "podjednako bezbedni". Kao ni Beograd, ni Moskva ne obraća pažnju na Albance sa Kosova, a sve kritike upućuje ka Zapadu: "prvo stvaramo realnosti, a onda pozivamo da se one priznaju". Iako je novi Zakon o ministarstvima predvideo i Ministarstvo za KiM, na čelu sa savetnikom Vojislava Koštunice i kopredsednikom pregovaračkog tima Slobodanom Samardžićem, Srbija za sada ne menja svoju politiku prema kosovskim Albancima. Svojevremeno se moglo čuti, iz samog pregovaračkog tima, naravno off the record, da Beograd uopšte nije zainteresovan za integraciju kosovskih Albanaca, već za produžavanje statusa quo, "za još četiri-pet godina". Da se "obrne još jedan krug" aktuelne, staro-nove, izvršne vlasti. Ruski ambasador je poručio Srbima: "Mi želimo da vi budete srećni". I dodao: a vi izaberite način kako ćete to postići...
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
