Sudar suprotnih vrednosti

Povremeno se govori o "krahu svih vrednosti". Takav utisak nameću i izvesni metežni prizori proteklih dana. Povodom izrečenih presuda, nakon dugog i mučnog suđenja, atentatorima na premijera Đinđića, s raznih strana se čuju reči pohvale atentatorima i ruženja njihove žrtve, kao i pohvale mučki ubijenog premijera i izražava se nezadovoljstvo sadašnjim sudskim epilogom (tim povodom je grupa mladih, mahom iz LDP, protestovala pred sudom, s parolom "Nije gotovo"). Istih dana neki mladi ljudi su na Novom Beogradu preko table s nazivom novoimenovanog Bulevara Zorana Đinđića prelepljivali tablu s natpisom Bulevar Ratka Mladića. Mladići su pohapšeni i osuđeni za prekršaj, zbog lepljenja plakata na nepredviđenom mestu. Tim povodom radikali su podigli larmu u Skupštini i sami mašući, pred TV kamerama, potonjim natpisom, pozivajući narod na okupljanje 26. maja. Okupilo se više stotina ljudi iz raznih organizacija ("Obraz", "1389", "Srpski navijači"). Radikalske vođe i narodni poslanici, predvođeni Aleksandrom Vučićem, demonstrativno su "kumovali" Bulevaru Ratka Mladića, tvrdeći da će se odreći poslaničkog imuniteta. Nisu ga se odrekli i stvar je prepuštena prekršajnom postupku. Istoga dana, na istom mestu, okupilo se i nekoliko desetina mahom pripadnika podmlatka LDP, koji su branili zvaničan naziv bulevara. Između njih je bila policija koja je sprečila fizički kontakt i neverbalne sukobe. Prvi su demonstrirali privrženost generalu, optuženom za ratne zločine, koji se krije od suda, a drugi premijeru, ubijenom modernizatoru i reformatoru. I jedni i drugi više upražnjavaju govor telom, likovima na majicama i izvikivanje slogana.
Verbalni sudari ovih grupa u javnosti su označeni kao izraz slobode uverenja i govora, u čemu prednjače radikali i njihove pristalice. I ministar nove vlade iz redova DS smatra razumljivim izražavanje poštovanja i Mladiću i Đinđiću (Pravda, 28. maj). Promptno reaguju i opticajni "analitičari", svodeći svoje nalaze na to da pristalice Mladića nanose štetu "imidžu Srbije" i da se mahanjem "parčetom kartona" susreću "dve nepomirljive civilizacijske opcije" (Danas, 28. maj).
Suština problema nekako izmiče. Reč je, očigledno, o sudaru duboko različitih vrednosnih sistema, uprkos prividu da ih više uopšte nema. Vidljiviji je onaj iz kojeg je proistekao i sam general Mladić i mnoge njegove pristalice. O tome svedoči bezmalo nepregledna produkcija - književna, publicistička, medijska. Onaj drugi je ređe vidljiv, s daleko manjom produkcijom, često svedenom na estradne gestove. Primetno je da su oni prvi i brojniji i organizovaniji.
Različiti vrednosni sistemi, dabome, postoje svugde, ali se smatraju civilizacijskim oni koji obuzdavaju anticivilizacijske trendove koji u nas već dugo dominiraju, potiskujući i marginalizujući one prve. Uzdanje samo u preuzimanje "evropskih standarda", bez njihovog utemeljenja u vlastitu tradiciju, nalikuje na protivstavljanje "bele magije" onoj "crnoj". A obe imaju svoja empirijska polazišta i ishodišta.
Sudara vrednosti bilo je i u prošlosti Srbije, ali se tome ne poklanja odgovarajuća pažnja. Pomenimo, recimo, da su na ubistvo kraljevskog para 1903. i razuzdano ponašanje oficira reagovali i sami oficiri (u niškom garnizonu), da su građani organizovali demonstracije (Kragujevac, 1904), narodni poslanici snažno protestovali, deo štampe načelno i istrajno reagovao. Čak je jedan kapetan, Milan Novaković, osnovao (1905) Društvo za zakonsko rešenje zavereničkog pitanja (neku vrstu nevladine organizacije), u kojem je bilo oko 700 članova; izdavali su list Za otadžbinu. Ovaj otpor nasilju vlasti je slomljen, društvo je raspušteno, a njegov predvodnik ubijen u zatvoru (1907), ali sličnih otpora bilo je i docnije, i u Srbiji, i u Jugoslaviji za sve vreme njenog postojanja, ali se o svemu tome malo zna i tendenciozno se potiskuje ili falsifikuje. A bez oslonca i na iskustvima iz vlastite istorije teško je zamisliti utemeljeniji, snažniji i trajniji otpor sili i nasilju. Ni "evropski standardi" nisu "pali s neba".