Pravo na različitost

U jednoj od izjava pre finalnog dela takmičenja Marija Šerifović, pobednica ovogodišnjeg takmičenja za pesmu Evrovizije, rekla je da je ona različita, da je njena pesma različita i da je Srbija različita.
Marija je dvadesetdvogodišnja talentovana pevačica iz Kragujevca, koja se već svojim muzičkim darom i žarom razlikuje. To je ono što je i publika iz mnogih evropskih zemalja prepoznala i zbog čega je glasala za pesmu "Molitva".
Njena pobeda donela je Srbiji ogromne pozitivne medijske poene, erupciju nacionalnog ponosa, kao i za ovakve prilike neizbežne navijačke strasti.
Potom su se i mediji, domaći i strani, razmahali u tumačenjima zasluženosti ili nezasluženosti ovog ogromnog uspeha. Posebno je zanimljivo koje argumente iznose neki kritičari u nedostatku onih legitimnih koji bi se odnosili na kvalitet pesme, interpretacije ili ponašanje pobednice u javnosti.
Već posle pobede na domaćim kvalifikacijama tabloidi su je proglašavali suviše ružnom da bi predstavljala našu zemlju! Taj trend se nastavio i posle pobede, ovog puta i u stranim medijima. Zamera joj se androgen izgled, navodna homoseksualnost, pa čak i romsko poreklo.
Kad je reč o procenjivanju osobe na osnovu izgleda, pritisak društva na žene uopšte, a naročito na one koje se pojavljuju u medijima, da izgledaju kao barbike je toliki da mu u poslednje vreme podležu čak i vrlo talentovane i uspešne žene. Zato je nastup našeg tima koji je predstavljao isticanje drugačijih vrednosti, kao što su muzičko obrazovanje, talenat i podršku prijatelja različit. I možda je to jedan od faktora koji je doprineo Marijinoj pobedi i velikom broju glasova.
Proglašavanje ljudi nepodobnim na osnovu porekla ili seksualne orijentacije zastrašujući je pokazatelj netolerancije i nespremnosti na prihvatanje osobenosti pojedinca, od čega je samo mali korak ka homofobiji i rasizmu, koji se ogledaju u stigmatizaciji svih koji se razlikuju.
I na kraju, Marija je posvetila svoju pobedu čudnim, malim ljudima u Srbiji sa velikim srcem. Bilo bi lepo i mogli bismo da budemo ponosni kada bi se većina od nas stvarno rukovodila jednim od univerzalnih načela tolerancije: živi i pusti druge da žive. Prvi korak bio bi poštovanje prava na različitost.