|
Godina XIX (2007)
|
1. jun - -31. avgust 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
Događanja
|
|
|
|
|||||||||||||||
Konstituisanje Vlade između zločina i očekivanja kazne Tri i po meseca je trajalo iščekivanje da se nakon januarskih, prevremenih parlamentarnih izbora konstituiše Vlada, Skupština Srbije i izabere predsednik. Za to vreme stranački prvaci najuticajnijih stranaka pregovarali su i pregovarali i pregovarali... Vojislav Koštunica, taj čuveni legalista, nikako nije mogao da prihvati rezultate izbora po kojima je osvojio jedva petnaestak procenata. Onda je odlučio. Ide u koaliciju sa SPS-om i SRS-om, za predsednika Skupštine biraju Tomislava Nikolića i onda nastavljaju pregovore o Vladi. Pa da vidimo hoćete li i dalje da tražite mesto premijera i sva ministarstva sile. Bilo je grozno. Sve je podsećalo na početak devedesetih.Tomislav Nikolić je tog jutra kada je završeno glasanje, oko tri ujutru, građanima poželeo "laku noć". I zaista, mnogima se bilo smrklo. E, onda se i Evropa uzbudila i primetila da ovde što je jači pritisak jača otpor, te po ko zna koji put uvidela jogunastu prirodu ove nacije. Tomislav Nikolić, kao što se moglo očekivati, dolio je malo benzina na tek upaljenu vatru i odmah nagovestio čvršći savez sa Rusijom, čak do nivoa gubernije, ali je zapretio i uvođenjem vanrednog stanja. Oli Ren je obećao da će odmah po formiranju nove vlade biti nastavljeni pregovori o pridruživanju Srbije. Odmah nakon toga krenuli su pregovori, podeljeni resori, Koštunica tako zadovoljan zakazao novo zasedanje Skupštine. Pre toga je trebalo samo obezbediti da radikali ne profitiraju od te DSS-ovske bruke. E, toliko nije bilo moguće. Tomislav Nikolić koji je predsedavao od utorka do subote iskoristio je priliku, ojačao svoje pozicije i gospodski se povukao na svoje mesto u publici a predsedavanje prepustio Milutinu Mrkonjiću iz SPS-a. Usvojen je zakon o ministarstvima i moglo je početi biranje Vlade koju čine 22 ministra i ministarstva. Rok trajanja izabrane Vlade u poslednjem trenutku 15. maja niko se ne usuđuje da prognozira. U međuvremenu, Srbija je 11. maja od San Marina preuzela predsedavanje Savetom Evrope. "I poslednji optuženi za ratne zločine moraju biti pronađeni, uhapšeni i isporučeni Tribunalu u Hagu", obećao je tadašnji ministar inostranih poslova Vuk Drašković. Samo mesec dana pre te izjave u Specijalnom sudu doneta je prvostepena presuda za ratni zločin zločinačkoj grupi "Škorpioni", koja je skandalizovala javnost. U Novom Sadu radikalska većina dve ulice je namenila Veljku Milankoviću, komandantu paravojne formacije "Vukovi sa Vučjaka", i Mladenu Bratiću, generalu JNA, koji je
Rat plakatima u Bulevaru AVNOJ-a kulminirao je 26 maja. "Familija srpskih navijača", udruženje "Obraz", "Srpske dveri" i "1389" okupili su se ispred Televizije B92. MUP Srbije saopštio da će se "danas ispred zgrade RTV B92 održati protestni skup u organizaciji 'Familije srpskih navijača', u znak podrške aktivistima organizacije '1389'. Na plakatima o Ratku Mladiću stajala je internet adresa ove organizacije. Policija je objavila i da će snimati i fotografisati učesnike protesta 'jer postoji opasnost da dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine'", a preneo žuti Press. Prethodne večeri princ Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina priredili su u Belom dvoru prijem za predstavnike medija. "Osim urednika i novinara medijskih kuća iz cele Srbije, prijemu su prisustvovali i članovi savetodavnih tela Krune. Princ Aleksandar apelovao je na zaposlene u medijima da 'rade na korist Srbije i popravljanju njenog imidža u otadžbini i inostranstvu'. Princeza Katarina istakla je da su 'njen suprug i ona ovde radi svih građana Srbije i da je dvor kuća svih nas u kojoj smo uvek dobrodošli'", preneo je beogradski Danas. Novinari su u prethodna dva meseca bili posebno ugroženi. Bomba na prozoru Dejana Anastasijevića, pretnje ubistvom Milošu Vasiću i Dinku Gluhonjiću, zainteresovali su javnost. Zajedničko svim ovim poslenicima javne reči je da su istrajni u praćenju otkrivanja i kažnjavanja ratnih zločina. Atak na novinare je napad na temelje slobodnog društva, ocenjeno je na tribini o položaju novinara "Sloboda, pretnje, bombe", koja je održana u Novom Sadu. "Ukoliko nema slobode medija, naše društvo ne može da bude demokratsko, niti možemo da računamo da ćemo uspešno proći proces tranzicije u slobodno i otvoreno društvo. Država mora da se jasno obračuna sa nasilnicima, jer ako novinari kao javni radnici ne mogu nesmetano da obavljaju svoj posao, kako će onda svi ostali", istakao je predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš, učestvujući na toj tribini, koju je pod njegovim pokroviteljstvom organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine i više nevladinih organizacija. Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov primetila je da napadi na novinare dobijaju na tempu, ocenjujući da je to posledica toga što država nije dovoljno učinila da otkrije ko su napadači na novinare i da ih zaštiti. "Pretnje novinarima predstavljaju najdrastičnije kršenje sloboda i prava, a time se stvara klima koja pogoduje kršenju svih ostalih građanskih i ljudskih sloboda", naglasila je Todorov. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da duh Slobodana Miloševića još uvek upravlja Srbijom, da plaćamo ceh nesprovođenju lustracije i istakao je da "Obraz" i "Nacionalni stroj" nisu samonikli već imaju svoje političke mentore. "Živimo u teško bolesnom društvu i državi. U državi u kojoj njen šef traži od policije da zaštiti napadnutog novinara, nešto strašno smrdi", zaključio je Popov. Po rečima profesora Pravnog fakulteta dr Stanka Pihlera, političke snage sve više deluju na informativnom planu, a usmerenim informacijama koje su sredstvo uticaja društvo se pretvara u masu i dovodi u stanje nezrelosti i ravnodušnosti. On je istakao da su na sceni sve više političari bez stida i zaključio da je raskid sa "državom razbojnika" jedna od osnovnih pretpostavki za stvaranje demokratskog društva. Profesor Filozofskog fakulteta dr Milenko Perović je ukazao na pretnje savremenih pojavnih oblika nacizma ističući da su mediji na udaru nacionalističkih snaga jer predstavljaju "svetlo u noći". "Kada se udari na medije, onda se društvu poručuje - nama je potrebna noć", istakao je dr Perović i ocenio da je neofašizam u Srbiji deo vladajuće ideologije, a ne niz ekstremnih pojava, preneo je Danas, 23. maja.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
