Nastavak suđenja u postupku koji je pokrenulo Udruženja novinara Srbije protiv Nezavisnog udruženja novinara Srbije odloženo za sredinu maja

Isplativost učestvovanja u ratnom zločinu

Višegodišnje suđenje oko vlasništva nad zgradom u beogradskoj Resavskoj 28, koja je opštepoznata kao Dom novinara, a po tužbi Udruženja novinara Srbije protiv Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nastaviće se u maju. To je odluka poslednjeg u nizu ročišta koje je održano 27. februara 2007. u Trećem opštinskom sudu u Beogradu. U međuvremenu, NUNS je pokrenuo drugi proces pred istim sudom kojim bi trebalo da se dokaže da je predmet spora zgrada koja je izgrađena u toku 1934. i 1935. kao zadužbina, Dom novinara, čime je realizovana ideja osnivača prvog novinarskog udruženja nastalog 1881. godine u Srbiji.
Nezavisno udruženje novinara Srbije nastalo je 1994. godine, u vreme kada je ratna mašinerija Slobodana Miloševića bila u punom zamahu, i kada je već bilo potpuno jasno da je i velika većina profesionalnih novinara, članova Udruženja novinara Srbije, potpuno nekritički stala na stranu rata i vladajuće ratne politike. Jedna grupa novinara se u međuvremenu u velikoj većini našla na ulici, izbačena sa svojih radnih mesta i bez zaštite svog profesionalnog udruženja, a sve zbog toga što je zahtevala da se poštuje profesionalni kodeks. Tako je nastalo profesionalno udruženje, koje je sve do petog oktobra 2000. godine radilo u nemogućim uslovima, između ostalog i tako što se stalno selilo iz jednog iznajmljenog prostora u drugi. Broj članova se stalno uvećavao, a u trenutku rušenja Miloševićevog političkog režima NUNS je već imao preko dve hiljade članova. Ipak, šestospratnu zgradu u centru Beograda, koja je tridesetih godina dvadesetog veka izgrađena kao zadužbina, Dom novinara, koristili su jedino članovi Udruženja novinara Srbije koji su bespogovorno pratili Miloševića i njegovu ratno-pljačkašku mašineriju, a na čelu profesionalnog udruženja bio je Milorad Komrakov, glavni urednik informativnog programa, pod čijim je rukovodstvom u glavnoj i najgledanijoj informativnoj emisiji "Dnevnik", između ostalog, pročitan i komentar, najava ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika i glavnog urednika dnevnog lista Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, u aprilu 1999. godine.
Petooktobarske promene u Srbiji Komrakov je dočekao na čelu Udruženja, u čijem je najužem rukovodstvu bio i Nino Brajović, novinar Televizije Beograd, nekadašnji ratni izveštač iz Slovenije, Hrvatske i Bosne.
Nezavisno udruženje novinara Srbije posle petog oktobra 2000. uselilo se na drugi sprat šestospratne zgrade i za svojih preko 2.700 članova dobilo nekoliko kancelarija, te se tako ustalilo na jednoj adresi i prestalo da plaća najamnine raznih poslovnih prostora po Beogradu. U jednoj od tih kancelarija nalazi se i sedište Republike koja pokriva troškove korišćenja tog prostora, a to je jedan od razloga da UNS tuži NUNS.
Brajović, predsednik UNS, smatra da oni nemaju pravo na taj prostor i već više godina vodi sudski spor kojim traži da se reši pitanje vlasništva nad tim prostorom. Brajović, za razliku od svojih prethodnika, koji su u vreme Miloševićeve vlasti čak fizički sprečavali članove NUNS-a da uđu u zgradu Dom novinara, traži od kolega iz NUNS-a da mu plaćaju "najam". Svoju "velikodušnost" i "profesionalnu solidarnost" Brajović demonstrira visinom iznosa traženog "najma". Njemu i kolegama iz njegovog udruženja važno je samo da pokažu da su vlasnici imovine kojom ionako nesmetano raspolažu već decenijama. Samo u poslednjih nekoliko godina, od oktobarskih promena do danas, u zgradu su "uselili" dve banke, jedan privatni univerzitet i nekoliko privatnih firmi... Za potrebe jedne od banaka bitno je promenjen i izgled same zgrade, a zanimljivo je da Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je zaštitio arhitektonsko delo projektanta Ernesta Vajsmana, uopšte ne reaguje.
Sudski proces traje već nekoliko godina, kraj mu se ne nazire. Na poslednjem ročištu, koje je održano 27. februara u Trećem opštinskom sudu u Beogradu, došlo je do još jednog odlaganja, ovoga puta na zahtev NUNS-a koji je u međuvremenu pokrenuo proces za utvrđivanje zadužbinskog statusa zgrade.
U lavirintu procesnih radnji oko utvrđivanja vlasništva nad zgradom danas kao da se gubi iz vida suštinska razlika između dve strane, dva novinarska udruženja, koje su se našle u sporu. O tome je, po izlasku iz sudnice u kojoj mu nije bilo dozvoljeno da govori zbog odlaganja rasprave, novinarima govorio svedok Nebojša Popov, glavni urednik Republike.
"Nameće se pitanje da li se zalaganje za rat isplati i u ratu i posle rata, a suprotstavljanje ratu izgleda kao gubitništvo i za vreme rata i posle njega. O tome odlučuje sud. Ako nas izbace i podrže režimsko udruženje novinara, koje je bilo deo propagandnog aparata za rat u onim godinama, očigledno je da se rat isplati. Ako se ne lustriraju oni koji proizvode rat i pljačku, onda oni ne samo da se osećaju kao pobednici, već efektivno i profitiraju, pa i lustriraju", izjavio je Popov, kako je preneo Danas 28. februara 2007. godine.
Zakon o lustraciji koji je teško i kasno usvojen u Skupštini Srbije kao da ne postoji. Za sada se vode neki drugi procesi.