|
Godina XIX (2007)
|
1. april - -31. maj 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
Šta gledate
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Ljuba, triptih plus "Odbrana Sokratova i smrt", "Memoari prote Mateje Nenadovića", "Poslednja (Krapova) traka" i "Izabrao sam...", dokumentarac završen posthumno, u režiji Nedeljka N. Despotovića, prikazani na Festu
"Vreme je da krenemo, ja u smrt, a vi dalje kroz život. Ko od nas ide bolje, to niko ne zna." Reči, Platonove - Sokratove, ispratile su iz zemaljskog života, po njegovoj želji, njegovim glasom, glumca Ljubu Tadića, poslednjeg oktobarskog dana 2005. Tim oproštajem, posle snimaka sahrane, počinje dokumentarni film "Izabrao sam..." reditelja Nedeljka N. Despotovića i scenariste Bogdana Zlatića ("Idea plus", prikazan u Kinoteci tokom Festa). Nenadano: glumac je, pre završetka snimanja koje je sam inicirao, preminuo. U istoj produkciji (Slobodan Pavlović), prethodno su te večeri prikazane i tri drame po njegovom izboru: "Odbrana Sokratova i smrt", "Memoari prote Mateje Nenadovića" i "Poslednja (Krapova) traka". Sve tri sa posebnim pristupom, izvan pozorišne scene, tražile su, napominje Despotović, "ključ rešenja, a to je bila ličnost samog Glumca". Posle više decenija i igranja u različitim okolnostima, "istanjila se granica između Glumca i ovih junaka (...) Iako su različiti po epohama i po stilovima, ovi karakteri imaju zajedničku nit koja ih povezuje: svi su na kraju svog veka, svodeći svoj životni bilans, a Tadić je konačno postao njihov vršnjak. S ovim osećanjem realizovali smo sve tri drame..." "Sokrat", u čuvenoj "petici", beogradskog Pravnog fakulteta, 9. novembra 2003. Sudija i tužioci su asistent i studenti, članovi Centra za besedništvo Institutio oratoria, porota - publika. "Na ovaj način pokušali smo da vratimo ovu, sada monodramu ('Odbrana Sokratova' je 30. septembra 1968. godine premijerno izvedena u režiji Branivoja Đorđevića, kao predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta - Sl. V.) na početak, na 'Platonov dijalog'", kaže Despotović. Ljuba je bio bez Sokratove tunike i maske - kojih se,
Ova dragocena svedočanstva o glumcu i njegovoj ličnosti trebalo je da zaokruži (ukoliko je uopšte moguće, sa tolikim slojevima Ljube Tadića) film "Izabrao sam..." Na sugestiju Snežane Nikšić, supruge Ljubine, bila je to delimično njena ispovest, privatna priča o životu izvan domašaja javnosti, a jednim delom njegovih prijatelja, iz godina društvenog angažmana, scene, "Madere": Slavoljuba Đukića, Predraga Bajčetića, Nebojše Popova, Dejana Mijača, Vladimira Stamenkovića, Petra Kralja, Feliksa Pašića, Muharema Pervića... Kaže reditelj Despotović da je mnogo snimljenog materijala ostalo nemontirano i da će pokušati da ga upotrebi u eventualnoj televizijskoj seriji, ukoliko to bude moguće, "pošto je sve to privatna inicijativa i neprofitan poduhvat". Dodaje da su mu mnogi Ljubini prijatelji zamerili što ih nije uvrstio u film (Šerbedžija je čak predložio, pošto živi na drugom kraju sveta, da sam nešto snimi)... Ima, dakle, još šanse da se posebno osvetli jedna bitna dimenzija slobodne ličnosti Ljube Tadića između dva Beketa, "Godoa" i "Krapa", a posebno između dve zabrane predstava u kojima je igrao - "Godoa" i "Tikava".
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
