Razmišljanja jedne čistačice*

Zadovoljstvo životom u gradu i lokalnoj samoupravi. Kako ispitanica ocenjuje socijalni život u svom neposrednom okruženju i vlastito učešće u njemu? Koji je problemi muče i kako misli da se oni mogu razrešiti?
Većina ljudi u mom okruženju je nezadovoljna socijalnim životom. Moji problemi su posao, stalni novčani problemi. Za sada ih rešavam tako što povremeno radim - čistim po kućama, a dokle ću ne znam.

Društvena i politička angažovanost. Partijska pripadnost, aktivnost u NVO i dr.
Nisam nikada bila politički angažovana, jer me to niko nije ni pitao, a nemam uopšte nikakve želje (a ni vremena za to). Imam negativno iskustvo u porodici - otac mi je bio član SKJ, ali se teško razočaran povukao iz politike.

Ima li razlike između 1990-ih i 2000-2006?
Mogu reći da 2006. postoje neke razlike u odnosu na 1990. a to je otvaranje prema evropskim zemljama, što se tiče ekonomije i politike. Otvaraju se mnoge strane prodavnice, pa ima dosta inostranih proizvoda da se kupe.

Koje su se promene desile posle 5. oktobra u društvu (u ekonomiji, u politici, u kulturi), a koje u ličnom životu ispitanice (bolje - isto - gore)?
Posle 5. oktobra - otvaranje prema EU, kao i njihova pomoć našoj zemlji. Na ličnom planu sam doživela razvod braka i postala samohrana majka. U svakom slučaju, mirnije živim i boljeg sam zdravstvenog stanja. A i dete mi bolje napreduje.

Procena političke situacije u Srbiji 2006. Kako ispitanica doživljava demokratiju, da li kao izbor koji treba da učini između različitih stranačkih elita ili kao i participaciju građana kroz angažman u građanskim inicijativama i političko odlučivanje?
Demokratiju doživljavam kao borbu političkih stranaka koje imaju suprotstavljene interese. Ne razumem kako ne mogu naći zajednički interes, zašto se ne mogu dogovoriti, kao da i njima nije u interesu da nam svima bude bolje.

U kom periodu posle 2000. je bilo najvećih problema, i kojih, i gde je postignut izvestan napredak, i kakav?
Najveći problem je nesaradnja sa Hagom, a izvestan napredak vidim u ekonomiji. Ne razumem zašto ta saradnja tako sporo ide i godinama se razvlači kada to od nas uporno traže i uslovljavaju ulazak u EU. U Subotici ne vidim da se nešto izmenilo - još uvek grade bazen, Narodno pozorište i druge objekte koje su započeli pre više od jedne decenije.

Očekivanja i mogućnosti. Šta je moglo da se rešava brže i bolje?
Očekujem ulazak u EU i da se mladima omogući da putuju i rade u inostranstvu. Mogućnosti su male, jer nismo ispunili haške uslove, a to je moglo da se rešava brže i bolje.

Da li je društvo u Srbiji danas zapalo u krizu? Kako se to manifestuje? Ko je kriv za to? Možemo li se iz te krize izvući? Postoji li i lična odgovornost za takvo stanje?
Jeste, zbog nesaradnje sa Hagom, a manifestuje se kroz to da nemamo olakšice za dobijanje viza. I privreda nam sporo napreduje, ima dosta nezaposlenih, verovatno nam stranci zaista puno ne veruju.

Da li je nespremnost za suočavanje sa bliskom prošlošću (i zločinima u ratu) glavna kočnica demokratske tranzicije? Kako na to utiče pasivnost većine građana - lični stav?
Teško se suočavamo sa prošlošću i to jeste kočnica za bolju budućnost naše zemlje.

Koje grupe/kategorije građana mogu biti nosioci demokratskih promena? Šta ih sprečava u tome? Postoji li lično negativno iskustvo u pokušaju društvenog angažovanja?
To bi mogli da budu mladi ljudi, fakultetski obrazovani. Sprečavaju ih korupcija i kriminal koji onemogućavaju da ti ljudi dođu do izražaja.

Odakle se ispitanik snabdeva informacijama o društvu (mediji, lična poznanstva, kroz komunikaciju sa drugima u kafićima i drugim grupnim okupljanjima) i koje informacije traži?
Preko medija, gledam TV Pink, RTS i ponekad hrvatske TV programe "zbog dobrih filmova", i u razgovorima s drugim ljudima. Najviše me zanimaju informacije o povećanjima cena, posebno komunalnih usluga.

Da li bi novo udruživanje demokratskog bloka moglo da obnovi pozitivnu demokratsku energiju građana i spreči dolazak radikala na vlast (šta bi građani trebalo da učine)?
Mislim da bi demokratske snage trebalo da se ujedine, ali bi trebalo i mnogo toga da promene. Promene podrazumevaju veće zajedništvo državnih organa i političkih stranaka u akcijama i veću brigu za rešavanje sve veće nezaposlenosti i siromaštva stanovništva.

Kako ispitanica objašnjava proces "radikalizacije" društva i porast popularnosti desne političke orijentacije u Srbiji? Zašto građani glasaju za radikale?
Građani glasaju za radikale jer im oni obećavaju bolji život, ali nisam sigurna da stvarno tako i žele. Do sada se, po mom mišljenju, nisu pokazali ozbiljnom strankom.

Preti li opasnost od povratka na režim pre 5. oktobra? Da li postoji sećanje na posledice vladavine Slobodana Miloševića? Kako ispitanica gleda na devizu "dajmo i radikalima šansu na izborima da vidimo šta mogu da učine"?
Moguće i da se to desi s obzirom da su ljudi nezadovoljni politikom demokratskog bloka. Nisam sigurna da radikalima treba dati još jednu šansu s obzirom da su bili na vlasti sa SPS-om i da nisu ništa uradili za dobrobit države, a i naroda.

Stav prema kriminalizaciji politike. Kakav stav ima ispitanica prema tvrdnji da Srbijom vladaju korumpirani političari, tajkuni i mafija?
Tačno je da se kriminal javlja u politici i da bi nešto trebalo sprečiti. Kuće političara su

pravi dvorci, njihov standard je "kao na filmu", i zato im u suštini ne verujem. Kome se veruje kada su u pitanju ličnosti? Ne znam - nijednoj. A kada su u pitanju institucije? Nijednoj posebno. Šta mislite da je bolja politička opcija za državu, region, grad u kojem živite: centralizam ili

decentralizacija; uvažavanje volje većine ili pokušaj postizanja saglasnosti između različitih interesnih grupa?
Ne razumem pojmove i procese centralizacije i decentralizacije, ali mislim da u stvari uvek treba uvažavati volju većine.

Koliko senzacionalistička štampa deluje na raspoloženje građana? Da li ispitanica čita takvu štampu i da li se pod njenim uticajem odlučila na apstinenciju?
Ne znam, jer ne čitam nikakvu štampu, još od devojačkih dana.

Šta ispitanica misli o problemima koji se tiču ispunjenja standarda za ulazak u EU? Stav prema međunarodnoj zajednici, Haškom tribunalu, transnacionalnim kompanijama itd.
Ako ovako nastave nikada nećemo ući u EU. Na Haški sud gledam kao na neminovnost s obzirom da nismo uspeli sami da im sudimo u našim sudovima. Protiv stranih firmi nemam ništa, jer koliko znam redovno isplaćuju plate i više poštuju radnike nego naše firme. Valjda je to stvar njihove kulture.

Odnos prema ekologiji kao političkom pitanju.
Odnos prema ekologiji je nemaran, a stanje životne sredine katastrofalno. Smeta mi što ne postoje posebni kontejneri za reciklažu stakla, plastike, kao što to postoji u svim zemljama u inostranstvu (videla sam to u Mađarskoj). Mislim da je to važno političko pitanje i da bi trebalo izdvojiti velika sredstva za očuvanje životne sredine, jer našoj deci treba ostaviti čistiji i zdraviji svet.

Može li Srbija postati "normalan svet" i šta se može u tom pravcu učiniti? Šta je ispitanica spremna lično da učini po tom pitanju?
Može ako promeni politiku prema evropskoj zajednici, za koju mislim da je budućnost Srbije, jer će uskoro svi u komšiluku biti u EU. Zašto bismo mi bili uvek neki izuzetak?

Stav prema apstinenciji na izborima. Zašto se građani, i ispitanica lično, odriču elementarnog građanskog prava? Ko dobija zahvaljujući značajnoj političkoj apstinenciji mladih na izborima?
Izlazak na izbore je lična stvar svakog pojedinca.

Da li postoji nada da se može povratiti poverenje u demokratske snage? Koje su partije demokratske, po mišljenju ispitanice? Šta je ispitanica spremna da učini da bi do toga došlo?
Ne znam da li postoji, jer nisam politički aktivna i politika me uopšte ne interesuje. Kao što je svašta u životu moguće, tako su moguće i neke nove promene u državi.

Ocena mogućnosti uticaja građana na politiku. Da li je uticaj izostao zato što ga sprečavaju političari ili zato što su građani odustali od vlastitog političkog angažmana?
Trebalo bi da građani utiču na politiku, ali nažalost u našoj zemlji se to ne dešava. Veoma mnogo sam opterećena pitanjima životnog standarda i budućnošću svog deteta, tako da nemam vremena za "uplitanja u politiku".

Pod kojim uslovima bi ispitanica izašla na sledeće izbore?
Da vidim da se nešto pozitivno promenilo od prethodnih izbora: na primer, da se više brine o redovnom isplaćivanju plata, da imamo olakšice pri odlasku u inostranstvo, da je smanjena nezaposlenost... Ljudi već godinama izlaze na te izbore i do sada se ništa maltene nije promenilo.

* Intervju iz trećeg kruga istraživanja prema projektu "Politika i svakodnevni život" kojim rukovodi profesorka Zagorka Golubović. Republika je objavljivala razgovore i iz prva dva kruga istraživanja po ovom projektu.
Ispitanica ima 32 godine, završenu osnovnu školu; zanimanje: čistačica (stalno zaposlena u kulturno-obrazovnoj društvenoj ustanovi). Živi u svojoj kući, u Subotici, sa ćerkom (10 godina) koja pohađa osnovnu školu. Povremeno radi kao spremačica po kućama. Razvedena je već šest godina. Prilično vedra duha i komunikativna. Intervju prihvatila veoma dobro i bila je zahvalna sagovornica. Razgovori su obavljani u više navrata zbog zauzetosti ispitanice.