U organizaciji Fonda za humanitarno pravo, uz finansijsku podršku Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija, održana je u subotu, 17. marta 2007, konferencija pod nazivom "Od nekažnjivosti do odgovornosti"

Tragom zločina

Konferenciju su otvorili predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i Patrik Gavigan, predstavnik UN OHCHR. Napomenuto je da bez vladavine prava i sa jakim principom nekažnjivosti za zločine, počinjene kako u ratu tako i u miru, naša zajednica nema velike šanse da se konsoliduje i da postane članica Evropske unije.
Podelom na četiri sesije, "Predstavljanje relevantnih dokumenata Ujedinjenih nacija", "Ratni zločini i nekažnjivost", "Politički i etnički motivisana ubistva i nekažnjivost" i "Obaveze države prema odlukama ugovornih tela UN", konferencija je pokrila dobar deo oblasti u kojima se princip nekažnjivosti ispoljava sa svim svojim strašnim posledicama.
U prvoj sesiji Dragan Lalošević iz UN OHCHR podneo je izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija pod nazivom "Vladavina prava i tranziciona pravda u konfliktnim i postkonfliktnim društvima". Naglasio je da ne postoji dovoljno političke volje da se izvrši lustracija i prekine lanac zločina, jer vladavina prava naglašava da niko ne može biti izvan zakona. Krivično gonjenje je obavezno jer država ima obavezu da obezbedi reparacije žrtvama. U izveštaju je naglašeno da treba izbegavati gotova rešenja sa strane.
I ostali govornici, kao Ljiljana Helman, Bojana Vujošević, Miroslav Janković i Lena Pelić, istakli su da građani imaju pravo na istinu, pogotovu o onome što je činjeno u njihovo ime.
U drugoj sesiji učestvovali su Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu, Mioljub Vitorović, zamenik republičkog tužioca za ratne zločine, Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Dragoljub Peruničić, advokat, Blagoje Peruničić, služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Gordana Peruničić, novinarka RTS-a, i

Dejan Anastasijević, novinar lista Vreme. Iako je tema ove sesije bila "Ratni zločini i nekažnjivost", posebno je naglašena uloga medija u razvoju kulture nekažnjivosti zločina, relativizacijom zločina, ometanjem istrage nepotvrđenim podacima iz sumnjivih izvora i slično. I sud i tužilaštvo prebacuju odgovornost u drugo dvorište. U trećoj sesiji su učestvovali Biljana Kovačević Vučo, kao moderator, Biljana Sinanović, sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koja se ogradila unapred od svakog pitanja jer su svi slučajevi o kojima se govorilo u nadležnosti njenog suda, Dragoljub Todorović, advokat, Vladan Batić, advokat, koji je govorio o slučaju ubistava vojnika u Topčideru, Milovan Zdravković, iz Narodnog pozorišta u Beogradu, koji je govorio o ubistvu glumca Dragana Maksimovića, Rajko Danilović, advokat, Miloš

Vasić, novinar lista Vreme, koji je govorio o ubistvu premijera Đinđića, i Zoran Janjić, autor knjige Tišina u Aberdarevoj. Prisutni su bili i "Roditelji u crnom", udruženje roditelja čiji su sinovi poginuli na odsluženju vojnog roka u Vojsci Jugoslavije, njih ukupno dvadeset devet.
Četvrta sesija bila je posvećena obavezama države prema odlukama ugovornih tela Ujedinjenih nacija. Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo dala je pregled slučajeva okončanih pred komitetima za UN. Zaključak je da naša država uporno ne ispunjava obaveze proistekle iz međunarodnih ugovora, iako je potpisnica istih. Posebno je interesantan način na koji je Vlada rešila problem ljudskih prava. Na sesiji je govorio i Vladimir Đurić, donedavno iz Ministarstva za zaštitu ljudskih prava, koje je raspadom države ukinuto i od kojeg je formirana Služba za ljudska prava pri Vladi Srbije. Ova se "služba" ima smatrati stručnim savetnikom Vlade, a ne više delom same Vlade. Tako niko iz Vlade Srbije ne može više biti kriv za kršenje ljudskih prava bez obzira na nedostatke zakonskih predloga ili uredbi i drugih akata koje Vlada priprema i direktno donosi, što je za ovu Vladu češći slučaj i preko kojih se u Srbiji de facto vlada. Najviše primedbi je ipak bilo na rad Vrhovnog suda Srbije, od svih učesnika. Iako slučajevi protiv čovečnosti i genocida ne zastarevaju, naglašeno je da iskazi svedoka podležu zastarevanju, te se to obilato koristi.

Tanja B. Lončar