Zašto su radikali i socijalisti nezamenljivi u formiranju nove vlasti

Zloupotreba demokratskog polazišta

Zašto "nulti" princip dolazi na kraju? Jer je to "ultimativni" predlog koji niko ne može da prihvati, ali zato može da pristane na "demokratični" deo moći u poslednjoj, ali ne i najmanjoj prodaji državne imovine i nastavku rasprodaje prirodnih resursa

Sporenje oko tzv. šestog principa, o navodnoj podeli odgovornosti unutar "demokratskog" kruga partija, uvodi tzv. nulti princip, kojim DS stidljivo pokazuje da ima još neke argumente, ali koje "čuva" samo za specijalne prilike kakva je ova, slika je stanja srpskog društva, ali i razumevanja "demokratije" i "demokratičnosti" kojima se operiše od oktobra 2000. godine. "Nultim" principom, kojim se traži od partnera u pregovorima da raskinu lokalne koalicije sa SRS i SPS, nenamerno se radikalizuje tema u vezi s ovdašnjim razumevanjem "demokratije" i "demokratičnosti". Princip nulti, dolazi pri kraju nadgornjavanja "demokratskih" snaga, umesto, kako je označen, na njegovom početku. Takvim tretmanom, kao "kec iz rukava" kojim se, u stvari, postojeći pregovori dovode u ćorsokak ili eventualni obrt, najbolje se pokazuje šta se o njemu misli. Demokratska

stranka, manje-više slučajno ili, svejedno, tek određenom prigodom i iznudom, postavlja osnovno pitanje o aktuelnom razumevanju demokratije koje nema bez poštovanja ne samo formalnog (pravila igre) već i suštinskog (vrednosnog) kriterija. Zašto ona traži raskidanje lokalnih koalicija sa radikalima i socijalistima? Valjanog obrazloženja nema jer se ono "podrazumeva". Podrazumeva se višegodišnja formula za vladanje Srbijom, nakon pada režima Slobodana Miloševića: podela na "demokratske" i "nedemokratske" političke aktere. "Nedemokratski", radikali i socijalisti, međutim, legalne su partije sa svim pravima i obavezama. Strukturno, programski i ideološki nimalo se nisu promenili od vremena kada su vladali u SRJ i Srbiji. Ponosni na svoje šefove, optužene za najteže

zločine, ne priznaju ni smenu generacija već samo biološki kraj. Ali, pokazuju nam najnoviji izborni rezultati, kraja nema...
Zašto je tek sada, u debati da li da premijer Srbije bude Vojislav Koštunica ili Božidar Đelić, nulti princip postao veliki igrač? Prilike u kojima DS, s ambicijama da menja ne samo vlast već i društvo, ističe ovaj princip i naziva ga "nultim", pokazuju koliko je on, ovih poslednjih godina, bio "deveta rupa na svirali". Više zloupotrebljen nego uspostavljen, suštinski osnov za budućnost Srbije, pokazuje gde smo danas i šta smo propustili. Istovremeno, u prilici smo da razmislimo o onima koji se deklarišu kao demokratski deo političke scene i šta im daje ili ne daje pravo na takvu vrstu samouvažavanja...
SRS je na januarskim izborima dobila sto hiljada glasova više nego na prethodnim, a SPS nije nestao, kako su priželjkivali ljubitelji srpske verzije demokratije, već je dobio više od najpovoljnijih predizbornih prognoza. To što su "demokrate", sve zajedno sa Draganom Markovićem Palmom, "reformistom" partije Željka Ražnatovića Arkana, dobile više, što se još jednom "preživelo", nije dovoljno čak ni za to da se, bez izmene Zakona o budžetu, iz "demokratske" krize ispliva s novom vladom. "Što gore to bolje", kao da je moto svih.
Mnogim "ambicioznim" građanima Srbije odavno nije jasno zašto je izostao "diskontinuitet" sa režimom Slobodana Miloševića. Iako usvojen u srpskom parlamentu, Zakon o lustraciji nikada nije primenjen. U samom principu lustracione procedure ugrađen je njen "antiprincip": o lustraciji je trebalo da odlučuju i oni zbog kojih je zakon donet...
Tema privremene zabrane partija koje su predvodile ratnohuškačku politiku, učestvovale u epohalnoj pljački građana, masovnim i političkim ubistvima, bila je krajnje polemična. Od postavljanja pitanja zakonskog osnova do brige o "kontraefektu", o odgovornosti Miloševićevog režima govorilo se zapaljivo i prigodno, bez odgovornosti i preduzimanja koraka da se inicira pravni postupak.
Zato iznenađuje ovaj potez "deus ex machina" Tadićevih demokrata, posebno ako se setimo nedavnih nastupa predsednika Srbije koji je umesto da inicira, sa svog visokog položaja, primenu Zakona o lustraciji za koji je, iako s teškom mukom, glasala i njegova partija, decidirano rekao da je za lustraciju "nažalost kasno"...
Građanima, ma kakva da bude sudbina poslednjeg izražavanja njihove volje, ostaju "slike sumnje" o onome što ih čeka makar vlada bila i "demokratska". Radikalski glasači teško da će se osuti zbog toga što Boris Tadić nije ponudio mandat SRS. Oni će samo učvrstiti svoje simpatije i biće ih lako uveriti da su ovi drugi zbog toga "nedemokrate" i lovci u mutnom. A mutno je ovde upravo tumačenje "demokratije", gde nedirnuti deluju njeni neprijatelji. Činjenica je, međutim, da niko od pobednika nad Miloševićem nije objasnio zašto su potvrđena Miloševićeva pravila igre, a polazni princip pojavljuje se tek na kraju mučne borbe za premijersko, ministarska i mesta u odlično plaćenim upravnim odborima javnih preduzeća. Partijska podela masnog kolača u njihovoj privatizaciji biće nezamenljiv "princip" kojem onaj "nulti" samo pomaže da se realizuje.

Nastasja Radović