Kome je još stalo do normalnog života

Srbijom je ponovo zavladalo mučno stanje koje se sastoji od pomirenosti sa svakovrsnim gadostima. Oni koji pamte nešto duže, mogu u sećanje da prizovu ovakvo mentalno stanje koje je vladalo u februaru 1999. godine, pred napad oružanih snaga NATO-a. Tada je svima u svetu bilo više stalo da se večni Gordijev čvor uvezan davno nad ovom zemljom razreši povoljnije po njene građane, no rukovodstvu Srbije. Građani Srbije su i tada čekali neki ishod, većina naslućujući da će se strahovita nesreća svaliti na njih. Poznato je šta se dogodilo i ko je najviše stradao.
Sada je ponovo mart u kojem se po nekoj kosmičkoj zakonomernosti u Srbiji dešavaju loši događaji koji duboko pogađaju većinu stanovništva. Manjina koja odlučuje u ime većine ostala je pošteđena bilo kakvih gubitaka. Oni nisu izgubili čak ni mogućnost da ponovo odlučuju protiv interesa većine, i dalje je većina od njih u skupštinskim klupama samozadovoljna, nesvesna ozbiljnosti trenutka u kojem se zemlja nalazi, nadmena bez pokrića i sigurna da će im i u ovom mandatu boravak u skupštinskom zdanju osigurati bezbedan i bezbrižan život. Oni koji su ih svojim glasovima doveli na ova mesta ponovo osećaju da su izgubili. Ponovo je zavladalo opšte neartikulisano nezadovoljstvo koje je zahvatilo sve učesnike januarskih republičkih izbora. Pristalice stranke koja je osvojila najveći broj mandata veruju u isprazne infantilne skaske svojih lidera, i nezadovoljni su što nisu osvojili dovoljno glasova da se samostalno oprobaju u vršenju vlasti. Njihovi lideri, pak, i dalje će uživati u veoma komfornoj poziciji, neće imati nikakvu odgovornost i bezbrižno će svojim besmislicama ometati ili odlagati blagovremeno i konstruktivno odlučivanje. Oni nikako nisu spremni da svoju lagodnu poziciju demagoga i jeftinih frazera promene za drugačiju, u kojoj bi pred njih bili postavljeni svi preteški zadaci, koji su se zahvaljujući njima i njihovoj višegodišnjoj destruktivnoj ulozi usložnjavali, komplikovali i odlagali. Oni ne žele da preuzmu odgovornost, ali ne mogu da promene ni svoje asocijalne uloge, jer svaki od njih pojedinačno u svojoj psihološkoj matrici kao osnovno karakterno svojstvo nosi isključivost i autoritarnost, zbog kojih na individualnom planu imaju problem s integracijom, koji prevazilaze u grupi istomišljenika. Ujedinjeni poznatim socijalnim stereotipima razvijaju i neguju grupno ponašanje koje ističe regresibilne, egocentrične i asocijalne osobine. Podržani zavidnim brojem slično strukturiranih, neintegrisanih, agresivnih, neafirmisanih, očajnih i nesposobnih da koriste bilo sopstveno, bilo tuđe iskustvo, sigurni su da će njihova demagogija i frazeologija uvek da ima prođu i podršku.
Pristalice političke grupe koja nominalno koristi termin "demokratski" hronično su nezadovoljni predstavnicima za koje su glasali, jer i dalje otkrivaju da su im lične sujete i interesi bili i ostali vodeće karakteristike. Njihove već poslovične konfrontacije, vođene s ciljem da se dokaže retorička validnost iznetog stava, samo su pokriće za ogoljenu borbu za osvajanje ili održavanje na funkcijama. Svako je u svojoj grupi uveren da je u pravu i da od sopstvenih stavova ne može da odustane. Prednjačeći u takmičenju iz frazeologije, stranka odlazećeg premijera permanentnim opstrukcijama istrajava u nameri da svoj autistični koncept nametne ostalima. Svesni svoje nezaobilazne pozicije, uporni su u nastojanjima da ostanu na svim funkcijama koje su i do sada zauzimali. Njihovi čelnici koji su se našli u ulogama o kojima gotovo da nisu smeli ni da sanjaju ne nameravaju da svoj zgoditak prepuste drugima.
Istorijski ispit koji treba da položi stranka predsednika Srbije, ako učini ustupke i udovolji svim željama onih koji vršenje vlasti doživljavaju kao pravo a ne kao obavezu, ostaviće brojne pristalice ove stranke sa pitanjem kakav napredak mogu da očekuju u zemlji u kojoj se ministri postavljaju interesnim kalkulacijama, a ne dokazanim ličnim kvalitetima.
Svi koji učestvuju u formiranju vlade čekaju i pregovaraju, intimno uvereni da svako od njih treba da zauzme neko od profitabilnih i komfornih mesta. Svako je nezadovoljan predlozima onih drugih. Princip realnosti nikoga ne interesuje. Svako ima svoju realnost kreiranu ličnim interesom. Interesi građana koji si ih izabrali ostali su u predizbornim parolama. "U ime naroda" izabrani predstavnici naroda, zaneti sopstvenim igrama, nemaju vremena, ni znanja, ni časti, ni hrabrosti da pogledaju kako je svaki segment društva devastiran, i kako svaki funkcioniše entropično i anomično.
Izgleda kao da se peti oktobar nije ni dogodio, i da je kratki optimistički uzlet premijera Đinđića postao samo vizija ka kojom teže još neposustali i željni drugačijeg života.