U književnosti postoji sijaset primera kako familije skrivaju nekog
svog, po nečemu manje dičnog člana, kao stidnog rođaka. Nešto slično
se dešava i u politici, sa partnerima koji imaju neku falinku. Pomenimo
samo jedan noviji primer. U "narodnjačkoj koaliciji", pored
Vojislava Koštunice i Velimira Ilića, nalazi se i Dragan Marković
"Palma". Mada mnogi ni prvu dvojicu i njihove stranke ne
smatraju baš za diku, izgleda da se računa kako ih je znatan deo publike
već prihvatio kao srpske perjanice, ali je onaj treći ipak ostao nekako
manje upadljiv. Razlog tome je, verovatno, to da se smatra kako ovaj
sledbenik i naslednik Arkanove stranke još uvek ne može biti dovoljno
popularan za pridobijanje zamašnije mase birača. A možda nije baš
sasvim zaboravljeno i nešto što se može smatrati neviđeno drskim skandalom
u svetskoj istoriji parlamentarizma. Naime, pomenuti "Palma"
je, kao narodni poslanik, u jesen 2003. godine, sa skupštinske govornice
a pred milionskim auditorijumom TV gledalaca, pozivao učesnike mitinga
podrške solidarnosti visokom funkcioneru policije Sretenu Lukiću,
haškom optuženiku za ratne zločine, da dođu i razjure Narodnu skupštinu.
Izvesno je da tada mitingaši nisu uslišili poziv ovog neobičnog političkog
lika ali je neizvesno da li je ovaj populistički lider imao na umu
samo rasterivanje one Skupštine.
Da li je reč samo o jednom pomalo stidljivo prikrivenom partneru određene
koalicije ili o "kecu iz rukava" s kojim, kao tajnim oruđem,
trajnije računa ova populistička formacija? Kako zaista stvari stoje
neskriveno će pokazati ponašanje ne samo najpoznatijeg "Palme",
nego i sve "tri palme na otoku sreće" (REŽIMSKE KOALICIJE)
u ne baš tako veselom parlamentarizmu Srbije.
