homepage
   
Republika
 
OGLEDI
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 

 

 

Prvo sveobuhvatno empirijsko istraživanje

Civilno društvo u Srbiji

Civilno društvo je nakon 16 godina napora još uvek na početku izgradnje na zakonu zasnovanih odnosa partnerstva s drugim ključnim akterima u zemlji

Zdenka Milivojević

Projekat CIVICUS Indeks civilnog društva (ICD)1 je, na inicijativu CIVICUS-a, u Srbiji realizovao Argument u saradnji sa Centrom za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS). Podržan od strane UNDP i Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) projekat ICD je, pored CRNPS, sproveden u saradnji i s njegovim regionalnim mrežama, zatim u kooperaciji s velikim brojem eksperata iz različitih oblasti, organizacija, pojedinaca i članova Nacionalne savetodavne grupe (NSG).2 Očekuje se da će ovako široka saradnja usmerena na jačanje uloge i razvoj civilnog društva biti nastavljena i nakon publikovanja i prezentiranja istraživačkih nalaza ICD široj javnosti.
U periodu od početka jeseni 2004. i tokom 2005. godine u okviru ICD projekata su prikupljeni podaci i informacije3 od širokog spektra ključnih aktera civilnog društva: građanstva, organizacija civilnog društva (OCD), eksperata, stručnjaka i istraživača. Glavni izvor podataka i informacija bili su relevantni domaći i međunarodni sekundarni izvori, istraživanja javnog mnenja i regionalnih ključnih aktera, intervjui s ekspertima i stručnjacima, studije slučaja uticaja civilnog društva i analiza sadržaja štampanih i elektronskih medija. Prikupljeni su i analizirani podaci i informacije iz više od 500 domaćih i međunarodnih izvora, studija i publikacija; tu su i podaci dobijeni u razgovoru s oko 400 predstavnika civilnog i privatnog sektora i vladinih organizacija; podaci dobijeni u intervjuima sa više od 50 eksperata i istraživača iz različitih oblasti i, na kraju, stavovi, mišljenja i ocene 1.750 građana Srbije. Za potrebe analize pregledano je oko 800 web stranica domaćih i međunarodnih organizacija, a podaci su dobijeni i u razgovoru sa predstavnicima jednog broja međunarodnih organizacija u Srbiji. Vremenski okvir na koji se podaci odnose je period od 1989. do 2005. godine. Kraj osamdesetih/početak devedesetih je uzet kao momenat u kojem je civilno društvo iz pojmovnog okvira prešlo u praktični i svakodnevni život Srbije.

 
Prednosti i slabosti civilnog društva Srbije

Predstavnici svih sektora razmotrili su nalaze ICD istraživanja na Nacionalnoj konferenciji.4 Zadatak konferencije je bio da učesnici identifikuju specifične prednosti i slabosti civilnog društva i da iznesu preporuke za ključne prioritetne akcije za njegovo osnaživanje. Učesnici Nacionalne konferencije su takođe imali ulogu da daju svoje procene nalaza istraživanja za svaki od indikatora. Iznoseći i kritičke stavove učesnici su, pokazujući spremnost za dijalog, prepoznali više slabosti nego prednosti civilnog društva, ali su takođe nastojali da prepoznaju i pozitivne razvojne trendove čak i tamo gde su ocene indikatora ukazivale na značajne aktuelne slabosti. U ovom odeljku sumirani su rezultati diskusija radnih grupa na Nacionalnoj konferenciji, ali i mišljenja članova NSG, regionalnih ključnih aktera i intervjuisanih eksperata i stručnjaka iz različitih sektora.

Prednosti

Prepoznate prednosti i snage civilnog društva su ovde, s obzirom da se odnose na različite nivoe i oblasti civilnog društva, date u obliku ključnih poenti:

Angažovanje građana
o Volontiranje. Postoji spremnost građana da pomognu drugim ljudima i da se uključe u volonterske akcije u lokalnim sredinama. Istaknuto je, međutim, da najveći broj ljudi želi da pomaže osobama koje poznaje, odnosno osobama s kojima je u nekoj vrsti redovnog kontakta. Ovo se razume kao solidna osnova za uspostavljanje novih tipova solidarnosti.
o Kolektivna akcija u lokalnoj zajednici. Istaknuto je da postoji angažovanje i spremnost ljudi koji nisu iz civilnog sektora da učestvuju u kolektivnim akcijama koje se realizuju u lokalnim sredinama, što se tumači željom građana da participiraju u rešavanju pitanja od opšteg, zajedničkog značaja za zajednicu.
o Članstvo u OCD. U OCD su prisutne gotovo sve društvene grupe, bilo da se govori o organizacijama koje štite prava određenih grupa, bilo da su to organizacije čiji su oni osnivači. Na taj način obezbeđuje se društvena dinamika kojoj posebno doprinosi raznovrsnost aktera i pokrivenost velikog broja tema i ciljnih grupa.

Nivo organizovanosti
o Međunarodne veze. Istaknuto je da veliki broj OCD, posebno NVO, ima veoma dobro razvijenu saradnju s međunarodnim organizacijama i donatorima. Predstavnici OCD smatraju da imaju izuzetno dobru saradnju s OCD u zemljama iz okruženja što se može ilustrovati velikim brojem prekograničnih projekata. Kao osnova za dalje jačanje

međunarodnih veza vidi se učešće u radu međunarodnih mreža, koalicija ili foruma posvećenih rešavanju konkretnih problema. Na taj način će same organizacije, ali i naša zemlja, biti viđene kao relevantni partneri za međunarodnu zajednicu. Značaj komunikacije s međunarodnim organizacijama ogleda se u prepoznavanju primera dobrih praksi i modela koje treba prilagoditi specifičnostima našeg društva.

Međusobni odnosi
o Komunikacija unutar CD. Komunikacija aktera unutar CD ocenjuje se kao veoma dobra, posebno kada se govori o organizacijama koje se bave istom tematikom ili ciljnom grupom. Razvojem i uvođenjem tehnologije unapređena je i ubrzana komunikacija tako da su se u

 
Maksim Krstulović, Nataša Krstulović (sestra)
Maksim Krstulović, Nataša Krstulović (sestra), 1959.
poslednjih pet godina intenzivnijom upotrebom interneta srušile mnoge komunikacijske barijere. Takođe, kao značajan faktor za unapređivanje međusobne komunikacije unutar CD navodi se i snižavanje troškova, do čega je dovela komunikacija preko interneta. OCD između sebe razmenjuju informacije, znanja i relevantna domaća i inostrana iskustva. Komunikacija unutar sektora se ocenjuje i kao brža jer se informacije prenose na neformalnije načine.
o Saradnja između OCD. Istaknuto je da veliki broj OCD međusobno sarađuje, posebno one OCD koje se bave istom tematikom. Takođe, kod OCD je veoma izražena spremnost i za uspostavljanje ad hoc saradnje, kao i saradnje kroz različite mreže i koalicije čime je omogućen brz protok informacija i razmena iskustava.

Resursi
o Ljudski resursi. Članstvo OCD se vidi kao jedan od najvećih potencijala civilnog društva. Osobe angažovane u OCD se ocenjuju kao obrazovane, profilisane u znanjima, entuzijaste i fleksibilne u radu, kritičkog duha, inovativne i sposobne da brzo reaguju na probleme uočene u društvu.

Odnos civilnog društva i države
o Saradnja/podrška. Dijalog OCD i države je uspostavljen. U poređenju sa 2000. godinom može se reći da je došlo do značajnog intenziviranja kako međusobnog dijaloga, tako i saradnje i podrške aktivnostima OCD. Podrška države za OCD ogleda se u budžetskim izdvajanjima za OCD, podršci konkretnim aktivnostima ili putem raspisivanja tendera za projekte OCD. Kao posebno značajna izdvaja se podrška socio-humanitarnim aktivnostima.

Demokratija
o Akcije koje civilno društvo sprovodi za promovisanje demokratije. Civilno društvo, posebno NVO vide se kao aktivni promoteri demokratskih vrednosti. Demokratske vrednosti se promovišu različitim akcijama namenjenim podizanju i jačanju svesti građana, ali i radom u obezbeđivanju adekvatnog zakonskog okvira koji bi omogućio zaštitu i ostvarenje njihovih prava.

Tolerancija
o Akcije koje civilno društvo preduzima za promovisanje tolerancije. Mnoge OCD su aktivne u promovisanju tolerancije. Promovisanje tolerancije prema određenim manjinskim grupama i promocija i zaštita njihovih prava čine značajan deo aktivnosti civilnog sektora.

Smanjenje siromaštva
o Akcije koje civilno društvo preduzima kako bi iskorenilo siromaštvo. Značajan deo civilnog društva se kroz svoje aktivnosti bavi smanjivanjem siromaštva, posebno socio-humanitarne organizacije čiji je to deo misije. Marginalizovane grupe poput siromašnih, osoba sa invaliditetom, Roma, samohranih roditelja, izbeglih i interno raseljenih lica su tek njihovim angažovanjem postale vidljive javnosti. Mnoge aktivnosti, kao što su direktna humanitarna pomoć, pravna i psihološka pomoć, i kasnije edukacije i programi jačanja kapaciteta, usmerene su ka smanjivanju siromaštva.

Reagovanje na socijalne interese
o Osetljivost. Civilno društvo se ocenjuje kao izrazito osetljivo na društvene probleme. OCD veoma efikasno uočavaju i prepoznaju probleme u sredinama u kojima deluju, kao i potrebe ciljnih grupa kojima se bave. Takođe, kod OCD postoji i spremnost za brzo reagovanje i rešavanje tih problema.

Slabosti

Glavni izazovi daljem razvoju civilnog društva Srbije su sledeći:

Građanski aktivizam
o Nezavisne političke akcije. Uočava se opadanje broja nezavisnih političkih akcija i aktivizma građana uopšte. Može se, međutim, reći da su sada, u odnosu na raniji period kada su za cilj imale uspostavljanje demokratskog poretka, akcije građana usmerene na lokalni nivo.

Raznolikost učesnika civilnog društva
o Rukovodstvo u OCD. Veliki broj OCD se ocenjuju kao organizacije s velikim uticajem jedne osobe (obično predsednika organizacije). Kao ilustracija tog stava koristi se izraz "jedan čovek - jedna organizacija". Takođe, česte su pojave da rukovodeće strukture ili upravni odbori nisu menjani godinama, što se ocenjuje kao loše jer se na taj način ne unose nove, inovativne ideje i na taj način se ne unapređuje rad.
o Geografska distribucija OCD. Civilno društvo Srbije se, geografski gledano, prepoznaje kao nejednako razvijeno. Jače OCD se mahom nalaze u velikim gradovima.

Nivo organizovanosti
o Samouređivanje/samoregulacija. Navedeno je da unutar civilnog društva ne postoje razvijeni mehanizmi samoregulacije. Iako postoje statuti organizacija, u kojima su definisane procedure donošenja odluka, funkcionisanja i organizacije rada, oni se mahom ne poštuju već se organizacije prilagođavaju novonastalim situacijama i funkcionišu ad hoc. Uspostavljanjem mehanizama samoregulacije međusobnih odnosa (između OCD) sektor bi dobio na kredibilitetu.
o Infrastrukturna podrška. Istaknuto je da se nedovoljno radi na jačanju kapaciteta novih, "mladih" organizacija. Članovi novih OCD moraju sami da obezbede mnoga znanja koja su im neophodna za rad.

Međuodnosi
o Saradnja između OCD. Mišljenja u vezi sa saradnjom među OCD su podeljena. Značajan deo smatra da je saradnja između OCD veoma dobra, da postoje razvijeni kanali komunikacije i razmena informacija, efikasnog rada u mrežama i koalicijama. Ta saradnja se, mahom, vezuje za OCD koje deluju unutar iste ili slične oblasti, ciljne grupe ili teme. Međutim, široko je rasprostranjen i stav da između OCD postoji neslaganje, sukob interesa, sujeta i nelojalna konkurencija.

Resursi
o Finansijska sredstva. Velikom broju OCD nedostaju finansijska sredstva. Sve teže se dolazi do sredstava za realizaciju aktivnosti, što rad organizacija čini neizvesnim.

Značajan faktor predstavlja i zavisnost od donatorskih sredstava iz međunarodne zajednice, i još uvek nedovoljno prisutno finansiranje projekata iz domaćih sredstava.
o Ljudski resursi. Iako su ljudski resursi navedeni kao jedna od prednosti OCD, navode se i neki elementi koji se mogu posmatrati kao slabost. U tom smislu se navodi osipanje kadrova iz OCD u druge sektore u kojima su

 
Maksim Krstulović, Brisel
Maksim Krstulović, Brisel, 1958.
zarade veće a finansiranje izvesnije. Ceo civilni sektor slabi jer najkvalitetniji edukovani kadar odlazi. Takođe, iako postoje višestruka članstva u OCD smatra se da je samo mali broj članova aktivno uključen u njihov rad.

Pravni okvir
o Registracija OCD. Ukupan zakonski okvir civilnog društva u Srbiji ocenjuje se kao neadekvatan. Iako je bilo brojnih pokušaja donošenja novog zakona koji bi uredio oblast delovanja OCD još uvek nema značajnijih rezultata.

Odnos države i civilnog društva
o Autonomija. Rad OCD do izvesne mere limitiraju česte političke promene, posebno promene vrha lokalne vlasti. Promene lokalne administracije utiču na kontinuitet saradnje između OCD i lokalne vlasti i čine da se saradnja uvek mora iznova uspostavljati sa svakom novom administracijom. To, s obzirom na prekide u pružanju servisa ili obavljanju drugih aktivnosti, doprinosi daljem padu poverenja građana u OCD. Politička stabilnost je faktor od kojeg u velikoj meri zavisi rad OCD i delovanje civilnog društva.

Demokratska praksa u OCD
o Demokratska praksa unutar OCD. Za deo OCD se smatra da u njima nisu razvijene demokratske procedure i da šire članstvo gotovo nikad ne učestvuje u donošenju bitnih odluka vezanih za rad organizacije. Uticaj lidera organizacija ocenjuje se kao izuzetno visok.

Transparentnost
o Finansijska transparentnost OCD - Većina OCD se smatra nedovoljno transparentnim kada se govori o finansijskom poslovanju. Samo jako mali broj organizacija javno iznosi podatke o svom finansijskom poslovanju čime se doprinosi već negativnom imidžu civilnog društva kao sektoru u kojem postoje velike količine novca i dobre zarade.

Tolerancija
o Tolerancija u okviru civilnog društva. Iako veliki broj OCD promoviše vrednosti tolerancije u društvu može se reći da postoje primeri netolerantnog odnosa. Ovakva praksa se uglavnom vezuje za OCD koje zastupaju dijametralno suprotne vrednosti, odnosno sukob se može vezati za OCD koje promovišu ljudska prava i vrednosti demokratije i "un-civil" organizacije.

Uticaj na javnu politiku
o Uticaj na socijalnu politiku. Konstatovano je da OCD ulažu tri puta veći napor od uticaja koji ostvaruju. Razlozi za ovako mali uticaj OCD na socijalnu politiku (i na društvo u celini) su višestruki, a sledeća dva spadaju u ključne: nerazvijeni mehanizmi za promociju ostvarenog uticaja, nedovoljno razvijeni mehanizmi OCD za monitoring i evaluaciju sopstvenog uticaja i efekata svog delovanja. Naredni, veoma značajan faktor koji limitira uticaj je mali broj OCD koje zagovaraju realizaciju socijalnih i ekonomskih prava građana.

Reagovanje na socijalne interese
o Poverenje javnosti. Poverenje u OCD, posebno poverenje NVO je, u odnosu na period devedesetih, znatno poraslo, ali još uvek u većinskom delu građanstva opstaju negativni stavovi i nepoverenje u njihov rad. Na nepoverenje javnosti u OCD u najvećoj meri utiče negativno nasleđe, nejedinstvenost sektora, kao i netransparentnost finansijskog poslovanja. Takođe, medijima se zamera što u većoj meri ne izveštavaju o radu i rezultatima aktivnosti OCD čime bi se svest građana menjala.

Preporuke

o Učesnici Nacionalne konferencije su, na osnovu navedenih slabosti civilnog društva, dali i sledeće specifične preporuke koje su grupisane u tri kategorije: (1) preporuke za organizacije civilnog društva, (2) preporuke za civilno društvo i državu i (3) preporuke za ostale relevantne aktere.

Preporuke za organizacije civilnog društva

o Razvijati demokratske procedure unutar civilnog društva. To može da se postigne stvaranjem eksternih nadzornih odbora/tela i razvojem mehanizama za uključivanje šireg članstva u procese donošenja odluka. Sprečavati izraženo liderstvo.

o Raditi na poboljšanju imidža u javnosti. U tom cilju razvijati saradnju s medijima koji bi promovisali primere dobrih praksi iz rada OCD. Raditi na promovisanju sopstvene transparentnosti, kako u pogledu izvora finansiranja, finansijskog poslovanja, tako i načina funkcionisanja i donošenja odluka. Promovisati rezultate dosadašnjeg rada široj javnosti jer se do sada puno radilo i postignuti su dobri rezultati, a nepoverenje građana u OCD je i dalje prisutno, a uticaj se ocenjuje kao nizak. Obezbediti mehanizme za regulisanje odnosa unutar civilnog društva. Sprečavati nelojalnu konkurenciju. Na ovakav način civilno društvo bi javnosti bilo predstavljeno kao veoma organizovano, sa jasno definisanim pravilima i standardima vezanim za komunikaciju i kvalitet standarda.

o Raditi na daljem razvoju saradnje s međunarodnim organizacijama. Uključivati se u rad međunarodnih tela, koalicija i foruma i na taj način obezbediti povećanje vidljivosti i promociju, ali i sticati nove kontakte, nova znanja i iskustva.

o Raditi na jačanju građanskog aktivizma. To može da se postigne što većim uključivanjem građana u aktivnosti OCD.

o Lobirati. Razvijati mehanizme za lobiranje bilo da se radi o donošenju predloga zakona urađenih od strane OCD, bilo o lobiranju za uključivanje u lokalne ili nacionalni budžet. Dalje razvijati saradnju sa predstavnicima političkih partija, nacionalnom vladom i lokalnim samoupravama kako bi se uticalo na donošenje određenih zakona ili unapredio položaj ciljnih grupa OCD.

o Osigurati stabilno finansiranje OCD. Orijentisati se na dobijanje sredstava iz lokalnih budžeta čime bi se sprečila neizvesnost od povlačenja donatora i obezbedila održivost. Ovo može da se postigne uspostavljanjem partnerstva s lokalnom samoupravom i sprovođenjem zajedničkih projekata ili lobiranjem za donošenje zakona koji bi doprineli porastu broja izvora finansiranja OCD i povećavanju budžetskih sredstava za rad OCD na lokalnom i nacionalnom nivou.

o Obezbediti transfer znanja i informacija unutar civilnog društva. Umrežavati se, stvarati mreže i koalicije, razmenjivati informacije i znanja s drugim OCD. Stvarati objedinjene i dostupne baze podataka po oblastima delovanja.

o Razvijati mogućnosti za saradnju s drugim sektorima (privatnim i državnim). Kontaktirati stručnjake iz različitih oblasti i uspostavljati saradnju s njima.

o Obezbediti kontinuitet rada. Ne odustajati od bavljenja nekom temom. Ne stajati na pola puta. Raditi na razvoju OCD u onim oblastima delovanja i geografskim područjima u kojima nisu dovoljno razvijene radi ujednačavanja stepena razvijenosti ukupnog civilnog društva.

o Razviti finansijsku transparentnost OCD. Omogućiti javni uvid u godišnje finansijske izveštaje OCD - štampati te izveštaje ili ih postaviti na web stranice.

o Raditi na obezbeđivanju kontinuiteta delovanja. Fokusirati se na održivi razvoj organizacija obezbeđivanjem stabilnijih izvora finansiranja. Raditi na stvaranju jače infrastrukturne podrške za novoformirane OCD u vidu baza podataka, resursnih i obrazovnih centara. Neophodno je podsticati kontinuiranu edukaciju OCD kadrova kako bi se podigao nivo kvaliteta aktivnosti, servisa i usluga. Razviti mehanizme koji će smanjiti odliv OCD kadrova, posebno onih koji su iskusni, obučeni i visokoobrazovani.

Preporuke za civilno društvo i državu

o Promovisati zajedničku saradnju između države, njenih institucija, lokalne vlasti i predstavnika civilnog društva.

o Razviti modele i prakse u skladu sa specifičnostima Srbije. Ne kopirati modele i prakse sa Zapada. Iako su se neki modeli na Zapadu pokazali kao dobri treba ih prilagoditi našem kontekstu i našim specifičnostima i potrebama. U saradnji s državnim institucijama ustanoviti specifične potrebe različitih ciljnih grupa i odgovarajuće zakonske okvire kako bi se postigli najbolji rezultati.

o Raditi na daljem razvoju OCD. Posebno u onim oblastima gde OCD nisu dovoljno iskusne kako bi se ujednačio nivo razvijenosti sektora u svim regionima. Ovo se može postići formiranjem obrazovnih i centara za podršku, koji bi OCD davali odgovarajuća znanja, informacije, "know how" brošure itd. Drugi način je da se stvori zajednička baza podataka vezanih za servise, koje OCD ili državne institucije nude građanima.

o Formirati stabilne fondove za OCD. Raditi na stvaranju programskog budžeta na nacionalnom nivou. Ova strateška mera može da osigura da OCD dobijaju veća finansijska sredstva koja su za njih izdvojena unutar nacionalnog budžeta. Time bi OCD imale stabilnije i sigurnije izvore finansiranja što bi im osiguralo kontinuitet u radu. Zavisnost od međunarodnih donatora bi u tom slučaju bila znatno redukovana s obzirom da su oni još uvek najznačajniji izvor finansiranja za OCD.

o Pravni okvir. Podsticati implementaciju novousvojenih zakona. Država treba da kreira mehanizme za adekvatnu primenu zakona, dok bi civilno društvo trebalo da, saradnjom eksperata iz različitih oblasti, pripremi radne nacrte zakona i amandmane i da radi monitoring njihove primene. Posebno značajan deo aktivnosti OCD bi trebalo da bude insistiranje na usvajanju adekvatnog zakona o OCD/NVO. Treba obezbediti adekvatan zakonski okvir za funkcionisanje civilnog društva u celini.

Preporuke za ostale relevantne aktere

o Razmenjivati znanja s ostalim relevantnim akterima. Ovo može da se postigne adekvatnom razmenom znanja eksperata iz različitih oblasti, udruživanjem eksperata za određene teme iz civilnog društva, države, javnih institucija i privatnog sektora. Uključivanjem, posebno eksperata iz privatnog sektora, u rad OCD kroz razmenu znanja i iskustava. To bi mogao da bude dobar mehanizam za izgradnju kapaciteta OCD da mogu da stvaraju profit i razviju održivost.

o Osnažiti saradnju između civilnog društva i medija. Mediji mogu dosta da doprinesu stvaranju pozitivne javne slike o civilnom društvu i njegovim postignućima u poslednjoj dekadi. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti medijima na nacionalnom nivou s obzirom da oni dopiru do najšire publike. Preporuka je da se uspostavi partnerski odnos s medijima koji bi redovno i pravovremeno izveštavali o aktivnostima civilnog društva, prezentirali njegov rad široj javnosti i time podizali svest o njegovom značaju i značaju njegove uloge.

Zaključak

Šta su perspektive civilnog društva u Srbiji? Pored navedenih slabosti, postoji još nekoliko pokazatelja koji ukazuju na to da je civilno društvo Srbije trenutno u pat poziciji: s jedne strane je to nemogućnost za njegovo brže napredovanje, koju pre svega podstiče nedovoljno podržavajuće okruženje (od nedostatka političke volje, preko destimulativnih zakonskih okvira, do suštinskog nerazumevanja potencijalne uloge civilnog društva i njegove neizostavno važne uloge u demokratskim društvima), ali i unutrašnji ograničavajući faktori kao što su: fluktuacija profesionalaca, rastuće prepreke za aktiviste civilnog društva kao posledica zamora usled dugogodišnjih intenzivnih napora, s jedne, i nezadovoljstvo ograničenim uticajem i neprepoznavanjem njihovih napora, s druge strane. Ne treba zaboraviti ni na povremene diskreditujuće ocene izrečene putem nekih medija i iznad svega - nedostatak transparentnog i održivog sistema finansiranja za većinu NVO-a. Interesovanje lokalnih preduzetnika i lokalnih vlasti za saradnju sa civilnim društvom je ograničeno nedostatkom stimulativne zakonske regulative za civilno društvo, kao i suprotstavljenim (nasleđenim) navikama koje favorizuju neformalne veze u odnosu na formalizovanu saradnju zasnovanu na zakonskim i poreskim olakšicama i podržavajućem okruženju. U celini gledano, na osnovu nalaza ICD-a, dalji održivi razvoj civilnog društva u Srbiji je trenutno kritična tema i oblast kojoj je potrebna značajna pažnja predstavnika države, učesnika i ključnih aktera iz civilnog društva, bez obzira na činjenicu da se, kako ističu intervjuisani eksperti i stručnjaci, mali broj elitnih OCD-a ubrzano razvija. Pored toga, civilno društvo je nakon 16 godina napora još uvek na početku izgradnje na zakonu zasnovanih odnosa partnerstva s drugim ključnim akterima u zemlji.
Važno je, međutim, istaći da je stvoren značajan prostor za dijalog među različitim ključnim društvenim akterima, kao i to da je on mnogo uočljiviji i mnogo verovatniji na lokalnom nivou, dok su ovi odnosi na nacionalnom nivou još uvek slabi usled opšteg submisivnog odnosa prema (nacionalnoj) vlasti. Stoga se može reći da postoje realni izgledi za razvoj jakog civilnog društva u lokalnim sredinama - onog koje će raditi u saradnji s lokalnim vlastima i lokalnom privredom - razvoj koji predstavlja značajno postignuće i koji obećava dugoročnu održivost civilnog društva u Srbiji, a samim tim je za očekivati i prepoznavanje njegovog značaja i uloge na nacionalnom nivou.


1 Ideja o projektu Indeks civilnog društva (ICD) nastala je 1997. godine kada je međunarodna nevladina organizacija Svetska alijansa za građansku participaciju (CIVICUS) objavila Novi Atlas civilnog društva (New Civic Atlas) koji je opisivao različite profile razvoja civilnog društva u 60 zemalja širom sveta (CIVICUS 1997). Kako bi se povećali komparativnost i kvalitet informacija sadržanih u Novom atlasu civilnog društva CIVICUS je odlučio da razvije temeljne instrumente za procenu civilnog društva - indeks civilnog društva (Heinrich/Naidoo 2001; Holloway 2001). CIVICUS Indeks civilnog društva (ICD) je istraživačko-akcioni projekat usmeren na merenje aktuelnog stanja civilnog društva u zemljama širom sveta. Projekat je u koordinaciji CIVICUS-a, međunarodne alijanse za građansku participaciju, realizovan istovremeno u oko 60 zemalja. Krajnji ciljevi projekta su, kako ih je definisao CIVICUS, unapređenje održivosti civilnog društva, promocija i jačanje njegovog doprinosa pozitivnoj društvenoj promeni.
2 Članovi NSG-a su bili: Biljana Maletin (Autonomni ženski centar Glas razlike), Borko Žiravac (Unija poslodavaca Srbije i Crne Gore), Danica Stefanović (NVO Panonija), Danilo Vuković (Fond za socijalne inovacije), Dragoljub Stošić (Unija sindikata), Damjan Tatić (Centar za samostalni život invalida Srbije), Goran Ješić (gradonačelnik opštine Inđija), Ivana Stevanović (B 92), Jelena Kiš (REC), Miljenko Dereta (Građanske inicijative), Nadežda Satarić (Amity), Osman Balić (YUROM centar), Tamara Lukšić Orlandić (Fond za otvoreno društvo), Vesna Petrović (Beogradski centar za ljudska prava), Žarko Stepanović (Beogradski fond za političku izuzetnost), Željko Plavšić (Edukativni centar Leskovac) i Zorica Kuburić (CEIR - Centar za empirijsko istraživanje religije i Filozofski fakultet Novi Sad).
3 Cilj CIVICUS Indeksa civilnog društva je da, koristeći sveobuhvatan pristup zasnovan na četiri različite dimenzije, izmeri aktuelno stanje civilnog društva i u određenoj meri zabeleži njegovu istorijsku, odnosno razvojnu dimenziju. Podaci prikupljeni na osnovu 74 indikatora sumiraju se stvarajući oblik dijamanta civilnog društva koji vizuelno govori o njegovoj:
o strukturi: kakav je unutrašnji sastav civilnog društva? Koliko je civilno društvo veliko, dinamično i reprezentativno u pogledu broja angažovanih pojedinaca i organizacija?
o okruženju: kakav je politički, socio-ekonomski, kulturološki i pravni okvir u kojem civilno društvo deluje? Da li ovi eksterni faktori podržavaju ili otežavaju delovanje civilnog društva?
o vrednostima: da li civilno društvo praktikuje i promoviše pozitivne socijalne vrednosti? Koliko je u tome uspešno?
o uticaju: kakav je uticaj civilnog društva? Da li je ono efikasno u nastojanjima da doprinese rešavanju socijalnih, ekonomskih i političkih problema i da li je usmereno ka stvaranju zajedničkog/opšteg dobra?
4 Nacionalna konferencija predstavlja ključni finalni korak u implementaciji ICD i održana je na kraju projekta - 8. juna 2006. godine. Njena primarna svrha je bila da se predstave i razmotre nalazi ICD, da učesnici na osnovu njih utvrde prednosti i slabosti civilnog društva i krenu u skiciranje plana aktivnosti za njegovo jačanje. Krajnji cilj radionice je razvijanje zajedničkog razumevanja aktuelne situacije u kojoj se civilno društvo nalazi, zajedničko definisanje prioriteta i inicijativa njegovog budućeg razvoja i stvaranje sinergije za podsticanje inicijativa za jačanje civilnog društva. Učesnicima konferencije je, znatno pre njenog održavanja, dostavljena radna verzija ICD izveštaja. U radu konferencije učestvovalo je preko 80 učesnika iz civilnog društva, vladinih i javnih institucija, privatnog sektora, medija, istraživačkih organizacija, predstavnika međunarodnih organizacija i donatora. Nakon prezentacije rezultata ICD projekta učesnici su bili pozvani da analiziraju pojedinačne dimenzije civilnog društva, da ustanove njegove prednosti i slabosti i da daju svoje komentare, sugestije i preporuke za njegovo jačanje.

 
Kultura
Republika
Copyright © 1996-2007 Republika