|
Godina XIX (2007)
|
1-31. januar 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
Zbivanja
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Srbija pred izborima Tamna strana kampanje Naši se političari ne pripremaju za to da, u skladu s voljom građana, savesno i odgovorno ispunjavaju svoje mandate već nastoje da biračima unapred nature izborna rešenja i pre izbora Što kampanja dalje odmiče sve je manje realnih nada da će nam januarski parlamentarni izbori zaista doneti nešto novo. Problem je u tome što je linija razlikovanja među glavnim pretendentima na novu vlast sve tanja i manje vidljiva. SRS i SPS, kao nikada do sada posle oktobarskih promena 2000, agresivno najavljuju i upotrebu oružja da bi Kosovo i ostale "srpske zemlje" u BiH i Hrvatskoj ostali pod okriljem Srbije. Oni koji pripadaju takozvanim demokratskim snagama izjašnjavaju se, naravno, protiv toga, ali je njihovo protivljenje mlako i bledo, umesto da bude snažno podignuto na nivo načelnog i dugotrajnog razilaženja. Ne moramo ići u prošlost da bismo otkrili zašto se političari klone ovakvih sukobljavanja. Ako u nedavno usvojenom Ustavu Srbije, u njegovoj preambuli, jasno piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, onda šta je logičnije nego da su sva sredstva dopuštena da se brani svoja teritorija. Ili: kako je to moguće da se otvoreno preti prisajedinjenjem delova BiH i Hrvatske Srbiji, a da javni tužilac na sve to ćuti? Puna su nam usta Evrope, a još nismo raskrstili s ratnim ambicijama i željom za otimanjem tuđih teritorija. Da smo
Ako su naše najjače političke stranke najblaže rečeno dvosmislene u pojedinim pitanjima, nisu nimalo jasnije ni onda kada pokušavaju da svoja opredeljenja podignu na viši ideološki nivo. DSS napada lidera DS Tadića koji je govorio o "dve Srbije", izjašnjava se protiv podeljene Srbije i pledira za nekakav "treći put". Šta taj "treći put" stvarno znači niko do sada nije pokušao da objasni, ali se bar može naslutiti iz jednog Koštuničinog predizbornog govora: "Mi hoćemo Srbiju iznad svih podela i rasprava". I to premijer kaže u vreme kada nam je rasprava o budućnosti zemlje najpotrebnija. Kao da mu nije bio dovoljan nauk da smo i Ustav doneli bez javne rasprave, uprkos tolikim negodovanjima. Boris Tadić, istina, zalaže se da Mladića treba otpraviti u Hag, s iskrenim žarom govori o pristupanju Evropskoj uniji i odbija da birače dovodi u zabludu što se tiče budućnosti Kosova. Ali, šta to vredi kada su Tadić i njegove demokrate koliko juče, zajedno s radikalima i DSS, potpisivali novi Ustav i složno i oduševljeno izašli na referendum. Ko može da se zakune da takvi ljudi neće već sutra da naprave neke nove nečasne kompromise sa strankama za koje sami tvrde da su njihovi načelni protivnici? Po nekom osnovnom demokratskom i parlamentarnom redu izbori su trenutak kada se svi građani odgovorno izjašnjavaju o nacionalnim i državnim ambicijama svoje zemlje i o ličnostima koje su u stanju da ponesu odgovornost za ostvarivanje ovih ideja. Naši političari nameću drugačiju logiku i drugačiji red obaveza. Oni se ne pripremaju za to da, u skladu s voljom građana, savesno i odgovorno ispunjavaju svoje mandate već nastoje da biračima unapred nature izborna rešenja i pre izbora. Otuda kod nas u predizbornoj kampanji toliko malo novih ideja a tako mnogo priča o personalnim rešenjima. Da li ste primetili da su za ova dva meseca sve veće ideje o promenama, kao što su ulazak u Partnerstvo za mir ili sporazum o CEFTA, uglavnom dolazile iz sveta, dok su naši političari bili ponajviše zabavljeni ličnim stvarima. Već sada se, pre izbora, najveće stranke nadmeću ko će biti predsednik vlade, prave se kombinacije da Tadić bude premijer a Koštunica šef države, govorka se o nekakvoj koncentracionoj vladi, gde bi se svi oni, međusobno suprotstavljeni, udobno smestili u nepomućenoj harmoniji. Vrhunac izbornog mešetarenja bila je jedna izjava iz Koštuničine okoline da će građani, ukoliko svojim glasovima ne omoguće slogu DS i DSS, sami biti krivi ako se DSS, posle izbora, prikloni savezu sa SPS i SRS. Čista podvala i ucena birača. Uostalom, kod nas se izborne blasfemije dešavaju u nizu. Na našim ulicama, sa visokih zgrada, napadno nam se, bez stida i srama, preporučuju kao spasioci likovi ljudi optuženi za ratne zločine ili gonjeni za privredni kriminal, Šešelj i Karić, a DSS i NS ušle su u koaliciju sa Strankom srpskog jedinstva koju je svojevremeno osnovao Arkan. Kako će onda te stranke sebi obezbediti parlamentarni legitimitet, kada sve rade da što više ljudi gurnu u apstinenciju? |
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
