Meksička turbulencija: ustanak ili građanski rat

Imanuel Volerstin

Pukovnik Markes rekao je prošlog meseca da je Meksiko "upravo uoči velikog ustanka ili građanskog rata". On je nastavljao "drugačiju kampanju" koju su pokrenuli zapatisti. A Andres Manuel Lopez Obrador, kandidat Partije demokratske revolucije (PRD), na izborima 2. juna 2006, glasno je tvrdio, i to s vrlo velikom javnom podrškom, da je njegov izbor pokraden. On je odbio da prizna Felipea Kalderona koji je položio predsedničku zakletvu 1. decembra, i uspostavio vlastitu nadležnu strukturu, "zakonitu vladu" - sa ministarstvima, kabinetom i predstavnicima u svakom regionu. Dotle, ono što je ranije ove godine započelo kao štrajk učitelja zbog niskih plata pretvorilo se u opšti antikapitalistički ustanak koji se preneo na grad, pod strukturom koja je samu sebe nazvala Narodna skupština stanovnika Oaksake i koja je zahtevala, minimalno, ostavku PRI provincijskog guvernera, izvesnog Ulisisa Ruiza. Državna i federalna policija konačno su stupile na scenu, ugušile ustanak, a vođe APPO pohapsile.
Kako to stvarno izgleda prvi komšija SAD kada svoju vladu odlučno i aktivno osporava kao nezakonitu i gde ljudi raspravljaju da li legalni predsednik doista može da izdrži svoj šestogodišnji mandat, okončavajući osamdesetogodišnji period relativne političke stabilnosti? Mogu se zajedno izdvojiti tri elementa da bi se objasnila turbulencija: 500 godina ugnjetavanja domorodačkih naroda Meksika, kvarenje meksičkih političkih institucija dvadesetog veka i udar severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) na meksičku osnovnu dobrobit.
Meksiko je belonaseljenička zemlja u kojoj je većina populacije sastavljena od domorodačkog indijanskog stanovništva, plus od stanovništva tzv. mešane krvi. Brojevi odlučuju, posebno kada je rasno/etnička stratifikacija ostala prilično konstantna tako dugo a jaz između životnih standarda toliko veliki. Najnovija politička posledica ove temeljne tenzije bila je pojavljivanje zapatista u Čiapasu, 1994. godine. Zapatisti su pokazali da su istrajna, značajna politička snaga čija je "drugačija kampanja", koju su započeli prošle godine, počela da daje rezultate širom zemlje. "Drugačija kampanja" nije za povećanje glasačkog tela, niti za preuzimanje sadašnje meksičke države. Ona teži jačanju lokalnih zajednica i ugnjetenih grupa svake vrste (žene, seljaci i radnici, homoseksualci) u borbi protiv kapitalizma i imperijalizma - u Meksiku i širom sveta.
Postoji i drugi front - formalna politička arena postavljena u vreme buđenja meksičke revolucije 1910. godine. Posle nesigurnog početka, Meksiko je osnovan na jednopartijskoj vladavini, pod okriljem PRI, Partije institucionalne revolucije. PRI je bila na svom revolucionarnom vrhuncu 1930-ih godina, za vreme predsednika Lazara Kardenasa koji je nacionalizovao naftu i vodio agrarnu reformu postavljanjem vlade poduprte projektima opštinske zemlje, poznatih kao ejidos. Od 1940. PRI se udaljavala od puta Kardenasa, postajući sve birokratskija, konzervativna i korumpirana. Prvobitno, njihova jedina opozicija bila je katolička, za biznis zainteresovana, desničarska partija poznata kao PAN (Partija nacionalne akcije).
Godine 1989. PRI je uzrokovala promene na levici osnivanjem PRD. Godine 1988. kandidat za predsednika iz levičarskih snaga, koje su se spremale da postanu PRD, bio je Kardenasov sin Čuautemok Kardenas. Generalno, svi se slažu da je izbore 1988. pokrala PRI, ali se levica protiv toga nije borila. Godine 2000. kandidat PAN-a Vicente Foks pobedio je, istisnuo PRI i poslao je u naglo nestajanje. Kada je 2006. objavljeno da je kandidat PRD Lopez Obrador poražen, on nije pasivno iščezao, kao Čuautemok Kardenas 1988. Umesto toga, on je aktivno nastojao da delegitimizuje pretpostavljenu pobedu svog oponenta.
Zapatisti i Lopez Obradistas predstavljaju dva krila meksičke opozicije. Oni predstavljaju različite političke strategije i sada ne rade unisono jedni s drugima. Ali APPO iz Oaksake pokazuje onu vrstu snage koja može da ih navede da budu zajedno. Oba krila podržavaju APPO, a APPO je potpuno autonomna od obe opozicione strane. Možda će biti još mnogo APPO-a u bliskoj budućnosti.
Konačni element koji treba ugraditi u sliku je NAFTA. Meksička viša klasa dobro je napredovala zahvaljujući sporazumu NAFTA. Ali, niža klasa je gore nego ikada. Jedna od mnogih posledica tog kursa je uvećanje prekogranične migracije u SAD, koja je, sa svoje strane, vodila u unutrašnje probleme SAD - između novog antiimigrantskog pokreta "nativista" i probuđenih latino političkih glasača. Ako svetska ekonomija i dalje bude išla naniže, u sledećoj ili za dve godine meksička legalna vlada može da se suoči sa drastičnim padom dohotka i da se nađe u olujnim problemima. A dve turbulencije - meksička i ona u SAD - mogu da udruže snage.
"Dvostruko, dvostruko muka i nevolja,
vatra gori a veliki kotao vri",
intoniraju veštice u "Magbetu".

Komentar br. 199, 15. decembar 2006.
Prevela Borka Đurić