|
Političko-crkvene manipulacije u pet slika
Kako je moguće da u episkopatu SPC,
koji je najbrojniji otkad SPC postoji, nema nijednog vladike koji bi imao
snage da jasno i javno kaže da ti apeli, deseterački slogani i mitološke
fraze u stilu kletve Lazareve malo vrede i da neće imati apsolutno nikakvo
pravno dejstvo
Poslanici u visokom parlamentarnom domu Republike tekst tog Ustava videli
su u zoru, a građani koji dan kasnije kada su zagrmela zvona državne propagande
koja pozivaju na referendum. Bila je to - priznaju i sami ustavotvorci -
neka besana noć ili bdenije za donošenje najvišeg pravnog akta države. I
redovno zasedanje sv. arhijerejskog sabora SPC održano je "iza zatvorenih
vrata". Od tada zabunama-obmanama i manipulacijama kao da nema kraja.
Ipak, i iza zamandaljenih vrata bilo je komunikacije, ali niko ne zna ko
je zadovoljan i zbog čega, i obrnuto, ko je zbog čega nezadovoljan. Uticajni
predvodnik bosanskog crkvenog "lobija", preosvećeni zvorničko-tuzlanski
episkop V. Kačavenda - koji se već pominje kao naslednik patrijarha Pavla
- kaže "mi smo očekivali istinsku harmoniju" u odnosima Crkve
i države. Iz obraćanja, i to u ime Sinoda, patrijarhovog lepo se vidi da
su neme "smetnje na vezama" između države i Crkve nebitne. "Ovoga
puta", kazao je patrijarh Pavle, "niko ne bi smeo da zakasni na
Kosovo. Referendum će uostalom potrajati dva dana pa svako može da stigne".
A ono što se u Ustavu pominje o Crkvi i verskim zajednicama je zaista dobro
i na visini evropskih merila, no nevolja, i to velika, jeste u nečem drugom
- glasoviti Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji je ministar M. Radulović
progurao kroz Skupštinu - potpisao ga je i predsednik Republike - srednjovekovni
je zakon i u totalnom neskladu s odredbama ovog Ustava. Ministar vera će
ostati upamćen i po tome što je pored zakonodavne, sudske i izvršne vlasti
pronašao i "četvrtu duhovnu vlast u državi i društvu". Toga u
svetu sigurno nema nigde i neka se Monteskje prevrće u grobu koliko ga volja.
Sudeći po mnogo čemu, preambula o Kosovu u tekstu Ustava je plod dobre komunikacije
između Sinoda i vladajuće koalicije, i ne greše mnogo oni koji pominju da
je tekst famozne preambule "poreklom" iz Crkve. Ako su ove komunikacije-manipulacije
nekako i jasne, nije jasno nešto drugo i to nikom živom - niko nikada neće
shvatiti kako je moguće da u episkopatu SPC, koji je najbrojniji otkad SPC
postoji, nema nijednog vladike koji bi imao snage da jasno i javno kaže
da ti apeli, deseterački slogani i mitološke fraze u stilu kletve Lazareve
malo vrede i da neće imati apsolutno nikakvo pravno dejstvo.
Slika je sumorna, ali svejedno - Sabor je ustanovio književnu nagradu sv.
vladika Nikolaj srpski pa neka se spisatelji potrude.
 |
|
*
|
Druga slika je i sumorna i zapanjujuća; detaljima je iz dana u dan bogate
beogradski "tabloidi" ali i ozbiljnija glasila. Sprema se puč
u SPC jer "laktaroši vladaju nad patrijarhom Pavlom" koristeći
njegovu staračku nemoć. To piše u autorizovanom intervjuu sveštenik i prvi
čovek Srpske svetosavske stranke Ž. Gavrilović
(Kurir, 14. 10. 2006). U potrazi za opipljivim
dokazima nemoguće je ne osvrnuti se i na to. Episkop vranjski, preosvećeni
Pahomije je kriv i krivica je na sudu dokazana - kaže ovaj politički lider
- ali je oslobođen u okviru sprege između sudske i izvršne vlasti. Ovo smo
znali i bez ovog intervjua iako se dovoljni dokazi još ne mogu ponuditi.
Druga je apodiktička tvrdnja još čudnija - "Za zamenika patrijarha",
tako stoji, "određen je V. Kačavenda koji je pod šifrom 'Pablo' bio
saradnik UDB i to godinama". Dalje pobunjeni sveštenik i politički
prvak nudi još mnogo toga. U vrhu SPC - nastavlja on - "sede ljudi
koji kažu da služe Hristu a žive u najvećem mogućem luksuzu i razvratu".
Na veoma zanimljiv način on objašnjava cilj puča u SPC jer navodno treba
"vatikanski ljudi i poklonici da dođu na čelo naše Crkve". Koliko
se vidi, njemu ne smeta mnogo "ikona" generala R. Mladića u Crkvi
niti negovanje kulta haških begunaca od pravde, koji se u nekim krugovima
u Crkvi javno vrši.
Slika jeste zbunjujuća ali bi neko morao da krene tragom onog o čemu ona
dosta jasno govori - vreme manipulacije u SPC nije prošlo.
|
|
*
|
Naširoko dirljivim rečima piše Antonije Đurić pod naslovom "Jabuka
na grobu Nepomenika" (Pravoslavlje,
1. 10. 2006) o nečem što uistinu malo koga može ostaviti ravnodušnim. Sasvim
će zbunjen ostati čovek koji hoće da veruje reči ljudskoj koja nam je data
da svedočimo i da ne lažemo. Reč je o legendarnom ratniku Živojinu Laziću
iz Mionice, onom sa šajkačom i čuturicom i u seljačko-ratničkom odelu, čiju
sliku svi znamo. On je stavio crvenu jabuku na grob bivšeg šefa države J.
B. Tita i ta je slika obišla bukvalno ceo svet i ušla u dečje čitanke. Nepomenik
je Tito, i spisatelj naširoko priča kako su u ratu Živojin i Tito bili na
suprotnim stranama - bilo je mnogo i Srba u rovu sa Titom, kao i mnogo stranaca
u rovu sa legendarnim Živojinom Lazićem. No istorija ovog reportera u novinama
naše Crkve mnogo i ne zanima - on ima svedoka, to je Rajko Đurđević iz lista
Duga i snimili su sve jer - to je poenta
- stari je ratnik bio prisiljen da pođe na Titov grob od strane ljudi kojima
je to naređeno "na važnom mestu". To je bilo pravo nasilje najopakije
vrste jer su to bili ljudi kojima "ispod mantila vire pištolji".
Ti su ljudi, dakle, s oružjem u ruci nagnali starog ratnika jer će mu u
protivnom ubiti obojicu sinova, o kojima se nude čak i podaci. Ako je to
bilo tako i ako nije posredi manipulacija nije kasno - ako se javnost za
to ne zanima - da se oglasi državni tužilac po sili zakona i da sasluša
nasilnike koji su ovako surovo ponizili legendarnog ratnika i čoveka koji
ima potomke i ogroman broj poštovalaca. Reč je o senci jedne istorijske
manipulacije ili je sve ovo samo po sebi samo još jedna manipulacija. Bilo
kako bilo, ako se ovo ne razjasni ova će "priča" ostati i traumatizovati
potomke i generacije ljudi.
Slika je sumorna i istovremeno i bizarna - istorijski revizionizam živi
kod nas svoje zlatno doba.
|
|
*
|
Godinama - punih deset godina - čekalo se da se nastavi dijalog o istinama
vere između katolika i nas pravoslavaca i on je nastavljen. To je sve što
se iz saopštenja vidi, koje je tako sročeno da postaje jasno da se tu odmaklo
daleko nije - odloženo je sve i čeka se stav ruske crkve iako je susret
bio na visokom nivou. Mnogo je obećavala i najavljena tema - Sabornost
i vlast u crkvi na svim nivoima. I to je sve, uz još neki bizaran
detalj - skup je pozdravio srpski premijer V. Koštunica ali i "njegovo
prevashodstvo B. Tadić", kako stoji u saopštenju iz kojeg se apsolutno
ništa ne može saznati. Vrata su bila dobro zamandaljena, ali su komentari
u listu Pravoslavlje sasvim jasni. Ako
postoji neko - naglašeno je u zvaničnom komentaru - "ko dopušta mogućnost
da i u drugim religijama postoji neki deo istine za koji pravoslavlje ne
zna on navlači veliki greh na dušu". To je izrečeno posle zazivanja
Duha svetoga u patrijaršijskoj kapeli pred kojom su srpski patrijarh Pavle
i kardinal Kaspar izmenjali "bratske celove" izražavajući nadu
da je jedinstvo hrišćana u modernoj Evropi moguće. U istom broju novina
srpske patrijaršije inače neki se gorljivi komentator ljuti na novinare
u javnim glasilima - navodno ništa ne shvataju.
Slika je tako sumorna i opominje na nespremnost našu da prihvatimo drugog
i drugačijeg.
|
|
*
|
Ima slika - barem je ova to - koje nisu sumorne jer na njima se vidi i pokoji
tračak svetla koje budi nade. Konačno je potvrđeno da u dogledno vreme započinje
novi krug pregovora između SPC i kanonski - taj termin ima širi smisao -
nepriznate MPC. Dobri su izgledi da za nama budu oni dugogodišnji crkveno-politički
manevri na granicama dveju država, koji su spustili na nulu ne samo međucrkvene
već i međudržavne odnose između Srbije i Makedonije. Sudeći po mnogo čemu
započeće se tamo gde se stalo u Nišu 2002. godine jer ovoga puta inicijativu
u posredovanju uzimaju na sebe bugarska i ruska crkva. S naše strane, istina,
vladika niški Irinej postavlja uslov da pregovorima prisustvuje i vladika
Jovan iz Ohridske arhiepiskopije, a arhiepiskop Stefan iz MPC uzvraća da
može i bez toga, no - kako je da je - stavovi nisu onako tvrdi i vidi se
da će se nešto tu menjati jer tako kao do sada neće moći da ide. Koristiće
se iskustvo iz pravoslavnog dela EU i neće se moći drugom nametati crkva
"iz inostranstva", ali će se svaka strana obavezati da će se držati
"kanonskog reda i poretka", odnosno da u odnosima mora biti prisutan
princip razumnog i po meri ovog trenutka kanonskog legalizma.
Sve je to moguće pod jednim uslovom - da se i MPC i SPC dosledno drže po
strani od moguće manipulacije od strane vlasti.
|
| |
Mirko Đorđević |
|
