|
Godina XVIII (2006)
|
1. nov - 31. dec 2006.
|
 |
|
|
Republika
|
Događanja
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Političke stranke i mediji Mace, kuce i Njujork tajms "Šta je to novinarski standard? Koliko sam kritika doživela zbog članka o mačku, koji je Politika objavila na prvoj strani, a Njujork tajms takve priče ima uvek - i to je neka vrsta edukacije. Kritikovana sam i kada sam priznala grešku zbog objavljivanja političkog pamfleta u čitulji Slobodanu Miloševiću", rekla je glavna i odgovorna urednica Politike Ljiljana Smajlović u debati "Političke partije i mediji" koju su 23. oktobra na Fakultetu političkih nauka organizovale dve nevladine organizacije - Centar za podršku demokratskim inicijativama i Fondacija "Konrad Adenauer".Šta je još rekla glavna i odgovorna urednica Politike čija je ambicija da se upoređuje sa čuvenim američkim demokratskim novinama. Rekla je da je Politika otvorena za sve opcije i strane (da li to znači da je Njujork tajms u demokratskom zaostatku i da je jednosmeran?) i dovela u pitanje mogućnost uticaja stranaka na vlasti na Politiku zbog vlasničke strukture u tom listu. Objavljivali smo tekstove koji su izazvali reakciju vlade, UNHCR-a, objavili smo saopštenje LDP-a kojim pozdravlja naš poziv svim strujama da pišu o ustavu, a poznat je kritički stav LDP-a. To je otvorenost uređivačke politike, ocenila je Smajlovićka. Ona je takođe istakla da su se stranke, poučene primerom Bebe Popovića, sada povukle u drugu krajnost. "Čak mi je žao što ima malo povratnih reakcija. Ne smatram da je politički pritisak ako iz političkih partija kažu da nešto nije bilo fer. Dva puta me zvao Aleksandar Vučić iz SRS-a, uz izvinjenje da se poziv ne shvati kao politički pritisak, a oba puta se pokazalo da Politika nije bila u pravu u odnosu na SRS." Da situacija nije tako naivna pokazao je prof. Miroljub Radojković. On je na prvo mesto istakao nesavršenost pravnih normi koje garantuju nezavisnost medija, čemu su
Urednik Republike Nebojša Popov rekao je da u Srbiji nema ni stabilnog društva, ni stabilnog političkog poretka, pa ni autonomne sfere javnosti. Nedostaje bazični konsenzus kojim se utemeljuju društvo i vlast, svojina, a nema ni bitnog konsenzusa da je nedopustivo nekažnjeno činiti zločine i pljačkati. Pokušajima da se uspostavi javnost (bez nje ne bi bilo ni preokreta 2000) javljale su se prepreke, a najnovija je eliminisanje javnosti i drastično svođenje ustava na pisanje teksta o kojem ni poslanici ni javnost ništa ne znaju. Umesto bazičnog konsenzusa postoji nešto nalik njemu, a to je lucidno formulisao ministar Velimir Ilić kada je rekao da ovde nema opozicije, jer i vlast i opozicija imaju zajedničke "šeme" po kojima se dogovaraju o ostvarivanju interesa svake grupacije. To je trend ka obnavljanju staleške feudalne strukture društva i korporativne organizacije vlasti. Predstavnici DS-a Jelena Marković i Nebojša Ristić bili su skloni da priznaju određene greške te stranke u prošlosti. Slavko Živanov (DSS) rekao je da samo manje grupe iz političkih partija utiču na medije, i da mediji nisu zaduženi da vode politiku, dok je Aleksandar Lazarević (G 17 plus) iz skupštinskog odbora za kulturu i medije rekao, posle više kritičkih diskusija novinara, da on ne zna da vlast utiče na rad Saveta RRA i da ne bi rekao da postoji nasilje nad medijima. Na kraju je Rade Veljanovski, profesor i jedan od organizatora skupa, konstatovao da "nema bazičnog konsenzusa za medijsku sferu i da prave stavove ključnih aktera i njihovu pravu volju ne znamo".
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
