Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće podsetila je na četrnaestogodišnju principijelnu saradnju NUNS-a i Republike u borbi za drugačije društvo, te da je saradnja i u ovom slučaju prirodna.
Posle 14 godina borbe za civilno društvo NUNS nema pravo da ćuti, rekla je Gaće i pozvala da se razmisli kako da se izađe iz "pravnog siledžijstva" prouzrokovanog usvajanjem Zakona o radio-difuziji koji zadire u elementarne pojmove o demokratiji i slobodi mišljenja i u raspodelu najdragocenije infrastrukture kao što je etar.
Predsednica NUNS-a je prebacila članovima Saveta RRA što su se postavili kao nedodirljivi, iznad svake kritike i "iznad boga".
Novinare i javnost u prvom redu interesuje rad javnog servisa i da li će javnost biti upoznata sa poslovanjem RTS-a u koji se, samo u martu, slilo pet miliona evra od pretplate, a zatim i to kako se dogodilo da nijedan član dva novinska udruženja nije mogao da uđe u Savet RRA. Gaće je takođe reagovala na zabrinjavajuće teze da Srbija nije zrela da ima samostalno regulatorno telo, pa da zato sve treba prepustiti Vladi i Skupštini. Ta teza je plod rada članova Saveta, rekla je Gaće i pozvala njegove članove da odmerenije reaguju kada im se kaže da greše. Naglasila je da su se mnogi zalagali za formiranje nezavisnog regulatornog tela i da ni po koju cenu neće dopustiti da se ono proglasi nepotrebnim. Pošto su pojedini članovi Saveta RRA diskusiju izokrenuli svodeći je na personalne odnose NUNS-RRA, Gaće je podsetila da je tema Zakon o radio-difuziji i način na koji su usvojene izmene i dopune tako što je u Skupštini izvršen atak na legalnu proceduru, te je usvojen mimo ovlašćenog organa, odnosno Vlade. Vi ste u tome učestvovali, a to je problem koji interesuje javnost, rekla je Gaće.
Reakcije je izazvala diskusija člana Saveta RRA Vladimira Cvetkovića o tome da ne postoje evropski standardi na koje bi se ugledao naš Zakon o radio-difuziji, i da je jedini standard taj da u evropskim zemljama postoji telo poput RRA.

Nebojša Popov, urednik Republike, najpre je rekao da autonomno regulativno telo treba svim silama braniti. To, međutim, ne znači da treba zataškavati činjenicu da su pojedini njegovi članovi izabrani nezakonito. Potom su legalizovani. On glavni problem u radu Saveta vidi u njegovoj diskrecionoj moći koja ih lišava obaveze da obrazlažu svoje odluke. Zbog toga nije moguće realno i kritički procenjivati merila za selekciju programa i medija. Pluralizam za koji se članovi Saveta deklarišu kao jedini evropski standard u nas nije valjano ni otvorena tema, a nećemo do nje dospeti usled bujice međusobica. U nas se pod pluralizmom, obično, podrazumeva legalnost svih ideologija, čak i onih koje propagiraju nasilje i zločin. Pluralizam u modernoj Evropi ima i sasvim precizno normativno značenje koje isključuje fašizam, nacizam i staljinizam i gradi viziju moderne Evrope kroz sistemsku kritiku svih totalitarnih ideologija. Upravo takav pojam pluralizma bio je polazište onim domaćim akterima prilikom osnivanja NUNS-a, kada je više grupa tražilo mogućnost međusobne saradnje kako bi se stvorila pluralistička platforma za suprotstavljanje militantnim ideologijama koje su vodile u rat, ubijanje, zločine i pljačku.
Popov je dodao da je posle 2000. došlo do izvesnih promena, ali su ostale konfuzije u poimanju pluralizma. Ta zbrka opstaje i pod pritiskom međunarodnih organizacija prema medijima koji se, nakon 2000. godine, upućuju na tržište, na kojem naročit uticaj imaju centri moći koji usmeravaju zbivanja na način koji ne stimuliše artikulaciju evropskih standarda, između ostalog i normativnog pluralizma. On je izrazio nevericu da će sukobi oko radio-difuzije stimulisati debatu o pluralizmu kao evropskom standardu. Pretpostavljam da će biti potreban novi šok koji će podstaći na drugačije razmišljanje od sada vladajuće ideologije.

Snježana Milivojević (FPN) ocenila je da za demokratiju u Srbiji nije dobro da "u trenutku kada su suspendovani pregovori sa EU i kada se čuju trube sa Kosova, predstavnici regulatornog tela tvrde da evropski standardi ne postoje". Dobro je što ne postoji jedan model tih standarda, ali se postavlja pitanje zašto oni uzimaju najniže. To je tiranija lošijeg primera, ocenila je Snježana Milivojević dodajući da ljudi iz RRA danas govore o primerima Francuske od pre 20 godina, dok je nama potrebna logika razvoja standarda, a ne nekritičko presađivanje prevaziđenih. Ona je podsetila na neprijatne činjenice, kao što su nepostojanje dualnog radio-difuznog sistema, postojanje nelicenciranih komercijalnih emitera, po čemu smo jedinstven primer, odlaganje privatizacije medija, problematičnu legalnost i legitimitet članova Saveta RRA, njihov zakulisni pakt sa Skupštinom. Agonija se produžava jer ne postoji konsenzus da želimo telo koje će razrešiti haos, dodala je Milivojević konstatujući da veliki broj glasova poslanika koji su izabrali Savet obavezuje njegove članove da se ne konfrontiraju, tako da će se nerad nastaviti. Javna rasprava je neophodna jer je interes javnosti da se oglasi i oceni medijski poredak, zaključila je Snježana Milivojević.
Miroljub Radojković (FPN) ocenio je da pravni ambijent u Srbiji ne pogoduje ni Zakonu o radio-difuziji ni evropskim standardima. Po njemu, ključni standard je regulatorno telo potpuno nezavisno od politike. Ako pažljivo pogledate, zakon je upravo tu napadnut, kao i izbor ljudi u Savet, time što se menjaju predlagači. To su izmene koje umanjuju nezavisnost regulatornog tela, upozorio je Radojković i podsetio da su članovi Saveta izloženi pritiscima i da imaju dug prema strankama. Ako ne raščistimo sa strankama ništa nećemo postići kozmetičkim izmenama zakona. Naprotiv, moguć je bugarski sindrom, odnosno da svaki novi poslanički saziv menja članove Saveta, rekao je Radojković.
Stvorila se neobična situacija da Savet kao smokvin list amortizuje kritike iz javnosti na račun vlasti ili interesnih grupa, ostavljajući čiste ruke onima koji stoje iza ove priče, rekao je Đorđe Vlajić (BBC). On je istakao da je jedini oslonac novinara pritisak javnosti i otuda potreba da se uđe u još kvalitetniju javnu raspravu. Ovde je dramatično ugrožen javni interes, a u Srbiji ima malo političara kojima je stalo do tog interesa, rekao je Vlajić. On smatra da treba poći od "nove nulte tačke" i napraviti novi predlog zakona, jer ni neki novi savet peglanjem starog zakona ne bi postigao ništa.

Snežana Pećančić iz Ministarstva za kulturu i informisanje podsetila je ukratko na istorijat nastanka Zakona o radio-difuziji (2002) i izbor Saveta RRA (2003), koji je zbog ostavki i osporavanja predloženih članova konstituisan sa dve godine zakašnjenja. Posle izlaganja predstavnice ministarstva stekao se utisak da izmene Zakona o radio-difuziji svedoče o konfuziji koja takođe ugrožava javni interes. Naime, dok su nadležna ministarstva i Vlada pripremali svoj tekst izmena Zakona, Skupština je 19. jula na predlog sedam poslanika usvojila drugi zakon, koji Vlada uopšte nije ni videla, čime je narušena zakonska procedura. Odgovarajući na pitanje nezavisne poslanice Blagice Kostić da li je RRA autor izmena zakona iz marta, član Saveta RRA Nenad Cekić je odgovorio da "deo rešenja prepoznaje kao našu zamisao", ali da Savet nije ovlašćeno telo za predlaganje zakona i dodao da Savet nema komunikaciju sa ministrom Kojadinovićem "posle njegove reakcije". Đorđe Vlajić je rekao da su članovi Saveta mešetarili sa činjenicama kao što su to činili u tekstu "Deset pitanja, deset odgovora" u kojem su tvrdili da predstavnici evropskih institucija u Beogradu ne znaju šta misle njihove centrale. Savet se oglušivao o njihove primedbe u vezi sa kršenjem zakona, rekao je Vlajić dodajući da se nada da će sud i tužilaštvo uraditi svoj deo posla.
Tihomir Živanović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika telekomunikacija, ocenio je da se u Srbiji vodi bitka da Vrhovni sud poništi konkurs za dodelu frekvencija, i da su u tom kriminalnom poslu učestvovali članovi Saveta RRA i sedam poslanika. To je organizovani kriminal, rekao je Živanović. On je pokušao da iznese i nove podatke o navodnim transakcijama između TV Pink i TV Košava, uporno ponavljajući "ovo je oblast u kojoj funkcioniše organizovani kriminal, ovo je Srbija, bićete robovi". Na ovakvo svođenje rasprave na aferaški nivo, iz kruga novinara mu je dobačeno: "Mi se bavimo istražiteljskim novinarstvom, a ne aferaškim i policijskim istragama".
Rade Veljanovski (FPN) je rekao da pisci zakona nikada nisu uspeli da uspostave dijalog sa vlašću i da oni ne znaju šta vlast misli o evropskim standardima. Takođe je nejasno i šta članovi Saveta misle o njima, jer čas pišu o standardima, a čas ih negiraju. Veljanovski je naveo nekoliko nezakonitosti u radu Vlade, kao što je izbor generalnog direktora RTS-a koji nema odgovarajuću stručnu spremu, a da Savet RRA nikada nije rekao svoje mišljenje o tome. Savet takođe negira da se time što se povećava broj članova Saveta koje bira Vlada, a smanjuje broj koji predlaže civilno društvo, smanjuje uticaj društva, tu je zatim i izbor članova Saveta na neodređen rok, zatim pravo člana Saveta da bude izabran u upravni odbor emisione tehnike, koja je prethodno objedinjena. Veljanovski je ocenio da članovi Saveta tako stiču veću vlast od predsednika Vlade. Što se izbora u Skupštini tiče, koja je za članove Saveta glasala apsolutnom većinom, u pitanju je krucijalni dokaz sprege emitera i partija, koji glasaju za svoje ljude u Savetu, ocenio je Veljanovski i založio se za regulatorno telo čiji će članovi biti ljudi od integriteta. Otuda i njegova primedba na izmene Zakona kojom se nastavljaju nedorečenosti odnosa između RRA i Skupšine.
Miroljub Radojković je rekao da je prvi Zakon o radio-difuziji predstavljao proboj i da je dobio dobre ocene međunarodne javnosti, ali da u Srbiji ne postoji pravni ambijent koji jednom takvom zakonu dozvoljava da živi.

Novinar Želimir Marković je rekao da konkursi za dodelu frekvencija služe da bi se oprao prljav novac, i postavio pitanje kako su frekvencije dobili Pink radio, Sport, FM radio. Upitao je zašto članovi Saveta ćute o frekvencijama, umesto da istupe pred javnošću. Ovde nešto ne valja u vezi s članovima Saveta, više nego što ne valja sam zakon, zaključio je Marković. Slavica Čorbić (TV 5, Niš) rekla je da su prevareni oni koji su se savesno pripremili za konkurs jer su neki moćni ljudi stajali iza Saveta, koji je u toku konkursa menjao uslove, tako da su uslovi konkursa promenjeni u trima ključnim tačkama, i to uvek u korist moćnih (program, rok za početak emitovanja,
		Nesporno je da imamo dva pravca mišljenja. Jedan je linija izvan vlasti koja je branila zakon i gajila nadu da će sprečiti liniju dvostruke strategije. Strategija vlasti bila je takva da kada su eksperti predstavili zakon premijeru Koštunici, on je odmah tokom razgovora sa 15 članova zakon sveo na devet, a posle su svoje učinile stručne službe. Naša zakonska rešenja umesto da unapređuju slobodu korišćena su za suprotno, ideja našeg zakona je radikalno otupljena. A ta ideja su bili evropski standardi. Oni sada nisu obavezni i mogu se veštački kalemiti. Ključni evropski standard koji je trebalo da iznese Zakon bila je obaveza da se stvori regulatorno telo potpuno nezavisno od politike, rekao je Miroljub Radojković.

naknada za dodelu frekvencije). Čorbićeva je predložila da se izmeni član 26 Zakona, te da član ne predstavlja organ, nego da radi po sopstvenom znanju i savesti. Zakonom bi trebalo obavezati člana Saveta na ostavku ako sud odluči da je radio nezakonito (pošto se sada članovi Saveta stalno pozivaju na svoje diskreciono pravo odlučivanja). Ona se založila da se predložene izmene zakona koje je uputila Vlada ne usvoje, nego da se urade ozbiljni i temeljni predlozi o kojima tek tada treba organizovati javnu raspravu. Izjavila je da očekuje presudu Vrhovnog suda po žalbi TV 5 i osudila, kako je rekla, diskriminatorsku izjavu Vladimira Cvetkovića da niko ko je južno i severno od Beograda ne može dobiti frekvenciju. Nudili su mi tajm šering sa Košavom, ali sam to odbila, jer bi zajednica sa Košavom bila protivprirodni blud, a postoji crta preko koje nećemo, rekla je Slavica Čorbić.

Nenad Cekić je odbio optužbe da RRA "šteluje" rokove zbog nekih televizija "jer TV stanice ne mogu da nabave opremu za 60 dana, a pitanje je zašto su pisci zakona odredili nemoguć rok". Cekić je zatim primetio da pojedinci olako izriču negativne ocene, "a treba da vode računa o ulozi u kojoj se nalaze. Dok sud ne proceni, niko nema pravo da govori da radimo nelegalno".

U Francuskoj se zakon o radio-difuziji za 20 godina menjao 30 puta rekao je Cekić i izrazio negodovanje što se Savetu prebacuje da krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i upitao da li postoji pravo na radio-pirateriju. "Kako može NUNS da se založi za cvetanje radio-piraterije i kršenje zakona", upitao je Cekić tvrdeći da upravo eksperti insistiraju na haosu u etru,
		"Misija OEBS-a osporavala je izmene Zakona jer one idu u korist vlasti, a na čelu te misije je Norvežanin, a tamo ne postoji regulatorno telo kao u Srbiji", rekao je Nenad Cekić. Podsetio je i na dva napada nemačkog ambasadora da Savet radi sa tajkunima iz vremena Slobodana Miloševića, "a upravo je Karić Miloševićev tajkun".

a da su i Zakon i predložene izmene u skladu s evropskim standardima. I Vladimir Cvetković (Savet RRA) optužio je NUNS da je dozvolio da se radio-piraterija razmahne, a to se dogodilo upravo u vreme kada je ta novinarska organizacija insistirala na zakonitom izboru članova Saveta RRA. Cvetković je posebno apostrofirao radio Beogradskog univerziteta Radio BU kao primer piratskog radija i kao skandal i istakao da nesuglasice sa NUNS-om traju otkako je počelo dodeljivanje frekvencija. Dodao je da nesporazumi nastaju kada treba da se objasni šta je evropski standard, a pogotovu šta je najviši evropski standard. "U analizi smo utvrdili da postoji samo jedan standard, a to je da u evropskim zemljama postoji regulatorno telo, sve ostalo se razlikuje od sredine do sredine", rekao je Cvetković ističući da fraziranjem o evropskom standardu želi da se provuče "ono što ja želim i što je moj ideološki zahtev". Izbegava se da se prizna da je prethodni zakon za koji se govorilo da je najbolji u Evropi u stvari neprimenljiv, rekao je Cvetković i poručio učesnicima u javnoj debati da se ne predstavljaju kao apsolutni posednici istine i pravde. "Republiku je pročitalo deset ljudi", rekao je Cvetković, a onda pozvao na "suočavanje sa materijalom" i dobru volju. Cvetković je takođe podsetio da su članovi Saveta izabrani apsolutnom većinom glasova poslanika, a da im se spočitava da su produžeci bivše vlasti.
Član Saveta RRA Slobodan Đorić je apelovao da se stanje u radio-difuziji hitno reši, ali

tako što će se zanemariti evropski standardi. "Nemojmo o evropskim standardima kad smo na brodu punom rupa", rekao je. Naglasio je da su on i dva eksperta radili po savesti na raspodeli frekvencija "ali je naš propust što nismo našli efikasan način da se višak emitera u etru rastereti normalnim putem". Đorić je ipak rekao da u ovom "prljavom poslu koji niko nije hteo da radi nema efikasnog sudstva".
		Prihvaćen je predlog Nebojše Popova da se debata o Zakonu o radio-difuziji nastavi kako bi se pored ostalog razjasnilo šta se podrazumeva pod evropskim standardima, pluralizmom i javnim interesom, jer su novinari i kao profesionalci i kao građani obavezni da razjasne kako se ti pojmovi razumeju u Srbiji, a kako u Evropi.

Priredila Olivija Rusovac