Liberalizacija telekomunikacionog tržišta

Oblast telekomunikacija treba hitno da se otvori za konkurenciju i da se modernizuje, zahtev je stručnjaka i provajdera u javnoj raspravi o dokumentu Strategija i politika telekomunikacija u Srbiji do 2010. godine. Oni su posebno nezadovoljni i razočarani što se tim dokumentom "Telekomu" obezbeđuje monopolski položaj do 2010. godine što, kako ocenjuju, znači sistematsko uništavanje tržišta telekomunikacija. Najuticajnija ličnost koja koči liberalizaciju telekomunikacija je ministar finansija, rečeno je u raspravi. Od nezavisne agencije RATEL učesnici u debati zahtevali su da pokaže više samostalnosti i da se energičnije suprotstavi Vladinim merama koje odlažu liberalizaciju i modernizaciju telekomunikacija.
Može li oblast telekomunikacija da se brže otvara i modernizuje, šta stoji iza plana da se "Telekom Srbija" prepusti uticaju tržišta tek 2010. godine, kakve su posledice zadržavanja monopola u ekonomskom, socijalnom i tehnološkom pogledu. Stručnjaci ova pitanja ne posmatraju kao izolovan ekonomski (siguran novac za državni budžet, mogućnost korupcije) i tehnički problem (agonija zaostajanja), nego ih direktno povezuju sa pravom na slobodu izbora. Već i sama ekonomska i tehnička strana ove složene priče razvoja telekomunikacja kao bitnog resursa novog talasa modernizacije savremene države više je nego važna, a kada joj se doda dimenzija slobode, ona onda postaje tema od prvorazrednog javnog interesa.

Posmatrajući Strategiju razvoja telekomunikacija sa sociološkog stanovišta, Nebojša Popov uočava da taj dokument karakteriše primena poznatih ideoloških trikova. Polazni cilj je: "dobrobit i kvalitet života građana"; dokument sadrži i rečenice o značaju informatičkog društva, elektronskih komunikacija, pa i konkurencije. Međutim, na delu je i posebna tehnologija relativizacije i destrukcije proklamovanog cilja i deklarisanih vrednosti. Takva praksa poznata je i u 19. i u 20. veku, u autoritarnim ideologijama i sistemima. Tako se i ovde polazi od jednog načela, ali se zatim kaže da se "Telekom" izuzima iz principa ukidanja monopola do 2010. godine kako bi ojačao i postao sposoban za konkurenciju. Time smo došli do opravdavanja tipa moći ili vlasti čiji je vrhunski majstor bio Josif Visarionovič Staljin koji je maestralno razvio doktrinu po kojoj "država umire kroz njeno jačanje". Ta tehnologija ovde se primenjuje kao relikt poznatih metoda manipulacije i dominacije.
Novo u našem slučaju jeste činjenica da je posle 2000. na socijalnom, kulturnom i ideološkom planu, pa i u prostoru telekomunikacija, došlo do izvesnih impulsa modernizacije. Ali je novo i to što se nastoji da se ta dinamika obuzda i redukuje rigidnim sistemom vladanja tako što se sporazumom između vladajućih partija dele resursi na prostore kojima dominira ova ili ona stranka. Inženjeri nerado govore o tome kako interesi, ideologija i politika konkretno utiču na tehnologiju, a izbegavanje da se o tome govori stvara utisak da je tu nešto sumnjivo i opasno, a da se ne traže mehanizmi za rešavanje sukoba interesa. Zato postoji prostor javnosti koji artikuliše interese i traži ekvilibrijum. A kad toga nema dolazi do rigidnog presecanja komunikacije, što se vidi na primeru ministarstava, kada nastaju kao pravi stranački feudi. Iza fasade još uvek važeće institucije "društvene svojine" krije se faktička partijska svojina, umesto uzurpacije jedne vladajuće partije (KP/SK) nastaje partijska svojina vladajućih partija, a i neke opozicione od toga imaju koristi (neposredno, zapošljavanjem, ili, posredno, preko budžeta). Ta mreža koja se uspostavlja rigidnom organizacijom upravljanja nije dovoljno vidljiva. Ali ono što je vidljivo to je podela učesnika i u telekomunikacijama na "naše ljude", "naše firme" i na sve ostale. I ako nisi "naš čovek" i "naša firma", ne uživaš plodove postojeće dominacije. Otvoreno je pitanje da li ćete biti marginalni ili ćete nestati. Ali ono što je izvesno to je da se stvara antimoderan ambijent umesto "dobrobiti građana".
Posledice su još ozbiljnije jer se stvara staleška struktura društva koja se razlikuje po statičnosti od klasne strukture društva (koja se ne uzima kao ideal nego kao primer) time što se zatvara u feude. Iz te rigidnosti nastaje rizična situacija ne samo zato što se zatvara put za modernizaciju i demokratizaciju, nego i zato što se blokiraju ideje, a iracionalni tokovi u društvu prete da eksplodiraju.
Svojina, vlast, pa i oblast telekomunikacija podležu racionalnoj debati i o njima se ne bi smelo govoriti kao što se to čini s ustavom, koji se svodi na plebiscit o Kosovu, rekao je Popov. On se založio za debatu koja će još više naglasiti ideju o modernizaciji telekomunikacija i kritičkoj misli izložiti ograničenja tom procesu. Iz takve debate rezultirao bi dokument ne samo o modernizaciji telekomunikacija, nego i o modernizaciji Srbije, zaključio je Popov.

Predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije RATEL Jovan Radunović zamolio je da se sagleda zakonska pozicija RATEL-a. On je osnovan 2005. godine, ali radi tek devet meseci. Zakonski, monopol ne postoji i ne sme ga biti; monopol se polako uklanja u fiksnoj telefoniji, u mobilnoj je ukinut, pravila otvorenog tržišta počela su i kod nas. U vezi sa položajem Agencije, Radunović je otvoreno rekao: "Nisam sasvim siguran da smo nezavisna institucija. Naš glavni zadatak je da načinimo strategiju", naglasio je Radunović povodom opaske o sukobu interesa. Agencija ne može da radi ako nema strategije. Da li ste očekivali da RATEL spava i ne organizuje savet stručnjaka? Deset eminentnih stručnjaka sastavilo je osnovne principe strategije, a najvažniji je da ne bude monopola. To je uneto i u zakon, ali RATEL ne može da kaže kada će prestati monopol. Veliki operateri su se prepoznali u Strategiji, ali RATEL ne odlučuje šta je društveni interes. To je posao Vlade. RATEL je svetski uradio svoj deo posla, a dinamika je ono o čemu treba razgovarati. Međutim, Vlada odlučuje o dinamici. Očekujem od svih vas da pomognete da telekomunikacije regulišemo kao što je rečeno u izlaganjima uvodničara i kako je predviđeno zakonom. RATEL će imati svoju prezentaciju i tada će se videti naše mogućnosti i manevarski prostor. Ali mi nismo svemogući, rekao je Radunović, zahvaljujući na pozivu za učešće na okruglom stolu.

Milan Kovačević, ekonomista i stručnjak za konsalting, rekao je da su ograničenja u zakonu takva da sumnja da će biti moguće načiniti dobru strategiju. RATEL treba da

pokaže da zaista reguliše telekomunikacije, istakao je Kovačević, a zatim naveo promašaje u Strategiji. To je u prvom redu dug rok za privatizaciju "Telekoma" i PTT (2010. i kasnije), što dokazuje da RATEL ne radi svoj posao. Kakav je odnos između države, PTT-a i "Telekoma", upitao je Kovačević uz ocenu da u njihovim odnosima vlada "teški nered". "Mobtelu" je kobajagi oduzeta licenca, tako da je kreirana situacija da je napravljen neki novi "Mobi 63", u kojem nema PTT-a. Kako ste vi u RATEL-u dozvolili arbitrarno određivanje licence u visini od 320 miliona evra, rekao je Kovačević dodavši da "to neće izaći na dobro". Lošu situaciju ilustrovao je ličnim slučajem da, mada stanuje na samo 2,3 km od Terazija, ne može godinama da dobije telefonski priključak. Generalno, ideja tržišta nije pobedila, a ta ideja ide samo sa demokratijom, rekao je Kovačević. On je apelovao da se "Telekom" natera da razdvoji fiksnu od mobilne telefonije, jer bi u tom slučaju i "Telenor" bio u boljoj situaciji. Za Kovačevića je najvažnije pitanje zašto nije počela tržišna orijentacija u fiksnoj telefoniji kako bi građani dobili bolju uslugu. Nema nijedne odluke koja bi doprinela boljoj raspodeli resursa što bi omogućilo kvalitetnije usluge. Mi nemamo javnost, samo se inscenira da je ima. To je zato što je jedina strategija vlasti kako da za sebe sačuva nešto i kako da sačuva svoje pipke, rekao je Kovačević. On je takođe iznenađen što u Strategiji piše da su ojačani pravosudni organi, kada je poznato da vlast ima problem sa pravosuđem. Hrpa nerešenih slučajeva je pred Ustavnim sudom, rešavaju se samo krupni, od interesa za državu, dok građani čekaju godinama. Velika je šteta što i u oblasti telekomunikacija, kao i u medijima, sve zavisi od toga šta će odlučiti vlast, a ne od toga kako da se razvije posao i šta će od toga imati građani, naglasio je Kovačević. Tihomir Živanović (Telekor) je pitao po kom osnovu je RATEL ovlašćen da piše Strategiju. Oni to rade privatno, a ne rade ono što treba. Nijedan postupak prilikom dodele frekvencija nije bio u skladu sa zakonom, kriminal cveta, rekao je Živanović i ocenio da je i rasprava za okruglim stolom "zamajavanje". On je oštro kritikovao sporazum o licenci između "Mobija" i "Telekoma", a takođe i Strategiju. Podsetio je da je srušio međunarodni Vladin tender
		Primedbe na Predlog politike i strategije razvoja sektora telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010. godine 1. U Predlogu strategije se predviđa da će telekomunikacije u Srbiji 2010. godine dostići prosečan nivo razvija telekomunikacija kao u zemljama EU. Ovaj cilj je poželjan ali neostvariv ukoliko se nastavi sa: čuvanjem monopolskog položaja "Telekoma", odugovlačenjem sa privatizacijom "Telekoma", neuvođenjem drugog operatera za fiksnu telefoniju, podređivanjem svih poslovnih inicijativa interesima "Telekoma" i sl. Postojeći pravni ambijent i povlašćivanje interesima "Telekoma" su nestimulativni za brojne inicijative velikog broja malih firmi i pojedinaca koji bi u oblasti telekomunikacija zasnovali posao i eventualne poslovne inicijative stranih partnera. 2. Državni kapital u "Telekomu" treba svakako zaštiti od rasipanja i prelivanja u inostrane kompanije, ali "Telekom" treba obavezati na hitne krupne organizacione i tehnološke promene koje su neminovne ukoliko se u okviru privatizacije i demonopolizacije želi sačuvati ogroman državni kapital u toj firmi. 3. U Strategiji, pored tačne konstatacije da je VOIP neminovnost i da svi zainteresovani subjekti nisu stavljeni u isti položaj, nema predloga potrebnih mera. Neophodno je u Strategiji izneti predlog mera koji će VOIP učiniti legalnim vidom savremene i jeftine komunikacije dostupan svim zainteresovanim operaterima. 4. Elektronsko poslovanje je osnovni trend u razvoju savremenog poslovanja u privredi, upravi, bankarstvu, trgovini, zdravstvu, obrazovanju itd. U Strategiji se na str. 20 u tački 18 i 19 samo pominju e-uprava i e-ekonomija, a treba obuhvatiti sve segmente elektronskog poslovanja. Ovo je potrebno, pre svega, zato što je nizak nivo razvijenosti telekomunikacione infrastrukture jedan od uzroka niskog nivoa razvoja svih oblika elektronskog poslovanja u Srbiji, izuzev e-bankarstva. 5. Nerazvijenost telekomunikacione infrastrukture usporava razvoj primene širokopojasnog interneta. U Srbiji, po RATEL-u, ima oko 80.000 korisnika ADSL-a. Međutim, u Sloveniji ima 197.000 i Mađarskoj oko 400.000 korisnika ADSL pristupa internetu. U Srbiji postoji oko 100.000 neostvarenih ADSL priključaka jer "Telekom" ne može da pruži tehničke uslove. Potrebno je da "Telekom" dinamičnije stvara tehničke uslove za primenu ADSL-a. Nikola Marković Predsednik Društva za informatiku Srbije

za savetnika o strategiji razvoja i privatizacije "Telekoma", rekavši da su sve njegove kritike zbog mladih "koji postaju robovi".

Nikola Marković (Tanjug) je pitao predstavnike RATEL-a kako su došli do procena o srednjem nivou razvijenosti "Telekoma" do 2010. godine, što je nerealno očekivati od institucije koja ima monopolski položaj na tržištu. Takođe je pitao zašto nije regulisano pitanje VOIP-a i zašto nije pomenuta uloga telekomunikacija u razvoju elektronskog poslovanja. Naš telekomunikacioni sistem je prepreka u razvoju te vrste poslovanja u Srbiji, ocenio je Marković.
Milomir Jevtić (izvršni direktor "Verata") ocenio je da, iako u Strategiji piše da smo za

približavanje EU, mi to konkretno sputavamo. U Strategiji o razvoju "Telekoma" takođe se navodi da će se obaviti postepena liberalizacija do 2010, ali na delu je zaustavljanje liberalizacije, jer "Telekom" nije spreman za modernizaciju i liberalizaciju. Ko garantuje da će biti spreman 2010, upitao je Jevtić podsećajući da je u ranijim dokumentima bilo zapisano da "Telekom" treba da bude spreman za konkurenciju na tržištu još 2005. godine. Sada se vidi da je "Telekom" zaštićen. To što u Strategiji piše da je "Telekom" "lider u pokušaju" pre je konstatacija, a ne strategija. Provajderi su zainteresovani da se stvari raspetljaju, a mi smo pokopani. Korisnici neće imati mogućnost izbora sve do 2010, mada nema zakonskih prepreka, ali prepreke pravimo mi, jer neko nije spreman. Ova situacija je ista kao kada bi neko rekao "zaustavite YUBC dok se 'Verat' ne razvije", ironično je zaključio Jevtić. Danko Jeftović ("Sezampro") takođe je ocenio da je u pitanju strategija zaustavljanja procesa demonopolizacije. On ipak misli da monopol "Telekoma" može odmah da se napadne na mestima značajnim za korisnike, kao što je VOIP, i rekao da je teško verovati da će se operateri složiti da se strategija razvoja odloži do 2010. godine. Na to je Jovan Radunović (RATEL) rekao da je ta agencija dužna da se bori protiv monopola i da to i čini. "Ali u slučaju 'Telekoma' radi se o državnom interesu, a mi nemamo informacije o tome i ne odlučujemo. Recite - to ne može, pošaljite primedbe. Ali mi nismo svemoćni kada je u pitanju ukidanje monopola", izjavio je Radunović. Nebojša Popov je, kao moderator debate, podsetio da su na raspravu
		RATEL 11000 Beograd Palmotićeva 2 za gospodina Jovana Radunovića predsednika Upravnog odbora List Republika prihvatio je Vaš poziv i organizovao okrugli sto o predloženoj strategiji i politici razvoja telekomunikacija u Srbiji do 2010. godine: prisustvovalo je više od 40 učesnika iz relevantnih firmi i udruženja u Medija centru 20. septembra. Sadržaj dinamične debate biće objavljen u oktobarskom broju Republike gde se podrobno možete obavestiti o različitim stavovima podrške i kritike. Ovim pismom želimo najkraće da Vas obavestimo da su u raspravi podržane sve ideje i stavovi o modernizaciji i liberalizaciji telekomunikacija u Srbiji a da je gotovo jednoglasno utvrđeno da se te ideje i načela ne mogu ostvariti zbog toga što Vaši predloženi dokumenti, o kojima smo diskutovali, jasno pokazuju težnju za održanjem monopola "Telekoma Srbija" sve do 2010. godine: ova firma se favorizuje, pored ostalog, čak i izuzimanjem iz sistema javnih nabavki i od važećih normi za određivanje plata državnih službenika. Da bi se ostvarile ideje o liberalizaciji i modernizaciji neophodno je, pored uklanjanja održavanja monopola, još jasnije formulisanje normativne projekcije liberalizacije telekomunikacija, bez čega je nezamisliva i neostvariva modernizacija i demokratizacija Srbije. Radi toga je potrebna odgovarajuća javna rasprava pre nego što bi takav novi dokument ušao u parlamentarnu proceduru za razmatranje i usvajanje. Beograd 22. 09. 2006. S poštovanjem, Nebojša Popov, urednik Republike kopije dostavljene: - Ministarstvu za kapitalne investicije - Vladi Srbije

pozvana odgovarajuća ministarstva, ali se ona nisu odazvala, pa zato predstavnik RATEL-a ne može da odgovori na najvažnije pitanje. Popov je izrazio nadu da će se debata nastaviti i da će to doprineti približavanju javnosti.