Razvoj "Telekoma" ili Srbije

Iznenada, 6. septembra, preko sajta Agencije za telekomunikacije Srbije (RATEL) objavljen je "poziv na javnu raspravu o Politici i Strategiji razvoja sektora telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010. godine". I ne samo to, već u pozivu piše da je tekst ovih dokumenata usvojio Stručni savet RATEL-a. Konačno, proglašava se javna rasprave od dve nedelje (do 22. septembra) kako bi stigla da se ostvari namera Vlade Srbije i ovi dokumenti usvoje do kraja septembra.
U tom kratkom pozivu ima mnogo čudnog: zašto RATEL otvara javnu raspravu kada za to nije ovlašćen, zašto Savet RATEL-a usvaja predloge politike i strategije telekomunikacija kada nije nadležan za to, zašto se u tako kratkom roku zahteva usvajanje strategije i politike telekomunikacija?
Prava čuda, ipak, nalaze se u predloženim tekstovima strategije i politike.

Već više puta na stranicama Republike objašnjavan je značaj i neophodnost ukidanja monopola u srpskim telekomunikacijama. Ovoga puta podsećamo na deo obrazloženja napisanog u uvodu Zakona o telekomunikacijama: "Ustav (...) utvrđuje protivustavnim

svaki akt ili radnju kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj, odnosno kojima se na drugi način ograničava tržište". Kada je ovaj zakon usvojen pre tri godine jasno je predvideo ukidanje monopola "Telekoma Srbija" u srpskim telekomunikacijama, ostavljajući i rok da se ta demonopolizacija pripremi i sprovede bez štetnih posledica. Jedan od dobrih razloga za to bio je i očuvanje stečenih prava stranih ulagača. Naime, 1997. godine 49% akcija "Telekoma Srbija" prodato je stranim partnerima i ustanovljeno pravo monopola "Telekoma Srbija" na pružanje svih vrsta fiksnih telekomunikacionih usluga, kao i na

izgradnju, posedovanje i eksploataciju svih vrsta fiksnih telekomunikacionih infrastruktura i mreža. Kako je ugovor sa stranim partnerima, i ovo pravo, utvrđen juna 1997. na osam godina, zakonom je predviđeno da monopol "Telekoma Srbija" ističe juna 2005. godine.
Umesto da protekla godina bude u znaku demonopolizacije telekomunikacija, dogodio se suprotan proces čiji vrhunac predstavljaju novopredložena politika i strategija. Ako budu usvojene takve, predstavljaće to produženje monopola "Telekoma Srbija" barem do 2010. godine.
Pisanje ovakve strategije počelo je proletos izmenama Zakona o telekomunikacijama koje je usvojila Skupština Srbije 20. aprila. Tada je izmenjen član 34 i time ukinuta obaveza razdvajanja "Telekoma" na posebna pravna lica - preduzeća za bavljenje fiksnom telefonijom, mobilnom telefonijom i internetom. Tako je počelo napuštanje reformskog duha ovog zakona da se ukine monopol "Telekoma" u srpskim telekomunikacijama kao protivustavan, protivzakonit, protiv slobodnog i otvorenog tržišta i protiv ravnopravnosti učesnika na ovom tržištu.

Predložena politika i strategija izgledaju kao da su pisane radi razvoja "Telekoma Srbija" a ne telekomunikacija u Srbiji.
Kada je pre dve godine predložena jedna strategija srpskih telekomunikacija, iz "Telekoma Srbija" stigle su brojne primedbe. Ta strategija nikada nije usvojena u Vladi Srbije, ali su u novopredloženoj strategiji mesta našle gotovo sve primedbe koje je imao "Telekom".
Pored ostalog, predlaže se odlaganje uvođenja (očuvanje monopola) novog operatera fiksne telefonije za posle 2010. godine, nema liberalizacije pristupa pretplatničkoj mreži, a ima i pravih kurioziteta: da se "Telekom Srbija" izuzme iz propisa o javnim nabavkama a njegovi zaposleni da se izuzmu od ograničavanja plata, koja inače važe za državna preduzeća.
Najnovije u ovoj restauraciji monopola jeste to što je u službu interesa "Telekoma" stavljeno i nezavisno regulatorno telo RATEL, pošto je ovaj predlog za odbranu monopola potekao baš iz RATEL-a. Kao da je neko hteo da se naruga dostignutom stepenu modernizacije pa je RATEL ovako upotrebio. A u zakonu kojim je RATEL ustanovljen piše da je to organizacija "suštinski nezavisna od bilo kog državnog organa i njegovog uticaja na uređenje odnosa u oblasti telekomunikacija".
Kakvi su interesi vodili članove stručnog saveta RATEL-a da usvoje ovakav tekst strategije telekomunikacija i da ga stave na javnu raspravu? O tome šta je društveni interes trebalo bi da odluče Vlada i nadležno ministarstvo, a umesto toga pred javnost, u službi očuvanja monopola, isturena je Agencija koja baš treba da brani javni interes od monopolskog i državnog mešanja.
U slučaju da predložena strategija bude odbačena, odgovornost za sve pobrojane nezakonitosti u ovom pokušaju ostaje samo na RATEL-u. Ministarstvo za kapitalne investicije i Vlada Srbije - formalno - u ovome nisu ni učestvovali, mada je jasno da se odluke baš tamo donose. Duga ruka "Telekoma Srbija" odavno se primećuje u Vladinim odlukama a sada se pokazala i u poslovima nezavisnog regulatornog tela. I dok Srbija u regionu i dalje zaostaje po svim pokazateljima razvijenosti telekomunikacija, čini se da posustaje i demonopolizacija srpskih telekomunikacija mada je to prvi uslov da u razvoju barem dostignemo susede.