Da se istorija ponavlja kao farsa Koštunica i vlast koncentrisana oko njega uporno i svakodnevno nam pokazuju u eksperimentu koji realizuju in vivo. Za istraživača u društvenim naukama to je retka privilegija, ali predsedniku Vlade u Srbiji koji je i sam najveći deo svog profesionalnog života proveo u istraživačkoj profesiji upravo stoga je izazov veći. Iako se i on i ekipa oko njega sigurno ne bi složili da se radi o "vraćanju istorije", nego o ispravljanju grešaka i popravkama. Posmatrač će lako uočiti njihove namere i previde.
Samo u poslednjih mesec dana vlast je u Srbiji "isprobala" vojnu paradu ispred nekadašnje Savezne skupštine, urušavanje pravosudnih institucija. Ostavka Marka Kljajevića, predsedavajućeg sudije u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, jedna je priča, dok je kašnjenje u izboru sudija i proceduralno nepripremljeni odlazak u penziju predsednika Ustavnog suda, druga. Donošenje novog ustava, po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave i u proceduri koja je podrazumevala samo usaglašavanje (uglavnom vladajuće većine) u Skupštini, samo je još jedan u nizu eksperimenata. Ko će platiti račun ovog sumanutog eksperimentisanja to je već sada jasno. Biće to građani Srbije za koje je predviđeno da na kraju svega, izlaskom na referendum "u velikom broju", potvrde trajanje mita o Kosovu "kao neodvojivom delu Srbije"... Sve što su preživeli u poslednje dve decenije preživeće ponovo, s tim da Koštunica očigledno veruje da stvari u potpunosti kontroliše, te da mu se ne mogu desiti propusti koje je njegov ideološki prethodnik Slobodan Milošević činio vodeći državu iz rata u rat, iz propasti u još veću propast, iz zločina u zločin. Koštunica je uveren da ima veće znanje, te da je stoga u boljoj poziciji. Životi građana opet su u opasnosti. Međunarodna zajednica, doduše, ne zvecka više oružjem kao što je to radila kada im je Milošević dojadio, ali zato ovde ljudi ginu na neobezbeđenim radnim mestima usled zaostale tehnologije i primitivnog načina rada, kao što je to već potvrđeno u slučaju građevinara. Trgovina sa đavolom preselila se sa viših, državnih nivoa, iskazivanih u ratovima, na niži nivo svakodnevice, o čemu svedoči strašna afera koju je u javnosti pokrenuo doskorašnji direktor beogradske Hitne pomoći.

Doskorašnji direktor Hitne pomoći Borko Josifovski, koji je i sam smenjen posle ove izjave, nemogavši da se izbori sa kolektivom kojim je rukovodio, obratio se javnosti sa tvrdnjom da njegove kolege lekari na terenu ne čine sve da spasu život pacijentima već da za neki procenat obaveštavaju pogrebna preduzeća o novom pokojniku. Lekari su odgovorili na optužbe svojom konferencijom za štampu, optužujući direktora da je svoju poziciju zloupotrebio za obračun sa sindikalnim liderima i kolegama koji ga nisu podržavali u poslovnim aktivnostima, te da ih je oklevetao i da će se stvar dokazati u sudskom postupku. Istraga je krenula, pravosuđe je preuzelo svoj deo posla. Ministarstvo zdravlja smenilo je direktora, istražni sudija obavio razgovore s optuženima. Građani se u medijima svakodnevno javljaju da potvrde ovu monstruoznu priču. Činjenica da je u ovoj zemlji trgovina ljudskim životima i sudbinama još uvek visokoprofitabilan posao nije samo stvar pravosuđa, mada se sve češće ovaj slučaj želi samo njima prebaciti. Trgovina smrću ovde je uspostavljena kao dobar biznis početkom nedavnih ratova. Dok se ta legitimacija ne ukine samo će se manifestacije menjati. A o tome da je to neprihvatljivo još uvek nema društvenog konsenzusa.

Poster Ratka Mladića, optuženog za ratni zločin, kome je na nedavno održanoj vojnoj paradi salutirao mladi podoficir, a u obliku plakata objavio Glas javnosti, samo je potvrda da se na trgovinu ljudskim životima ovde još ozbiljno računa.
Vojna parada povodom promocije prve generacije oficira Srbije prvi put se odigrala izvan kruga visoke vojne škole, 16. septembra ove godine. Svečanosti su prisustvovali i predsednik Republike Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, što je još jedan presedan. Ranije se dešavalo čak da tu bude samo neki izaslanik. Ove godine, na platou ispred nekadašnje Savezne skupštine, bilo je važno biti prisutan na najvišem nivou. "Gospodo oficiri, znam da je Kosovo duboko urezano u vašim srcima i u vašoj svesti jer je Kosovo srce Srbije i duša našeg naroda. Važno je da predsednik, Skupština, premijer i narod imaju isti stav, a to je da je Kosovo uvek bilo i da će zauvek ostati u Srbiji, a tako ćemo neizbrisivim slovima upisati i u Ustav", rekao je Koštunica, a preneo beogradski Danas.
Kasnije objavljivanje postera sa parade na kojoj mladi oficir salutira traženom haškom optuženiku Ratku Mladiću samo je odjek te anahrone svečanosti u kojoj je bilo od svega pomalo, za svakoga ponešto. Pa da uzme ko šta poželi i kako mu se prohte. Koštunica je posle otputovao u Hilandar, a Tadić u Njujork. Prema dogovorenoj podeli posla.
To što Mladić još nije uhapšen krivi su jataci koji su mu pomagali u skrivanju i kojima je, krajem septembra, počelo suđenje. Tadić i Koštunica s tim dočekuju Karlu del Ponte koja početkom oktobra stiže u Beograd.

Marko Kljajević, predsedavajući sudija u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, razglednicom, poslatom iz Crne Gore, obavestio je nadležne da se povlači iz ovog

istorijski važnog procesa, kao i iz pravosuđa uopšte. Opravdanje za ovakav njegov postupak traženo je i u tome što mu je rođeni brat Goran Kljajević optužen za pripadništvo tzv. stečajnoj mafiji. Ostavka će proces koji je bio gotovo pri kraju svakako odužiti. U poslednje dve godine ovaj sudski proces napustile su sve sudije koje su ga pripremale. Smenjeni su Jovan Prijić i Mioljub Vitorović, Nenad Maraš je dao ostavku, a sudija Milan Radovanović je umro, nakon što je neko vreme kao optuženik proveo u zatvoru. Ni dva svedoka više nisu živa. Mujo Kriještorac, jedini očevidac, likvidiran je ispred svoje kuće u predgrađu Beograda, dok je
		Goran Mitrović

zaštićeni svedok Zoran Vukojević nedavno ubijen u obračunu ostataka nekada jedinstvene kriminalne organizacije. Suđenje bi trebalo da se nastavi početkom oktobra (što je odlaganje od mesec dana) svedočenjem Dejana Milenkovića Bagzija i balističkih veštaka iz Visbadena. Trka s vremenom u ovom procesu je počela, obzirom na činjenicu da u martu iduće godine ističe četvorogodišnji pritvor Zvezdanu Jovanoviću, jednom od glavnih aktera u počinjenom zločinu.
Vest da će javnosti uskoro biti ponuđena i saznanja o izvršiocima ubistva novinara Slavka Ćuruvije trebalo bi da javnost uveri da je vlast spremna da se obračuna s njima. Ipak, vest koju je na naslovnoj strani objavila beogradska Politika bliska Koštunici i njegovoj vladi, 28. septembra ove godine, po sadržaju koji je ponudila, više je bila odbrana od argumenata koji su ponuđeni u istraživačkom projektu lista Vreme i Televizije B92 pod nazivom "Jedinica" nego stvarna i nova vest.

Kako će ustav izgledati još niko ne zna, ali Kosovo bi kao "neodvojivi deo Srbije" trebalo da se nađe u preambuli, bez obzira na to kako se završe pregovori pred međunarodnom zajednicom. Građani bi to izglasali na referendumu... Isto kao što je to nekada uradio Milošević. Samo, onda je vlast bila jednopartijska.
Za sada G17 plus najavljuje odlazak iz vlasti zbog neispunjavanja zahteva za nastavak razgovora sa EU, a Vojvođani već pozivaju na bojkot ukoliko se Pokrajini ne vrati pod Miloševićem ukinuta autonomija.
Eksperiment je u toku, rezultati se nažalost mogu pretpostaviti, iz iskustva.

Lidija Jovetić