Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVIII (2006)

380-381

1-31. maj 2006.

Republika

Mediji

Telekomunikacije u Srbiji - haos u zenitu

Vlada čuva monopol

Divljački način života, bez plana i predviđanja, bez svesti o zajednici i bez poštovanja drugog čoveka i sebe u njemu, proteže se daleko i duboko u vremenu i prostoru. Sa tragovima toga života borimo se još na mnogom području. To pokazuju nedostaci u uređenju naših sela i gradova. Ne organizujemo čišćenje, ne predviđamo nevreme, stvari koje nije teško predvideti. Umesto toga, mi teško i neprijatno živimo danima i nedeljama, podnosimo nepotrebne patnje i odricanja. Tako mi, umesto cenom rada, razmišljanja, dogovora i predviđanja, sve plaćamo najskupljom cenom, cenom života.

Ivo Andrić, Znakovi pored puta

Bilo bi simpatično kad bi bilo tačno - da neki članovi Vlade Srbije čitaju Republiku i na osnovu pročitanog donose odluke da olakšaju i unaprede život naroda. Objavljivali smo krajem zime i početkom proleća ove godine kako u oblasti telekomunikacija vlada haos, kako nedostaje Strategija telekomunikacija i da se javno ignoriše ZakoSn o telekomunikacijama Srbije. Onda je, u aprilu, Vlada Srbije u svom Službenom glasniku objavila "Osnove za izradu strategije o telekomunikacijama" i predložila Skupštini da se hitno izmeni Zakon o telekomunikacijama.
Iz ova dva poteza Vlade Srbije vidi se, međutim, da tamo ne samo da ne čitaju Republiku ili da barem ne donose odluke za smanjenje haosa u telekomunikacijama, nego baš naprotiv.

Strategija, nedostižan cilj

Pokušaj Vlade da se bavi telekomunikacionom strategijom objavljen je u Službenom glasniku 4. aprila kao zaključak kojim se utvrđuju pomenute "Osnove za izradu strategije"... Ostaje nejasno šta predstavlja taj zaključak - uputstvo, uredbu? Kao što ostaje nejasno ko će sada napraviti Strategiju. Podsetimo, pre nepune dve godine napravljen je predlog takve strategije i podržan u nadležnom skupštinskom odboru, ali je ostao u Vladinim fiokama. U sadašnjem zaključku taj se predlog strategije i ne pominje, kao ni Akcioni plan Vlade za oblast telekomunikacija, star pune dve godine.

Srećom, nije baš sve nejasno, ima i sasvim jasnih stavova u zaključku. Posle dugih, načelnih stavova, nalaže se šta će Republička agencija za telekomunikacije ubuduće da radi. Podsećamo, to je nezavisno regulatorno telo - agencija za oblast telekomunikacija (skraćeno: RATEL) koje je počelo da radi, posle trogodišnjeg odlaganja, u decembru 2005. godine. Prvo, Vlada zaključuje da će RATEL ove godine izdati dve licence za mobilnu telefoniju: jednu pobedniku na aukciji za nekadašnji "Mobtel" (koji je uoči Nove godine stavljen pod upravu "Telekoma", Vladinom odlukom), a drugu "Telekomu" kao obnovu dosadašnje licence. Nezavisnom regulatornom telu Vlada dozvoljava da izda i treću licencu nekom mobilnom operateru ali tek posle 30 meseci, krajem 2008. Zatim se nalaže RATEL-u da
		Georges-Pierre Seurat, Die Seine bei Courbevoie, 1885.

"Telekomu" dodeli frekvencije, koje važe na teritoriji cele Srbije, za fiksni bežični pristup u opsegu 3400-3600 megaherca.
I treća važna naredba RATEL-u, iz Zaključka Vlade, jeste da odobri da "Telekom" "počne postupak rebalansa tarifa za fiksnu mrežu": "Telekom" je već objavio da će to primeniti od 1. maja što znači - odmah, udvostručenjem cene lokalnih telefonskih razgovora.
Smisao ove tri naredbe, osim da Vlada upravlja telekomunikacijama umesto RATEL-a, jeste da: 1) spreči pojavu konkurencije, odnosno trećeg davaoca usluga mobilne telefonije; 2) protera sve internet operatere iz frekventnog opsega u kojem sada radi najveći broj njih i taj prostor ustupi "Telekomu" za razvoj njegovih internet usluga; 3) omogući "Telekomu" značajno povećanje prihoda od fiksne telefonije.
Šta onda pokazuju ovi strateški zaključci Vlade? Prvo, da strategiju o telekomunikacijama i dalje nema ko da napiše. Zatim, da se napušta i dostignuti stepen demonopolizacije - osnovano nezavisno regulatorno telo RATEL - oduzimanjem zakonskih ovlašćenja RATEL-u i izdavanjem naređenja šta treba da uradi. Konačno, da čitava priča o strategiji ovde služi jačanju državnog monopola - oličenog u "Telekomu" - a ne demonopolizaciji telekomunikacija.
Podsetimo, ukidanje monopola u telekomunikacijama je strateški cilj koji niko nije osporio, ni u Srbiji ni u svetu.

Državno preduzeće kao zakonodavac

Samo nekoliko dana posle pomenutog zaključka Vlada je predložila i izmenu Zakona o telekomunikacijama i to po hitnom postupku. Suština je da se ospori član 34 kojim se propisuje obavezno restrukturiranje "Telekoma", odnosno razdvajanje na posebna preduzeća njegovih delatnosti u fiksnoj, mobilnoj telefoniji i internet uslugama. Ovaj član Zakona trebalo je da bude jedno od glavnih sredstava demonopolizacije zato što sprečava mogućnost da se monopolski (ogromni) prihodi prelivaju u nove delatnosti i tehnologije čime se sprečava pojava konkurencije. Na primer, od mobilne telefonije finansira se razvoj internet usluga tako što "Telekom" nudi pristup (prvenstveno velikim kupcima, preduzećima i ustanovama) na internet - besplatno, bar za početak, samo da otkažu dosadašnjim davaocima tih usluga.
Objašnjenje za ovakav potez Vlade najavio je jedan od direktora "Telekoma" još početkom godine (o čemu smo pisali u broju od februara), tvrdeći u intervjuu jednom elektronskom mediju da je "prevaziđena" ideja o razdvajanju delatnosti na posebna preduzeća. To je dokazivao na primeru iz francuske telefonije gde je takav koncept napušten.
Kod nas nema konkurencije ali je ipak prihvaćena ideja o promeni zakona. U obrazlaganju pred Skupštinom Srbije, nadležni ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, pored ostalog, je rekao: "Kod nas je u Telekomu postojala ideja da odvojimo mobilnu telefoniju, fiksnu i internet, da to budu maltene tri preduzeća. Pokazalo se da je mobilna telefonija izuzetno profitabilna i da bi taj deo preduzeća finansijski bio izvanredan ali se ispostavilo da je fiksna telefonija u velikom problemu. Da su ulaganja velika a sve više gubi klijentelu jer svi prelaze na mobilnu telefoniju. Isto je i sa internetom koji je veoma važan ali neprofitabilan i neko mora da ga pokriva" (V. novosti, 18. april).
Ministar očito nije znao za strateški cilj da se spreči prelivanje prihoda iz jedne u drugu delatnost, nuđenje usluga po damping cenama i gušenje konkurencije. Takvi akti i kod nas se proglašavaju protivustavnim, ali to nije sprečilo skupštinsku većinu da ovu promenu zakona usvoji 19. aprila. Pošto je poznato načelo da održavanje monopola koristi samo monopolisti - na štetu čitave zajednice - ostaje nejasno zašto Skupština Srbije glasa u korist jednog državnog preduzeća, makar se zvalo "Telekom Srbija"?
Reč je o osnovanoj pretpostavci da je cilj kojem teži vlast taj da koncentriše kapital, mreže i usluge u ovom preduzeću i lako upravlja ogromnim prihodima. Tek ćemo videti u kakav haos vodi ostvarenje takvog cilja.

Slavoljub Kačarević


	Mediji	NIN u vrzinom kolu spletaka

Republika