Sijaset

Danas se obično poseže za ovom tuđicom da bi se označilo mnoštvo, velika množina, sila čega ("I sijaset drugih izmišljotina nabraja on /.../ gde god stigne"). U prošlosti, međutim, reč je značila i neprilika, beda, zlo, napast ("Drag si ti meni /.../ ko duša moja i neću te ostaviti bez trista sijaseta"), pa buka, galama ("Iznesu silu zvona i stanu u njih udarati. Na taj sijaset grnu malo i veliko u crkvu"), a u vreme turske vladavine ovim terminom označavalo se javno izvršenje izrečene presude, tačnije telesne kazne, a najčešće je to bila smrtna.
Pretpostavlja se da je reč sijaset (postoji i oblik sejaset) u značenju mnoštvo dobila ovo značenje upravo otuda što su telesne kazne izvršavane javno na "sijaset mejdanu" u prisustvu mnoštva ljudi. Postoji i narodna poslovica "Zlo činio sijaset primio". U Vukovom Rječniku sijaset se prevodi kao Ungelegenheit, molestia, bijeda, napast. I za Đorđa Popovića Daničara (Turske i druge istočanske reči) sijaset je beda, napast, pokor, pa kazna, javna kazna.
Uz navedena, u Uskočkom rečniku ova reč znači još i nepoželjan, neprijateljski raspoložen čovek, čudo, budala, anatemnjak, đavo ("Čuvaj se ti onoga sijaseta"), kao i neobična pojava, čudovišnost. Tu je i prilog vrlo mnogo, do grla ("Ima svačega sijaset"). A radi pojačanja uz reč sijaset dodavao bi se i pridev sijasetni ("Bježi sijasetu sijasetni /đavole đavolji/, šta si me skolijo").
U pitanju je turcizam arap. porekla (siyaset) sa prvobitnim značenjem vođenje, rukovođenje (državom, domaćinstvom), zatim politika, diplomatija, pa timarenje i kroćenje konja.
A u savremenom turskom jeziku siyaset znači politika, diplomatija, fig. spretnost, umešnost, dok je siyasetči političar, odnosno politikant.