"Keramika" - deseti put bez pravde

Dvadeset sedmog marta ove godine u malom i inače veoma mirnom mestu Kanjiži mogla se videti nerealna slika: 480 policajaca i žandara, u punoj opremi, okupiralo je mesto u ranim jutarnjim časovima (delimično i blokiralo saobraćaj), da bi asistirali odluci opštinskog sudije iz Subotice Apro Lasla u izvršenju sudske odluke o uvođenju u posed i primeni privremenih mera po odluci Okružnog suda u Subotici, a u korist većinskog vlasnika Živorada Vojinovića, direktora Mikloša Abela i oko 280 radnika.
Podsećamo, sukob u "Keramici" traje oko većinskog vlasništva dva suvlasnika. On se odvijao i odvija u fabrici i u sudovima. U samoj fabrici, manjinski vlasnik Ranko Lukić je uz pomoć privatne vojske (obezbeđenja) isterao većinskog vlasnika Vojinovića i oko 280 radnika, iznosio čitavih 40 dana gotovu robu, mašine, u vrednosti oko 10 miliona evra, i takvo faktičko stanje trajalo je do 27. marta, kada je trebalo po sudskoj odluci da se okonča. Ovo je bio već deseti pokušaj.
A šta se dogodilo? Iz predostrožnosti, policija je savetovala oštećenu stranu, koju personalizuje Abel Mikloš, direktor firme, da se njegovi izbačeni radnici fizički udalje od fabrike, što je i učinjeno, na razdaljinu od oko jedan kilometar. Suprotna strana je takođe bila okupljena na drugom kraju fabričkog kruga, a činili su je malobrojni radnici i oko 80 članova privatnog obezbeđenja.
Sam čin izvršenja nije se odvijao na očekivani način. Direktor Abel tražio je od sudije da se njegovih sedam članova ugovornog obezbeđenja nađe na ulazu u fabriku i da kontroliše ko ulazi u taj prostor. Takođe, zahtevao je da 20 njegovih stručnih radnika uđe zajedno s njim i sačine tačan izveštaj o zatečenom stanju. Sudija je odbio oba predloga. Direktor Abel u pratnji zastupnika i sudije našao se u apsurdnoj situaciji, jer sam nije mogao ništa da "potpiše", bez osnovnih elemenata. Sinhronizovano, kada je policija počela da napušta "položaj", privatna vojska je preko zida i druge kapije ponovo osvojila fabriku! Pravni zastupnici Abela uputili su žalbu Okružnom sudu u Subotici.
Slučaj "Keramika" se nastavlja. U epizodi od 27. marta policiji se ne bi moglo mnogo zameriti, sem neodmerenog broja ljudi, koji je trebalo svima da sugeriše odlučnost da se slučaj završi. Međutim, sudska procedura izvršenja je u najmanju ruku kafkijanska. I zato privatna vojska može da zaposedne tuđe vlasništvo i da se podsmeva državi. Očigledno, ova država nema legitimni monopol na silu, a sudske odluke se bagatelizuju kao deo beskrajne igre drskih, osionih i bogatih. Teško je ovako nešto zamisliti u takozvanim normalnim društvima i normalnim državama.