|
Trnovit put malih akcionara "Jugoremedije"
ka pravdi
Nada sve realnija
Po optužnici koju je zrenjaninsko Okružno tužilaštvo, koje zastupa Zoran
Đuran, pokrenulo protiv bivšeg i sadašnjeg generalnog direktora "Jugoremedije"
Aleksandra Radovanovića i Zlatka Markovića, tereteći ih za zloupotrebu službenog
položaja, održano je 18. aprila treće ročište u Okružnom sudu u Zrenjaninu
pred Većem kojim predsedava Peter Kiš, predsednik istog suda.
Dosadašnji tok suđenja učvrstio je očekivanja da će se Pandorina kutija
u zrenjaninskoj
|
fabrici lekova makar odškrinuti.
Iako je uspostavljanje zakonitog stanja u "Jugoremediji"
još uvek neizvesno, nada je realnija posle svedočenja magistra farmacije
Emilije Mihajlović, predstavnice malih akcionara u skupštini "Jugoremedije"
i predsedavajuće skupštine 20. maja 2003. godine, i dr Bože Draškovića,
rukovodioca projekta izrade elaborata o dokapitalizaciji "Jugoremedije"
konverzijom duga u akcije.
|
|
|
Sva za i protiv
Iskaz Emilije Mihajlović razjasnio je još jednom glavne zablude o sporovima
oko "Jugoremedije", falsifikate (bukvalno!) koji do danas istrajavaju
kao opšta mesta ovog slučaja.
Naime, svi znaju da su mali akcionari "Jugoremedije",
u vreme dok su bili većinski vlasnici, na skupštini glasali za dokapitalizaciju
kojom je Ninijeva "Jaka 80" postala većinski vlasnik firme, i
to je uvek bio krunski izgovor da se prekine rasprava o suštinskom pitanju,
izvoru svih zloupotreba, kršenja zakona, konflikata. Kako su Agencija za
privatizaciju i Akcijski fond mogli da kupca 42% kapitala obavežu da, pored
plaćene kupoprodajne cene, pride investira u firmu u
vidu potpuno plaćene dokapitalizacije, kad o dokapitalizaciji odlučuje
jedino skupština "Jugoremedije", u kojoj je, u tom trenutku, većinu
imao neko drugi?
Za Agenciju za privatizaciju, Akcijski fond, kao i za pretežni deo naše
stručne javnosti, konverzija duga (napravljenog nepotrebnim nagomilavanjem
sirovine) u akcije prihvatljiv je način investiranja (u
vidu potpuno plaćene dokapitalizacije, razume se) u subjekt
privatizacije!?
Odluka o dokapitalizaciji predviđenoj ugovorom između "Jake 80"
i Akcijskog fonda nije i odluka o konverziji duga u akcije, koliko god se
kupac i prodavac 42% kapitala (s)lagali da uterivanje dugova jeste investicija.
Za konverziju je, dakle, bila potrebna nova odluka.
Emilija Mihajlović je u svom iskazu bila jasna za šta mali akcionari "Jugoremedije"
jesu, a za šta nisu
glasali:
- mali akcionari jesu glasali
za dokapitalizaciju "Jugoremedije", na skupštini 4.
februara 2003. godine, očekujući investiciju u novu laboratoriju,
mašine i sl.; odluka je doneta u načelu, bez detalja o visini
i načinu dokapitalizacije, ali se znalo da je u pripremi za prodaju
državnih 42% "Jugoremedije" menadžment "Jugoremedije"
naznačio Agenciji za privatizaciju da je fabrici potrebna investicija
u nove pogone, što je Agencija uvažila unoseći u ugovor obavezu
kupca da investira u "Jugoremediju"; s druge strane,
na skupštini 4. februara akcionarima je naznačeno da se dokapitalizacija
vrši na osnovu ugovora između "Jake 80" i Agencije.
Mihajlović ističe da je prigovor na ugovor sa državom (ugovor
koji u tom trenutku, niti u narednih godinu dana, mali akcionari
nisu mogli da dobiju ni od Agencije i Akcijskog fonda, niti od
direktora Radovanovića) bio drugi razlog (pored onog osnovnog,
da je "Jugoremediji" investicija zaista bila potrebna!),
zbog čega je glasala za dokapitalizaciju, što će radnike akcionare
kasnije koštati i imovine i radnih mesta;
- mali akcionari nisu glasali
za konverziju duga u akcije, ni 4. februara, ni 20. maja, nikada;
na skupštini 20. maja, na kojoj je odluka doneta, nije im bilo
dozvoljeno da prikažu broj glasova koje zastupaju (verifikaciona
komisija nije ni postojala, već je predsednica komisije sa prethodne
skupštine Rada Ostojin iz publike objasnila da je u pitanju nastavak
skupštine od 4. februara, te da važi isti broj prisutnih
glasova, iako se jedan od predstavnika "Jake 80" sa
februarske skupštine na majskoj nije ni pojavio, a Emilija Mihajlović
i Zdravko Deurić su za tri i po meseca prikupili punomoćja preko
40% akcionara; priznato im je samo 16%, koliko su imali u februaru;
još jedan ilustrativan detalj - skupljanje punomoćja malih akcionara
između februara i maja 2003. godine pratile su Radovanovićeve
pretnje otkazima Emiliji Mihajlović i Zdravku Deuriću), te je
konverzija izglasana sa svega
38% glasova "Jake 80";
- mali akcionari tvrde da odluku
o emisiji akcija po osnovu konverzije, kao i odluku o emisiji
akcija "Jugoremedije" po osnovu promene oblika organizovanja
iz d.o.o. u a.d., skupština akcionara "Jugoremedije"
nikada nije donela, da one nikada nisu bile na dnevnom redu skupštine,
da su falsifikati (od kakvog
je ovo značaja, verujem da ćemo saznati uskoro, na jednom od narednih
ročišta);
- zapisnik sa skupštine 20. maja 2003. godine predsedavajuća
nikada nije potpisala; zapisnik joj je, kako kaže, dat na potpis
tek maja 2004. godine, ali je odbila da ga potpiše, jer je od
skupštine bilo prošlo godinu dana
|
"Jaka 80" je, u vreme najava tadašnjeg ministra privrede Maršićanina
da će raskinuti ugovor o prodaji udela "Jugoremedije", pretekla
državu i tužila Akcijski fond za raskid dela ugovora koji se odnosi na investiciju,
upravo tvrdeći da im se takva obaveza nije mogla nametnuti, jer, kao kupci
42% kapitala, nisu bili u poziciji da sami izglasaju dokapitalizaciju, te
su upali u nevolje kada mali akcionari za predlog dokapitalizacije nisu
hteli da glasaju! Akcijski fond je, na
pritisak malih akcionara, reagovao protivtužbom za raskid osnovnog ugovora,
međutim, nakon što je policija isterala akcionare iz fabrike, a Nini im
podelio otkaze, taj se spor otegao u nedogled, pre svega zbog opstrukcija
od strane Akcijskog fonda i punomoćnika mu Save Anđelkovića.
Anatomija jedne prevare
Ispitujući svedoka Draškovića, zamenik zrenjaninskog Okružnog javnog tužioca
Zoran
|
Đuran je ukazao na ozbiljna kršenja zakona prilikom konverzije
duga u akcije "Jugoremedije", na koja do sada, tri godine
od sporne transakcije, još niko nije obratio pažnju. Ukratko, tada
važeći Zakon o preduzećima nije dozvoljavao da vrednost ovakve konverzije
pređe 50% vrednosti osnovnog kapitala dužnika. Kako je knjigovodstvena
vrednost osnovnog kapitala "Jugoremedije" iznosila 372
miliona dinara, a "Jaka 80" planirala da u akcije konvertuje
dug od 286 miliona, osnovni kapital "Jugoremedije" je
uvećan iz revalorizacionih rezervi za 212 miliona dinara,
|
|
|
|
Georges-Pierre Seurat, The
Seine at Le Grande Jatte, 1888.
|
 |
kako bi vrednost konverzije ušla u dozvoljene granice. Međutim, zakon kaže
da je povećanje osnovnog kapitala punovažno od dana upisa u registar suda.
Sporna konverzija je, međutim, urađena u vreme dok je u registru suda vrednost
osnovnog kapitala "Jugoremedije" još uvek bila 372 miliona dinara,
što je tužilac dokazao, ostavivši Draškovića bez suvislog odgovora. Takođe,
zakon je predviđao da o povećanju osnovnog kapitala mora, naravno, da se
izjasni skupština preduzeća, a takve odluke nije bilo ni na jednoj skupštini
"Jugoremedije", ni među nespornim, ni među onim za koje mali akcionari
tvrde da su falsifikati.
Ni Niniju, očigledno, nije bilo svejedno da li će investirati u nove pogone
ili uterati sumnjiv dug, pod zaštitom ugovora sa državom. To pokazuje nervoza
da na svaki način, zakonit ili ne, ugura "Jugoremediju" u konverziju
duga što je pre moguće.
Najvažnije od svega je što po prvi put o sporovima u "Jugoremediji"
govorimo u kontekstu napora državnih institucija da se u ovom preduzeću
uspostavi zakonito stanje, za koje se tri i po godine dosledno bore radnici
akcionari. Već se sa sigurnošću može reći da tužilac Đuran vodi postupak
u pravcu potpunog razjašnjenja okolnosti pod kojima je Nini na prevaru oteo
"Jugoremediju" od njenih većinskih vlasnika. Da li će, i kako,
ovaj postupak uticati na vraćanje imovine malih akcionara nezahvalno je
prognozirati pre pravosnažnosti presude zrenjaninskog Okružnog suda.
Radnici akcionari su i ovog puta napunili sudnicu. Nini se ponovo nije pojavio
da svedoči. U junu sledi svedočenje Zdravka Deurića, predsednika Udruženja
radnika akcionara.
|
| |
Ivan Zlatić |
|
