|
Godina XVIII (2006)
|
1-31. maj 2006.
|
 |
|
|
Republika
|
Svet
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Imigracija: bičevanje do ozakonjenog bičevanja Priča o imigraciji u modernom svetu sada je duga i ponovljiva. Ljudi migriraju, legalno ili ilegalno, iz očiglednih razloga. Ekonomski boljitak i bekstvo od progona su dva glavna razloga. Oni migriraju tamo kuda mogu i gde su im najbolji ekonomski i politički izgledi. Ovo je važan svetski proces, posebno ako mu se doda migracija iz ruralnih u urbana područja, bez prelaska državnih granica. Primaoci - područja/države uvek su bili ambivalentni u vezi s migrantima. S jedne strane, uvek su osećali potrebu za dodatnim radom, ili na relativno neobrazovanom, neobučenom nivou ili posebno, na nivou obučenog, obrazovanog rada. S druge strane, migranti donose kulturne navike koje se razlikuju od navika područja u koja dolaze, koja su ponekad nesklona da ih prihvate. I tako, vrlo često u ovim mestima prihvatanja nailaze na bičevanje. Migrante optužuju za mnoge grehove. Neki su ekonomski, kao što je uzimanje posla domaćoj populaciji ili uticaj na smanjenje zarada. Neki su socijalni, kao što je kulturna praksa od koje "domaći" zaziru i u kojoj vide povećanje stope kriminala. Kada su svet ili lokalna situacija takvi da raste nezaposlenost uopšte, zbog stagnacije svetske ekonomije, pretpostavljeni gresi postaju javniji i nastaje popularni (ili populistički) pritisak da se donesu zakoni koji će, nekako, ograničiti ulazak u područje/zemlju, da se kriminalizuje ilegalna imigracija i nekako proteraju migranti (ili veliki njihovi delovi). Ovo se, dramatično, sada dešava u SAD, ali ne samo u SAD. Ovo bičevanje je bilo politički fenomen od nekog značaja umnogome za Evropu, i čak i u raznim zonama u drugim delovima sveta, kao što je, na primer, Južna Afrika. Kada se ovo dešava, kao što se dešava sada u SAD, lako se razlikuju dve strane. Oni koji su za strogu državnu akciju protiv migranata (a ne samo protiv ilegalnih migranata) izražavaju se jezikom ksenofobije i nalaze podršku u opštoj osetljivosti za ekonomsku i socijalnu nesigurnost u radničkoj srednjoj klasi. Ova grupa daje prednost podizanju zidova i progonu raznih vrsta. Obično pripadaju konzervativnijim političkim snagama ali privlače podršku i nekih grupa koje normalno podržavaju stranke koje su više na levici. Oni koji se opiru strogoj državnoj akciji jesu, u stvari, dve sasvim različite grupe. Tu su poslovne elite koje pozdravljaju migrante u veri da će im to omogućiti da plate drže niže i, do neke mere, su u pravu. Na ovaj način, oni žele da migranti imaju pravo da uđu i da
Pogledajmo šta se dogodilo u Francuskoj marta ove godine. Vlada je uvela meru, ne konsultujući nikoga, koja se tiče takozvanog prvog ugovora o zaposlenju koji daje ovlašćenje poslodavcima da zaposle mlade ispod 26 godina i dozvoljava im da ih otpuste, bez objašnjenja, u toku prve dve godina zaposlenja. Ovo je stvorilo značajno ugrožavanje prava na rad, koje je veliko postignuće francuskih radnika posle 1945. Sa stanovišta vlade ovo je, delom, bio odgovor na novembarski ustanak, čija je jedna od pritužbi bila ekstremno velika nezaposlenost mladih iz getoa. Naravno, redukovanje prava na rad dugo je bilo glavni zahtev udruženja poslodavaca (MEDEF) i ovaj zakon su oni videli (a neki su to i javno priznali) kao prvi korak u svekolikom eliminisanju garancija zaposlenja uopšte. Čim je SRE ozakonjen nastala je velika reakcija - studenata, sindikata i, naravno, getoa. Demonstracije su bile masovne. Politička borba napreduje, ali izgleda da će vlada biti prisiljena da popusti. Međutim, ono što je istinski važno u vezi s tim, što se dešava u Francuskoj, jeste to da je bičevanje u vezi s pravima i ekonomskim mogućnostima migranata eskaliralo u bičevanju u vezi s neoliberalizmom i njegovim uticajem na celinu populacije. Ovo znači da se stvar koja je primarno stvar manjine populacije transformisala u stvar koja se tiče većine populacije. Ono što se dogodilo u Francuskoj može lako da se dogodi i u SAD. Komentar br. 182, 1. april 2006. |
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
