Nova paradigma

Alain Touraine, Un nouveau paradigme. Pour comprendre le monde d'aujourd'hui, Fayard, Pariz 2005, 374 strane

sedamdesetih", Touraineova teorija se bazirala na brzom razvoju nauke i tehnologije, novoj tehnološkoj "revoluciji" koja bi, u ukupnoj društvenoj transformaciji, trebalo da dostigne nivo napredne socijalne forme. Direktna posledica takvog razvoja, na društvenom planu, prema pisanju ovog autora, bila bi takva

Šta je novo

Od pada komunizma, preko globalizacije ekonomije, do ovih tehnoloških komunikacija, savremeno društvo doživelo je neočekivano korenitu i brzu mutaciju. Klasna borba potpuno je nestala sa socijalne scene jer su se socijalni konflikti pomerili iz sfere produkcije prema svetskoj strategiji velikih kompanija i finansijskih mreža. U novoj društvenoj konstelaciji Touraine je, kao i mnogi drugi autori uostalom, svestan da jezik kojim smo do sada "govorili", podrazumevajući tu i naučne pojmove koje smo koristili da bi dekriptovali svet - jednostavno nije više važeći; da je društvena mutacija tako duboka da je bivši "kod" društva zagubljen i da treba pronaći novu paradigmu koja omogućava razumevanje sveta u kojem živimo.
U prvom poglavlju svoje nove knjige Touraine nas podseća da je u prvim vekovima modernizacije Zapad mislio i opisao socijalnu realnost političkim pojmovima: nered i red, kralj i nacija, narod i revolucija. Zatim, s industrijskom revolucijom, kapitalizam se emancipovao od političke moći. Socijalna i ekonomska paradigma, za razumevanje tog perioda, situirala se u okviru društvenih klasa, socijalne nejednakosti, bogatstva i njegove redistribucije. U tom periodu ljudi nisu bili zadovoljni svojom ličnom situacijom, ali su verovali da rade u ime budućnosti, u ime opšteg progresa i za svoju decu. Danas ljudi žive u društvima koja su nezadovoljna sobom, društvima u kojima svaki pojedinac za sebe konstruiše svoju budućnost.
Radi se, u suštini, o transferu vrednosti od društva prema individui, u okretanju prema sebi.

Mutacija društva

dodajući da: Evropa ne može biti Evropa bez zajedničke spoljne politike, Evropa ne može biti konkurent Americi bez jasne zajedničke politike. Da bi bila Evropa, ova "država bez nacije", mora, po autoru Nove paradigme, da pređe s administrativnog na političko polje delovanja. Dakle, model sveta koji smo poznavali i na kojem smo zasnivali svoje spoznaje - danas više jednostavno ne postoji. Dok je nekadašnji svet bio stvaran po "meri muškarca", danas se ulazi u društvo po kreiranju žene. Dok

Neutemeljenost socijalnih pokreta u današnjoj perspektivi i povratak sebi

Međutim, u razumevanju modernosti više nije moguće eksploatisati koncepciju socijalnih pokreta, jer su novi pokreti, prema samom autoru, "jako različiti". Novi pokreti, ako su uopšte pokreti, strukturišu se isključivo oko "novih kulturoloških zahteva", koji bi mogli, umesto da vode napretku, potkopati temelje demokratije.
"Kako ne biti neosetljiv na gubitak supstance tog velikog pojma (socijalni pokret, prim. prev.) danas kad se on koristi da bi se opisala bilo koja obustava rada, termin koji je bio rezervisan za organizovane društvene aktere čija je suština bila društvena mobilizacija osnovnih sredstava društva? (...) Korišćen za sve i svašta, pojam društveni pokret gubi svoju suštinu, postaje nepotreban."13
Retki su intelektualci koji će smoći snage da priznaju da njihova teorijska analiza nije preživela vreme: "Mi koji izlazimo iz perioda u kojem je dominirala logika društva, naš je zadatak da se odreknemo analitičkog instrumenta koji je očigledno izgubio svu svoju snagu."14 Od analitičkog aparata Alaina Tourainea ostaje jedino sujet - u aktuelnom kontekstu sujet je individua koja je akter savremenog društva.
Touraine smatra da je i suviše jednostavno prigovoriti današnjoj individui, okrenutoj egocentrizmu, odsustvo bilo kakvog smisla za istoriju. U preokretu društvenog konteksta, dakle u hodu od društva ka individui, Touraine nam neočekivano nudi optimističku viziju15 posmatranja stvarnosti: individua jeste jedini sujet, ali je ona i nova oslobodilačka snaga, individua je akter koji se bori protiv masovnog društva, protiv nepersonalnosti, protiv violentnosti.
Posebno poglavlje nove Touraineove analize današnjice pripada komunitarizmu.16 Kroz studiju o komunitarizmu Touraine šalje poruku svojim kolegama da ne pretvore sociologiju u istoriju političkih ideja17 i da se ne oslanjaju na analizu društvenog determinizma pri izučavanju današnjeg društva u "rastakanju".

Sujet

"Slika individue je takva da ona više nije definisana pripadnošću određenoj (društvenoj) grupi. Grupa je sve više i više oslabljena, bez mogućnosti da pronađe garanciju svog identiteta, pre svega zato što više ne predstavlja princip ujedinjenja (...). Sujet se formira u želji da izbegne snazi pravila, vlasti koja nam onemogućava da budemo ono što želimo i koja teži da nas reducira na deo svog sistema (...)."18
U drugačijem društvenom kontekstu, dakle suštinski različitom od prethodnih epoha, u kojem su dominat imali političko i socijalno svojstvo, sujet je okrenut danas sebi. Međutim, sujet se nikad ne identifikuje potpuno sa samim sobom, on ostaje plasiran u pravima i obavezama, u novoj moralnosti lične emancipovanosti nasuprot netolerantnom i otuđenom komunitarizmu.
Ali, po Touraineu: "Naš današnji moral je sve manje i manje socijalna kategorija. On se sve više udaljava od društvenih zakona, od političkog diskursa, od predrasuda kojima grupe štite svoju superiornost ili svoju različitost".19

Preokret situacije

Težeći da ilustruje svoju novu tezu Touraine, u poslednjem poglavlju knjige, pokušava da opiše novo društvo koje postaje humanije. Ključ "uspeha" humanijeg društva je žena koja pravi radikalan prekid sa kulturom rata, osvajanja i nasilja ali i sa svojom determinisanom, socijalnom potčinjenošću. Služeći se implicitno tezom Manuela Castellsa20 (preuzetom iz njegove trilogije o ekonomiji, društvu i kulturi u vremenu informacije), Touraine zaključuje da je kulturološki preokret neodvojiv od pada muške dominacije. S druge strane, autor se zalaže za kulturu komunikacije između muškarca i žene, za civilizacijsko pomirenje između kulture i prirode, privatnog i javnog.
Opšte mesto ove knjige je opis prelaza jednog društva, koje se dâ spoznati u ekonomsko-socijalnim pojmovima, u novi tip društva koji Touraine naziva "postsocijalno" društvo. Nova paradigma, koja odgovara novom tipu društva, konstituiše se oko fenomena kulture.
Kulturološkom paradigmom modernosti Alain Touraine je zatvorio vrata socijalnoj paradigmi. Da li je otvorio novi put sociološkom istraživanju ili, pak, put sociološkoj prospektivi?

1 Touraine je imao velikog uticaja na takozvanu "drugu levicu" koja se formirala oko bivšeg Mitterrandovog prvog ministra Michela Rocarda.
2 Predgovor, A. Touraine, Critique de la modernité, Fayard, Pariz 1992.
3 Alain Touraine, Postindustrijsko društvo, Globus, Zagreb 1980.
4 Godine 1958. Touraine osniva Laboratoriju industrijske sociologije, koja je 1970. godine preimenovana u Centar za istraživanje društvenih pokreta (CEMS). Ovaj centar će se pocepati i Touraine će 1981. godine osnovati Centar za sociološku analizu i intervenciju (CADIS). Od 1993. godine CADIS će preuzeti Michel Wieviorka.
5 Podsetimo da je u socijalizmu uveliko bila prihvaćena funkcionalistička teorija, dakle američka verzija socijalne stratifikacije koja je "amortizovala" klasne sukobe.
6 Le retour de l'acteur, Fayard, Pariz 1984.
7 Critique de la modernité, Fayard, Pariz 1992.
8 Qu'est-ce que la démocratie?, Fayard, Pariz 1994.
9 Pourrons-nous vivre ensemble? Égaux et différents, Fayard, Pariz 1997.
10 A. Touraine, p. 10.
11 Ibid., p. 60.
12 Ibid., p. 61.
13 A. Touraine, p. 116.
14 A. Touraine, p. 116.
15 Ibid., p. 31.
16 Komunitarizam zastupa mišljenje po kojem je zajednica (etnička, nacionalna, religiozna, kulturna, politička, mistična, sportska) vrednost koja je iznad opštih, univerzalnih vrednosti računajući tu i slobodu i jednakost, kao direktnu reakciju na liberalizam i individualizam.
17 Ibid., p. 149.
18 Ibid., p. 166.
19 Ibid., p. 172.
20 Manuel Castells, The Power of Identity, Blackwell Publisher Oxford, 1997.