Telekomunikacije u Srbiji, savremene tehnologije u drevnom haosu

"Povratni fenomen"

Umesto demonopolizacije koja je proklamovana u svetu i u našim zakonima, u Srbiji se događa jačanje uloge države i njenih preduzeća u telekomunikacijama. Da li je to samo privremena restauracija i ko će od toga imati koristi?

Godinama iščekivani konkurs za raspodelu frekvencija za emitovanje radio i televizijskih programa objavljen je 23. januara ali ni čitavih mesec dana kasnije niko se još nije prijavio... Rok za prijavljivanje, doduše, ističe tek krajem marta a odluke o tome koje će stanice dobiti dozvole za rad trebalo bi da budu donete do kraja juna. Tako bi u julu mogli da se uverimo da li će ova operacija doneti neki red barem u deo srpskih telekomunikacija koji se odnosi na radio-difuziju.
U ovom trenutku postoji na stotine radio i televizijskih stanica koje emituju program ilegalno, ne samo zbog samovolje njihovih šefova i što je to besplatno, već zbog potpunog haosa koji vlada u toj oblasti: do sada nije bilo načina da se dobije dozvola za rad pa su gotovo sve (osim nekolicine državnih) radile bez dozvola. U julu bi u etru trebalo da ostanu samo one koje sa uspehom ispune uslove Radio-difuzne agencije (RRA) i Agencije za telekomunikacije (RATEL) za dobijanje licenci. Ostale bi trebalo da zaćute, dobrovoljno ili pod prinudom inspektora za telekomunikacije.

Dva lica države

smo ponešto objavili u prethodnim brojevima Republike). Skeptici, recimo, ukazuju da je nerazumno očekivati da se država (lako) odrekne uticaja na elektronske medije koji ima dok traje haos i neizvesnost oko toga kojim će stanicama biti dozvoljeno da nastave emitovanje programa. Poslednjih meseci gotovo u svim medijima moglo se zapaziti nasmejano lice jednog državnog direktora. Reč je o generalnom direktoru preduzeća "Telekom Srbija", u pretežnom vlasništvu države, koji je saopštavao javnosti uspešne poslovne rezultate iz protekle godine, ne objašnjavajući kako su povećani prihodi, profit, investicije... Na kraju te uspešne godine direktora je

Državni direktori i zakoni

Podsećanja radi, "politika uređenja telekomunikacija u većini zemalja okreće se ka ostvarenju novog cilja pravnog uređenja - uspostavljanju trajne i efikasne konkurencije različitih telekomunikacionih operatera", piše Mirjana Marković, asistent na beogradskom Pravnom fakultetu u časopisu Pravni život br. 11/2005. I u Srbiji je početkom veka prihvaćen ovaj cilj pa su za njegovo ostvarenje 2003. godine doneti zakoni o telekomunikacijama i radio-difuziji, a osnovana su i regulatorna tela - agencije za ove oblasti.
"Međutim, zakonsko proklamovanje konkurencije u ovom sektoru privrede nije bilo dovoljno, budući da su prepreke za ulazak na telekomunikaciona tržišta izuzetno visoke, sa jedne strane zbog visokog nivoa potrebnih investicija a sa druge, zbog sistematskog antikonkurentskog ponašanja ranijeg monopoliste", opisuje Markovićeva svetska iskustva.
Očito je da će slična biti i iskustva u Srbiji. Umesto da već bude reorganizovan "Telekom" (što je predviđeno Akcionim planom Vlade Srbije da se obavi do kraja 2005), razdvajanjem na fiksnu, mobilnu telefoniju i internet, o tome se više i ne govori. Tačnije, govori se - suprotno, kao da to nije zakonska obaveza. U nedavnom intervjuu jedan od direktora u "Telekomu" objašnjava da je "nonsens" to što predviđa važeći zakon u Srbiji.
"Sada u svetu imamo povratni fenomen", smatra ovaj državni direktor i očekuje da se "tek vidi" da li će srpski zakon biti primenjen ili će se menjati zakon - kako bi "Telekom" ostao isti.
Zakon o telekomunikacijama Srbije, inače, sadrži izvesne antimonopolske odredbe koje se gotovo svakodnevno krše, o čemu postoje brojni primeri i dokazi. Reč je o tarifama telekomunikacionih usluga, interkonekciji, zakupu linija i zabrani unakrsnog dotiranja usluga. "Telekom" jednostavno sam određuje (povećava) ove cene dok neke usluge nudi besmisleno jeftino, kako bi uništavao konkurenciju. U takvim uslovima ne treba se mnogo čuditi uspešnim poslovnim rezultatima "Telekoma" pošto oni najverovatnije potiču uglavnom iz monopolskog položaja. Kakva je korist od toga - osim za "Telekom" - moglo bi se utvrditi, na primer, anketiranjem korisnika usluga ovoga monopolskog operatera. Već sada, međutim, može se predvideti da će, pre ili kasnije, koristi imati one firme koje sada trpe pritisak od monopoliste. U mnogim zemljama - Bugarska, Albanija, Grčka, ali i Kalifornija - učestale su presude protiv nekadašnjih monopolskih operatera telekomunikacionih usluga zbog oštećivanja drugih firmi, koja su se događala i pre desetak godina. Najnoviji primer je presuda italijanskog vrhovnog suda, februara ove godine, koji je kaznio sa 115 miliona evra "Telekom Italija" zbog zloupotrebe monopolskog položaja u pružanju usluga fiksne telefonije.
Da sve nije samo crno pokazuje još jedna vest iz februara: na tender za izbor privatizacionog savetnika stigle su ponude tri konzorcijuma. To su "Detekton" iz Bona i investiciona banka "Goldman Saks" iz Londona (zajedno), češki "Mekinzi" i "Vest LB" iz Dizeldorfa (zajedno) i konzorcijum koji čine firme "Boston konsalting", "Lazard" i "Ces Mekon". Tenderska komisija trebalo bi da početkom marta saopšti čija je ponuda najbolja. Privatizacioni savetnik treba da predloži Vladi Srbije strategiju privatizacije državnog udela u domaćim telekomunikacionim preduzećima, kao i da ponudi ocenu o opravdanosti uvođenja trećeg operatera mobilne telefonije.