Između dva broja

Montaže i demontaže

Krenulo je s potragom za Karićima. Onda je, opet Mlađan Dinkić, izleteo iz svog resora, sada neskriveno potkopavajući drugi stub demokratske vlasti, pravosuđe. Ipak, sve je brzo zataškano. Kao što se polako zataškava i afera sa korupcijom viceguvernera Narodne banke Srbije. U prvi plan izbijaju spoljnopolitičke teme. Na redu su pregovori o Kosovu, ali ni najavljeni referendum u Crnoj Gori nije daleko. U Beču su dva dana sedele političke delegacije Prištine i Beograda. Rezultati skromni, kao što se očekivalo. Miroslav Lajčak razočarao je donetim predlogom vlast u Podgorici.
Veći deo jedne od najbogatijih porodica u Srbiji, porodice Karić, na čelu sa Bogoljubom, početkom februara napustio je zemlju, nakon što je poreska policija započela istragu u vezi sa poslovanjem njihovog najznačajnijeg preduzeća "Mobtel". Istražni zatvor, u međuvremenu, punio se njihovim saradnicima, nekadašnjim direktorima i menadžerima, među kojima su i neki imenovani i kao predstavnici države i u periodu u kojem je Bogoljub priznao deo državnog kapitala u svojoj "zlatnoj koki" - "Mobtelu". Okružni sud u Beogradu 20. februara je odredio pritvor Bogoljubu Kariću i naredio raspisivanje poternice za njim.

Pretnje zaplenom kvadrata

kako je preneo Blic, da se radi o "flagrantnom kršenju zakona od strane suda jer njegovom klijentu prethodno nije upućen poziv za saslušanje". Bogoljub Karić se tereti da je oštetio državu za više od 20 miliona dolara, te da je ove malverzacije izvršio u saradnji s Vidomirom Parežaninom, Pantom Uroševićem, Mišom Kuzmanovićem i Smiljom Mladenović (koji su u međuvremenu zatvoreni). Politička stranka Pokret snaga Srbije, koju je, sluteći da mu je biznis-imperija u
		Salvador Dali, The Angel of Port Lligat, 1952.

Dinkić i demontaža pravosuđa

Ministar finansija u vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić 8. februara uzbudio je javnost najavom da će zajedno sa svojom partijskom drugaricom i ministarkom poljoprivrede Ivanom Dulić Marković na prvoj narednoj sednici Vlade predložiti reizbor svih sudija. Ovim je prekoračio u tuđe polje, u prostor autonomne sudske vlasti, što je naravno uzbudilo sve kojima je iole stalo bar do demokratskih principa u ovoj zemlji.
"Sve je više odluka koje trgovinski sudovi donose a koje su u najmanju ruku čudne, bilo da je reč o presudama po kojima iz budžeta moramo da plaćamo a da za to nema pravne osnove, bilo da je reč o odlukama oko zatvaranja banaka, ili o 'divljanju' sa poljoprivrednim zemljištem. Ne mislim da je problem u sistemu, imamo dobre zakone. Problem je očito u ljudima, u pojedincima. Na delu je 'samozaštita' u okviru struke, njih štite i ljudi iz biznisa, a nekada su ih štitili i pojedinci iz bivše vlade", rekao je ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić najavljujući "demontažu Trgovinskog suda", a preneo beogradski Danas 9. februara 2005. Iz Vrhovnog suda, koji je najviša instanca sudske vlasti, odgovoreno je "da Vlada očigledno mora preduzeti hitne mere kojima će sprečiti slične nastupe pojedinih predstavnika izvršne vlasti u javnosti. U protivnom će, naglašava se, imati opravdanja tvrdnje da su sudovi instruisani, da postoji jak uticaj izvršne vlasti na pravosuđe i da je svaki sud koji ne postupi po volji ministra ili Vlade 'podoban za demontažu'", preneo je Danas.
Izjava Mlađana Dinkića nije potvrđena i na sednici Vlade. Koštunica je ipak pravnik, ali su se neki potrudili da "nestašluk" ministra finansija prođe. "Svi mogu da budu smireni, jer neće biti lustracije", rekao je ovim povodom ministar privrede Predrag Bubalo i dodao da "ne oseća potrebu da se izvinjava ni u svoje, ni u ime vlade". "Najoštrije osuđujem takve njegove izjave, pre svega zbog toga što su nepromišljene, i zato što seče granu na kojoj svi mi ovde sedimo. Njegove izjave su najflagrantniji mogući primer pritiska na pravosuđe", kaže portparol Društva sudija Srbije Dragana Boljević, naglašavajući da je šokirana time što ministar finansija Mlađan Dinkić uopšte sebi daje za pravo da ulazi u resorne nadležnosti drugih ministara i predlaže reizbor svih sudija u Srbiji.

Status i standardi opet

Dvodnevna, prva pregovaračka konferencija o statusu Kosova počela je 20. februara u Beču. Pregovarački timovi Beograda i Prištine došli su da pregovaraju, više zato što se mora nego zato što se želi. Jedni (Srbi) uvereni da će uspeti da umanje veličinu neminovnog gubitka, drugi (Albanci) da potvrde veličinu dobitka. Počelo se od decentralizacije. Srpska strana traži da se sa tim krene a albanska da to usledi nakon određivanja konačnog statusa. Već na prvom, protokoloranom susretu sa Martijem Ahtisarijem pregovarači iz srpske delegacije protestovali su zbog izjava o konačnom rešenju. Ništa novo. Susreta će tek biti.
Pre toga, održana je sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija gde je o istom problemu govorio i Boris Tadić, predsednik Republike Srbije. Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen podneo je redovni tromesečni izveštaj o stanju na Kosovu i radu Misije UN u pokrajini. Sednici je kao posmatrač prisustvovao i kosovski premijer Bajram Kosumi. Nije bilo značajnih novina.
Tadić je ponovio ocene o teškom položaju preostalog srpskog življa u pokrajini, kao i činjenice da je preko 60% posto nealbanskog stanovništva napustilo ove prostore nakon 1999. godine. "U ovakvoj situaciji sasvim je razumljivo što Srbija, uključujući Srbe u pokrajini, gleda na statusni proces dvojako, sa zabrinutošću koliko i sa nadom. Mi se nadamo da će sadašnji položaj Kosova i Metohije, koji ne zadovoljava ni Srbe ni Albance ni međunarodnu zajednicu, kroz pregovore o budućem statusu biti zamenjen trajnijim, stabilnijim i pravednijim rešenjem. Ali u isti mah strahujemo da pregovori mogu biti minirani nametanjem nezavisnosti KiM, potezom koji nema nikakvo uporište u međunarodnom pravu i koji bi destabilizovao političke prilike na Balkanu. Želim pred ovim forumom da otvoreno iznesem stav Srbije i Crne Gore i o jednom i o drugom - i o tome šta su prednosti sporazumnog, kompromisnog rešenja, kao i o tome šta su opasnosti od jednostranog, nametnutog rešenja", naglasio je.
U svom izlaganju Tadić je sa govornice UN podsetio svet da se pitanju Kosova ne može prići mimo "opštih principa međunarodnog prava, jer bi se tako stvorio opasan presedan i na samom Balkanu i u drugim delovima sveta. Pravna i politička načela na kojima počiva međunarodni poredak ne mogu važiti samo za jedne narode i države, a previđati se u slučaju drugih".
Naglasio je Tadić i kako je Srbija izvukla pouku, ali "tvrditi da su zahtevi za otcepljenjem u načelu neprihvatljivi kada je reč o međunarodno priznatim državama, ali da isti taj zahtev treba uvažiti kosovskim Albancima zato što su toliko pretrpeli pod režimom Slobodana Miloševića, znači zaboraviti ne samo na međunarodno pravo nego i na političke posledice koje bi imala takva jednostrana, Srbiji i Crnoj Gori nametnuta odluka".
Ovde se sada očekuje zasedanje Skupštine Srbije.
Skupština državne zajednice nije imala kvorum. Na zasedanje zakazano za 17. februar nisu došli poslanici crnogorskih stranaka, Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske stranke. Na sednici je trebalo da se raspravlja o predlogu zakona o zamrzavanju imovine haških optuženika koji su u bekstvu. Bilo je to četvrti put da je sednica odložena. Tako je ispalo da vladajuće stranke u Crnoj Gori čuvaju imovinu optuženih za ratne zločine. Na dnevnom redu neodržane sednice parlamenta državne zajednice prva tačka bila je zakon o merama prema imovini lica optuženih za ratne zločine pri Haškom tribunalu. Komentarišući odlaganje rasprave o ovom Zakonu, prenela je podgorička Pobjeda, Zoran Šami, predsednik Skupštine SCG, rekao je: "Kao što haški optuženici mogu da se kriju u Srbiji mogu i u Crnoj Gori", dok je Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava, izjavio da je Zakon o imovini optuženih ispao kolateralna šteta nesporazuma između Beograda i Podgorice, preciznije nesporazuma unutar same Crne Gore. "Neusvajanje zakona biće loša poruka međunarodnoj zajednici i bojim se da će to protumačiti kao još jednu opstrukciju. Da smo ga usvojili, poslali bismo sasvim drugačiju poruku da smo spremni da izvršimo sve međunarodne obaveze", rekao je Ljajić, a prenela podgorička Pobjeda.
U Crnoj Gori, 15. februara, izaslanik EU Miroslav Lajčak izložio je predlog o uslovima za najavljeni referendum o budućem statusu državne zajednice. Vladajuće stranke nisu baš bile zadovoljne predloženim. Skupština Crne Gore tek treba da se izjasni o predlogu koji je stigao iz Evrope. U međuvremenu, pregrupisavanje u opoziciji Crne Gore pokušaj je da se uzdrma vlast.
U vreme zaključenja ovog broja našeg lista započeli su pregovori s EU, a u javnosti je nastala zbrka oko lociranja, predaje i hapšenja generala Mladića, što dovodi u pitanje nastavak ovih pregovora; o svemu tome obavestićemo čitaoce u sledećem broju Republike.