Blatnjavo klizište

Nakon niza lokalnih izbora bezmalo svakom trećom opštinom u Vojvodini upravlja Srpska radikalna stranka

Lokalni izbori, koji se u Srbiji održavaju maltene svake druge sedmice, prizivaju poređenje sa onim tragičnim klizištem na Filipinima u čijem je blatu našlo smrt skoro celo jedno selo. Tragedija, ma koliko se na prvi pogled dogodila iznenada, nije bila nenajavljena. Kiše i seča šuma bili su pouzdani vesnici nesreće, ali su ljudi ignorisali upozoravajuće znake prirode. Slično je i sa Srbijom. Sudeći po rezultatima izbora, ona klizi udesno postajući "domaćinska", što je samo druga reč ne samo za konzervativizam nego i za otvoreni radikalizam. Pre nekoliko nedelja u Kuli i Bačkoj Palanci najviše glasova za opštinske odbornike dobili su kandidati Srpske radikalne stranke. Na izborima za predsednika opštine 19. februara u Kraljevu i Bečeju pobedila je nešto razblaženija nacionalističko-ekstremistička varijanta. Naime, novi predsednik kraljevačke opštine dr Milan Babić član je Nove Srbije, dok je prvi čovek opštine Bečej postao Dušan Jovanović, član DSS-a. Obojica su za sobom ubedljivo ostavila kandidate radikala, uprkos retko viđenoj propagandi centrale SRS-a na terenu i u zakupljenim terminima na televiziji.
Jedno od pitanja koje se postavlja povodom lokalnih izbora jeste gde su kandidati DS-a. Oni, osim u Smederevu, gde će se o predsedniku opštine odlučiti u drugom krugu između kandidata DS-a i DSS-a, kao da ne postoje. Od propasti DOS-a do danas situacija se dosta promenila. U Vojvodini od 45 opština 13 drže radikali, što znači da bezmalo svakom trećom opštinom upravlja Srpska radikalna stranka.
Na skupštini Demokratske stranke rečeno je da se Srbija deli na radikalne i demokratske snage. Pitanje je da li DS može da prikupi snage za jednu demokratsku Srbiju, u kojoj će ekstremisti i konzervativci biti u manjini? Najavljena energija zasad ostaje samo slogan DS-a koji nema realno pokriće. Nije najveća nevolja što je ta stranka usamljena, nego što gubi moć privlačenja koju je ranije toliko posedovala. Na drugoj strani, konzervativne stranke koje su nekada bile u DOS-u lakše prave koalicije među sobom, pa i sa ekstremnim nacionalistima, nego što su spremne da sarađuju sa demokratama. S obzirom na duboke stranačke animozitete, DS će, da bi privukao birače, najverovatnije morati da računa na savez sa delovima stranaka iz nekadašnjeg tabora DOS-a, jer one ili opadaju ili propadaju. Podsetimo da je rejting DSS-a pao na devet odsto, dok G 17 neće proći ni cenzus, a podele unutar njih biće veće ukoliko se bliže parlamentarni izbori. DS više neće moći da okupi stranke onako kako je to pošlo za rukom Zoranu Đinđiću, ali i neko manje uverljivo demokratsko okupljanje bilo bi dobro za Srbiju.
Zato DS ne bi smela da ignoriše opomene koje dolaze iz lokalnih sredina. U protivnom, svi bismo mogli da prođemo kao oni seljaci na Filipinima.