|
Godina XVIII (2006)
|
1-28. februar 2006.
|
 |
|
|
Republika
|
Kultura
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Povodom koncerta benda "The Exploited" u SKC-u Ajmo, ajde, "Eksplojtid" Ovi stihovi iz pesme domaćeg pank benda govore mnogo ne samo o pank muzici, već i o idejama, porukama i suštini pank pokreta, na kojima se razvijala muzika. Ako je tačno da svaka muzika, manje ili više, ima svoj idejni, socijalni i vrednosni kontekst i ciljnu društvenu grupu kojoj se obraća, onda to posebno važi za pank muziku i pokret iz kojeg je ona izrasla. Nastao u drugoj polovini sedamdesetih godina XX veka u predgrađima velikih britanskih gradova, talas panka se širi svetom i ubrzo postaje simbol bunta protiv konzervativnog duha i postojećeg sistema vrednosti i poretka, zasnovanih na volji vladajućih, pre svega bogatijih slojeva društva. Muzika koja prati ovaj pokret izdvaja se izraženijom energičnošću u odnosu na do tada neprikosnoveni rok, tematika muzičkih tekstova najčešće se bavi ismevanjem autoriteta i osporavanjem postojećeg poretka
Kao i svi veliki gradovi Evrope i sveta, i Beograd ima svoju pank scenu i njenu publiku. Među poznavaocima i poklonicima tzv. alternativne muzičke scene poznato je da beogradski pankeri retko posećuju klubove, u kojima gotovo da više uopšte i nema pank muzike, a svoje slobodno vreme provode okupljajući se u beogradskim predgrađima ili parkovima urbanog centra. Zato i ne čudi što su u tolikom broju, ne samo iz Beograda, 8. decembra došli na koncert legendarnog škotskog pank benda "The Exploited" u SKC-u. Na žalost fanova, koncert je zbog bacanja suzavca prekinut već na samom početku, a o incidentima koji su se posle toga dogodili u SKC-u, skinsima, tumaranju pankera koji su najpre pokušali da se vrate u salu kako bi koncert bio nastavljen, a potom ostali ispred zgrade čitavu noć, intervenciji policije koja je po mnogima bila nepotrebno gruba prema pankerima, mediji su tih dana opširno izveštavali. Kružilo je nekoliko verzija priče, ali je prevladala ona po kojoj su incidenti delo skinhedsa, koji su već tradicionalno u "ideološkom sukobu" sa pankerima. Zapaženo je da su pojedini mediji tendenciozno i sa predrasudama prema panku izveštavali o koncertu. Večernje novosti su npr. u podnaslovu jednog od tekstova posvećenih ovoj temi objavile - "pankeri spremaju haos u SKC-u, planiraju da sruše državu" (!) - što bi bilo tragično za jedne novine tako velikog tiraža da nije komično, dok je Danas korektno izvestio ne samo o onome što se u SKC-u dešavalo te noći već i o pojedinim detaljima iz istorije pank pokreta i muzike. Iste noći i sutradan mediji izveštavaju o "nezapamćenim incidentima" u Beogradu, a u sutrašnjem broju opet Večernje novosti na naslovnoj strani najavljuju "sledeći haos besplatno", povodom najave benda da će u Beograd ponovo doći i održati besplatan koncert. Da li su se veći incidenti u Beogradu dogodili te noći, na jednom koncertu u SKC-u, ili npr. u najtežim danima demonstracija protiv izborne krađe 1996-97. godine, kada je Miloševićeva policija usred zime vodenim topovima na nula stepeni polivala ljude, prosečno inteligentnom građaninu Srbije prosečnog pamćenja nije teško da zaključi. Kuriozitet u dešavanjima te večeri ispred SKC-a predstavlja činjenica da je u jednom trenutku grupa okupljenih, za koje se pretpostavljalo da su skinhedsi, počela da uzvikuje "Kosovo je Srbija!", na šta su pankeri uzvraćali "ajmo, ajde, 'Eksplojtid'!" Da li između ovih poruka postoji politička koincidencija i da li "ajmo, ajde, 'Eksplojtid'" podseća na "ajmo, ajde, svi u napad" iz vremena protesta protiv Miloševićevog režima? Da li se time želelo reći nešto više od muzike, da li je time simbolično upućena poruka o sukobu "dve" Srbije? Koliko je muzika jedan od bitnih stubova duhovnog zdravlja jednog naroda pisao je još Platon u svojoj Državi, a poznato je da je izolovana Miloševićeva Srbija u muzičkom smislu forsirala kič i šund, plasirajući ga narodu poput "hleba i igara". Posle Petog oktobra verovalo se da više niko neće moći biti proganjan zato što drugačije izgleda ili drugačiju muziku sluša, a vodeći svetski bendovi, koji su ranije zaobilazili Beograd, bili su iznenađeni brojnošću naše publike na njihovim koncertima. Pomenimo samo sjajne nastupe kultnih hard-rokera "Deep Purple", metalce "Motorhead", "Metallicu" i "Machinhead", naravno neizostavni i legendarni "Slayer" sa prošlogodišnjeg Exita, gotik snage "Paradise Lost" i "To Die For" i mnoge druge, koje je naša publika imala priliku da čuje. Zato pravo pitanje povodom incidenata na koncertu "The Exploited" treba da glasi da li smo raskrstili sa ksenofobijom prošlosti i da li ćemo bez predrasuda pružiti priliku ljudima da sami biraju muziku i stil koji im se sviđaju, pa i da čuju sjajne nastupe vodećih svetskih rok bendova, ili ćemo se vratiti u prošlost i nastaviti da se davimo na muzičkom dnu grand zvukova. Poznato je da su se širom sveta na pank koncertima dešavali incidenti, ali je potpuno pogrešno, čak nezrelo, pripisivati ih pank muzici i poistovećivati ih s njom. Samo pojedincu nedovoljno upućenom u suštinu ove potkulture, koji nema sluha za muzički kvalitet, nezavisno od muzičke provenijencije, i nije čuo nijednu pesmu panka, ekscentričan izgled pankera, sa manjom ili većom čirokanom na glavi i martinkama sa po pravilu crvenim (ne belim, koje su karakteristične za skinse) pertlama, koji ordiniraju centralnim beogradskim destinacijama sa flašama piva, mogu biti razlog i povod cele stvari. A u pank muzici nesumnjivo ima i te kako kvalitetnih tekstova, pri čemu se za samu muziku može pre reći da je energična, nego da je agresivna. Zato, na kraju, iako ne spadam u fanove panka, jer radije slušam savremenije metal i gotik žanrove, uz sav respekt prema panku, zagovornicima ksenofobije, neprijateljima i zakletim nepoznavaocima panka i alternative uopšte, mogu samo da poželim da budu kulturno dekontaminirani bar jednom žestokom rok, pank ili metal svirkom. U ovom slučaju svejedno je.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
