Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVIII (2006)

374-375

1-28. februar 2006.

Republika

Alternativa

Kome pripada svet?

Već šest godina, u istom terminu, održavaju se dva događaja koja pretenduju da najbolje predstave i reflektuju aktuelne globalne tokove. Jedan je tradicionalno smešten u švajcarskom gradiću Davosu - Svetski ekonomski forum okuplja bogate i poznate, dok drugi "treba da priđe siromašnima i manje srećnima". Organizatori Svetskog društvenog foruma su mislili da se, posle prvih pet susreta u brazilskom Porto Alegreu, siromašnima i manje srećnima u 2006. simbolički najbolje prilazi na tri kontinenta, pa su izabrali Bamako, Karakas i Karači.
Tehnički posmatrano, održavanje jednog događaja u kratkom vremenskom roku na tri kontinenta deluje veoma originalno, ali nužno vodi u haos. Čak bi i poslovni ljudi i političari, prisutni u Davosu, koji često putuju i imaju veliko iskustvo učestvovanja na konferencijama, za šta daju neverovatan novac (ako niste pozvani, poseta Svetskom ekonomskom forumu - kotizacija, smeštaj, hrana i prevoz - košta dvadesetak hiljada evra), očekivali probleme u organizaciji, a kamoli kada je ideja da se učesnici sami snađu. Pomnožite 120 hiljada prisutnih sa tri kontinenta i potom sa n (faktorom za predstavnike raznih poljoprivrednih zadruga i malih organizacija kojima je ovo bila jedinstvena prilika da vide svet). Dobićete približnu sliku o tome zašto se Svetski društveni forum obraća manje srećnima.
Programom je bilo predviđeno da se u Bamaku (država Mali, Afrika) od 19. do 23. januara najviše govori o otpisu dugova zemljama trećeg sveta, dopremanju humanitarne pomoći i prevenciji bolesti, u Karakasu (Venecuela, Južna Amerika) od 24. do 29. januara o ulozi levice i stvaranju alternative neoliberalizmu koji, smatraju učesnici, dominira svetom, dok je u Karačiju (Pakistan, Azija) trebalo da se razgovara o miru i rešavanju konflikata. Zbog razornog zemljotresa, skup u Karačiju je odložen za mart, što bi svima trebalo da dâ vremena za oporavak.
Bamako, nažalost, nije ponudio nove odgovore na goruća pitanja čovečanstva. Dugove najsiromašnijima treba otpisati, početi kontinuirano dopremanje humanitarne pomoći i programe prevencije bolesti - i šta onda? Dobićemo najsiromašnije koji nisu prezaduženi, manje njih će umirati od gladi, užasnih uslova života i zaraza. Malo učesnika je razmišljalo o globalnoj strategiji razvoja Afrike (ne onoj koju je osmislila G8 kada su je optužili da je ne zanima Afrika i od koje će biti realizovano 15 odsto, već o ozbiljnoj strategiji). Šta su prioriteti, koji kapaciteti postoje? Tužno je to što nije pomenuto da u

zemlji koja je početkom decembra prošle godine bila domaćin Drugog svetskog samita informatičkog društva (II WSIS), Tunisu, žene i dalje ne izlaze same na ulicu, da se režim u Etiopiji priprema za rat, a da Uganda, čiji su rezultati u zaustavljanju epidemije AIDS-a formulom ABC (uzdržavanje, vernost partneru, kondomi) bili primer za čitav svet, sad izmišlja nekakve alternativne algoritme.
Skup u Južnoj Americi, ma gde

se održavao, nije mogao da prođe bez pohvala trijumfu levih partija i kandidata na izborima. Primer nove čileanske predsednice, koja je pokazala da i u rigidnoj tradicionalističkoj sredini u kojoj dominiraju mačizam, krupni kapital i vojska, jedna emancipovana žena može da postane ministar odbrane, a potom i šef države, izaziva suze. No, organizatori su, usled finansijskih problema, morali da prihvate donaciju i gostoprimstvo predsednika Venecuele, čoveka koji najviše uživa u tome da jednom nedeljno vodi televizijsku emisiju u kojoj spontano objašnjava naciji zašto su SAD njihov neprijatelj i prepričava padobranske anegdote, u danima u kojima cena nafte na svetskom tržištu probija rekorde. Karakas je bio pravi fijasko. Najbrojnija delegacija bila je kubanska. Njih 800 je spavalo u kasarni nadomak grada. Centralni događaj bio je marš ulicama do palate u kojoj živi El Presidente. On ume satima da govori protiv gringosa, nacionalizovao je naftnu industriju kako bi mogao da kontroliše tokove novca i ne nosi skupa odela, što ga čini levičarem. Poseban šarm donelo je prisustvo predstavnika zadruga proizvođača koke iz Bolivije, čiji je čovek izabran za šefa države. A bilo je i mnogo polemika oko toga da li je jedan od retkih normalnih predsednika u Južnoj Americi, Lula, izdajnik ili ne. Ovaj bivši sindikalni lider je do te mere ojačao nacionalnu ekonomiju da je krajem decembra isplatio ostatak duga Međunarodnom monetarnom fondu dve godine pre vremena. To ga je, u očima mnogih učesnika, kvalifikovalo kao slugu imperijalizma.
Svetski društveni forum 2006. mogao je biti i bolji, ali to ne znači da su razlozi za njegovo postojanje nestali. Naprotiv, teško ćete ubediti ljude da će svet uskoro postati bolje mesto za život, samo da bogati još malo akumuliraju kapitala i koriste sve prednosti svog položaja. Naša civilizacija se ubrzano menja, a neki od nas, čak i u Evropi, i dalje žive u srednjem veku. Ekonomija nisu bankari u Davosu. Njima je, spletom okolnosti, povereno da čuvaju novac.


	Bojan al Pinto-Brkić


	OGLEDI	O personalizmu

Republika