Civilno društvo u lokalnoj zajednici

O istraživanju agencije Argument, Beograd 2005.

Da li je civilno društvo razvijeno u Srbiji? Kakva je njegova struktura? Ko je najuticajniji, kojim vrednostima se rukovodi i u čemu je njegova snaga? Na ova i slična pitanja odgovorilo je istraživanje "Civilno društvo u lokalnoj zajednici", sprovedeno tokom 2004. godine, koje su, za potrebe Svetskog udruženja za participaciju građana CIVICUS, sproveli agencija Argument i Centar za razvoj neprofitnog sektora iz Beograda. Ovo je prvo celovito empirijsko istraživanje u Srbiji u kojoj su do sada uglavnom ispitivani: treći sektor - NVO, mediji i pojedinačne grupe. Istraživanje je utoliko značajnije jer je deo analize civilnih društava, kako kod nas tako i u okruženju, koja prolaze kroz političku, socijalnu i ekonomsku tranziciju. Srbija je jedna od 62 zemlje u kojoj je sprovedeno ovakvo istraživanje.

Šta označava pojam "civilno društvo"?

Tek od svetskog samita održanog 1993. godine, i Agende 21, pojam civilno društvo dobija na značaju jer se njime izražava želja ljudi, naročito u zemljama bivšeg istočnog bloka, da se udruže u civilna društva koja će biti izvan kontrole države. Ovaj pojam postaje mantra međunarodnih donatora i svih država čije vlade u njemu vide važnu ulogu u razvoju civilnog sektora. Često se ovaj pojam pogrešno izjednačava sa NVO, koje su samo deo civilnog sektora. U ovom istraživanju pošlo se od međunarodno prihvaćene definicije prema kojoj "civilno društvo predstavlja niz institucija, udruženja i interakcija koje nisu u domenu države, profitnog sektora, a takođe su van porodice". U civilno društvo, prema ovoj definiciji, ne spadaju terorističke organizacije, kao ni organizacije, grupe ili udruženja zasnovana na nacionalnoj, verskoj, rasnoj, polnoj ili bilo kojoj drugoj isključivosti. Istraživanje je za osnovu imalo studiju Vukašina Pavlovića "Potisnuto civilno društvo" (Eko centar, Beograd 1995). Prethodno je izvršeno sučeljavanje nacionalnog koncepta civilnog društva i međunarodnih instrumenata za merenje njegovog zdravlja što je poslužilo kao uporedni okvir za sagledavanje stanja civilnog sektora u Srbiji.
"Istraživanje lokalne zajednice" sprovedeno je tokom oktobra i novembra 2004. godine s ciljem da se ispitaju stavovi građana Srbije o civilnom društvu i utvrdi njihova spremnost da se uključe u aktivnosti civilnog sektora u lokalnim zajednicama. Drugi razlog leži u činjenici da je proces nastajanja civilnog društva i razvoj demokratije u Srbiji krenuo odozdo, spontanim, vaninstitucionalnim ustanovljavanjem "civiliteta" sredinom 90-ih, za vreme autoritarne Miloševićeve vlasti i njene represije. Istraživanjem je bila pokrivena 31 opština unutar šest regiona Srbije čime je obuhvaćeno 1750 ispitanika.
U kojoj meri je civilno društvo razvijeno u Srbiji videlo se tek analizom dobijenih rezultata. Zaključeno je da, iako je raznovrsnost organizacija i udruženja CD u Srbiji velika, civilno društvo nije razvijeno. Socijalni kapital i međusobno poverenje su vrlo niski, kao i tolerancija prema različitim grupama. Zatvorenost društva je velika, a društvena pravednost iako izražena kod većine ispitanika nije dostigla neophodan nivo civiliteta.

Tok istraživanja

Prema podacima istraživanja, civilno društvo u Srbiji ima sledeće karakteristike: nešto manje od polovine punoletnih građana uključeno je u OCD (organizacije civilnog društva) ali je samo jedna četvrtina aktivna. Najviše ih je u južnoj Srbiji, 64,5%, a najmanje u istočnoj Srbiji, 29%. U Beogradu i Vojvodini je približno 43%. Najviše uključenih je iz radničkih sindikata i političkih partija. Najmanje uključenih je u ekološke i zdravstvene grupe. U ženskim organizacijama broj uključenih je približan broju neuključenih. Pomaganje bez nadoknade najizraženije je u kućnim savetima, mesnim zajednicama, NVO i političkim partijama.
Prema oceni ispitanika najznačajnije im je učešće u NVO i sportskim udruženjima. Razlozi su: druženje i socijalni kontakti, bliskost ideja, očuvanje tradicije i nacionalnih vrednosti, patriotizma i vere. Vidno je da materijalni ciljevi - novac i bolja zarada - zauzimaju tek šesto mesto. Školstvo, zdravstvo, poljoprivredu ili rešavanje problema mladih smatra značajnim ispod 1% ispitanika. To otvara pitanje stvarne zainteresovanosti ispitanika za učestvovanje u stvarnim promenama u društvu. Volontira i aktivno pruža pomoć 42,7% ispitanika, najviše u vidu sitnih usluga i to podjednako muškarci i žene. Najveći broj volontera je u zapadnoj Srbiji, 67,4%, a najmanji u Vojvodini, 24,7%. Dobrotvorna davanja su najčešća u zapadnoj i južnoj Srbiji, više u gradu nego na selu, više među ženama nego muškarcima. Procene davanja važe za period do novembra 2004. godine jer je ovaj period obuhvatio "martovske događaje na Kosovu" posle kojih su bile česte velike humanitarne akcije. Postavlja se pitanje koliko su ova davanja bila reakcija na kosovski incident a koliko "karakterna osobina" domaćeg civilnog društva.

Nezavisne političke akcije - pre i posle 5. oktobra 2000. godine

Manje od polovine ispitanika učestvovalo je u političkim aktivnostima pre 5. oktobra 2000. godine, i to u protestnim šetnjama i demonstracijama 38,5%, dok se broj posle tog datuma prepolovio. Posle 5. oktobra političke aktivnosti građana su se radikalno smanjile i svele uglavnom na potpisivanje peticija u kojima su podjednako učestvovale sve društvene grupe. U rešavanju zajedničkih problema u lokalnim zajednicama, sastancima je prisustvovalo 34,1%, a samo polovina je to činila više puta, što govori o niskom stepenu učešća građana u donošenju značajnih odluka za lokalnu zajednicu. Sastanaka je bilo više u gradu nego na selu, mada najmanje u Beogradu. Slično je i sa dobrovoljnim akcijama u kojima je učestvovala jedva jedna četvrtina ispitanih na nivou lokalne zajednice.
Lokalne organizacije CD su, po mišljenju 1/5 ispitanika, vidno smanjile svoje aktivnosti tokom 2004. godine u rešavanju konkretnih problema, kao što su akcije za obezbeđivanje prihoda članovima zajednice, pomoć siromašnima da poboljšaju životne uslove ili ženama da se uključe u život lokalne zajednice na različitim nivoima. Najaktivnije su bile OCD u zapadnoj Srbiji i Beogradu, ali je u njihovim aktivnostima učestvovao mali broj građana.

Socio-kulturne norme i okruženje

Međusobno poverenje više od 2/3 ispitanika (88,2%) zasniva se na opreznosti. Samo 10% smatra da se većini može verovati. Nepoverenje je veće u gradu nego na selu, najveće u Beogradu, a najmanje u južnoj Srbiji.
Toleranciju prema "drugima" najmanje pokazuju ispitanici iz centralne Srbije. Većina ne bi imala ništa protiv da im komšije budu ljudi druge rase ili religije, ali već 1/6 ne bi želela imigrante ili strane radnike, 1/3 obolele od side i mentalnih bolesti, dok polovina ne želi homoseksualce i lezbijke. Socijalna distanca prema poslednjima je najveća u Vojvodini iako je ona do sada važila za najtolerantniju sredinu.
Društvena pravednost se pokazuje u visokom stepenu kod svih ispitanika jer nije opravdano "tražiti od države beneficije koje nam ne pripadaju", "izbegavati porezu" ili "plaćanje javnog prevoza". S ovim stavom više se slažu žene nego muškarci. Vojvođani smatraju da od države ipak treba tražiti beneficije koje nam pripadaju (16,3%), u južnoj Srbiji da je opravdano izbegavati plaćanje javnog prevoza (33%), dok u zapadnoj (28%) opravdavaju utaju poreza.

Uticaj civilnog društva za društvene stavove

Poverenje javnosti je najveće u Crkvu (65,2%) a najmanje u političke partije (15,7%) i radničke sindikate, bez obzira što je u njih uključen najveći broj ispitanika (70%). Trećina ispitanika ima veliko poverenje u NVO, nešto veće na selu (40,7%) nego u gradu. Poverenje je danas veće jer su efikasno reagovale na društvene probleme bez obzira što su smatrane "stranim plaćenicima i izdajnicima". Stav ispitanika je da su im dobrovoljne organizacije više pomogle nego državne institucije.

Milenijumski ciljevi

Ispitanici uključeni u aktivnosti OCD smatraju prioritetnim tri milenijumska cilja: iskorenjivanje siromaštva i gladi (74,0%), formiranje globalnog partnerstva za razvoj (24,0%), očuvanje životne sredine i zaustavljanje propadanja prirodnih resursa (22,2%). Za neuključene u rad OCD primarni su: iskorenjivanje siromaštva i gladi (75,7%), smanjenje smrtnosti dece ispod pet godina (23,3%), borba protiv side, tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti (21,0%). Osnovna prepreka u ostvarenju milenijumskih ciljeva je, po mišljenju većine ispitanika, "opšta nezainteresovanost građana za ove ciljeve".

Zaključci

Autori istraživanja zaključuju da civilno društvo ne čine samo organizacije i institucije već i pojedinci sa svojim inicijativama, aktivnostima i stavovima - oni koji imaju razvijenu građansku svest. Prilikom ocenjivanja "zdravstvenog stanja" civilnog društva u Srbiji posle 5. oktobra konstatovano je da je došlo do promena koje bi trebalo da budu tema opsežnijeg istraživanja. One su, ukratko, naznačene kao promena režima koji se još nije do kraja definisao i kvaliteta života koji se još nije radikalno promenio, već je tek ušao u proces saniranja posledica prethodnog režima. Politička kultura je nešto porasla, ali nije ni blizu zrelosti. Građani, pojedinačno, još nisu "došli do svesti o sopstvenoj ulozi", a razvojni ciljevi i pravci društvenog kretanja u velikoj meri polarizuju društvo. Aktuelni politički establišment ne pokazuje neophodnu političku odgovornost. Civilni sektor još nije učvrstio smer svog delovanja, pa OCD još uvek nemaju relevantnu ulogu u pitanjima razvoja društva.