Slučaj "sudija Ripson"

Pisali smo već u Republici o slučaju sudije Ištvana Ripsona iz Zrenjanina. On je optužen da je primio mito od lokalnog biznismena Anđelka Bitevića, a za uzvrat je trebalo da utiče na ishod sudskog spora u kojem je Bitević tužilac i traži naplatu potraživanja od Zemljoradničke zadruge iz Međe.
Međutim, pretkrivični postupak je obavljen u najmanju ruku neuobičajeno i zadire u povredu prava čoveka na zagarantovanu tajnost intimnog opštenja. Istražni sudija je angažovao BIA, koja je mesecima snimala telefonske razgovore, vršila i video i audio nadzor, što je postalo dokazni materijal u ovom slučaju. Advokati odbrane tražili su isključenje ovih "papira" (transkripti razgovora), što je uvažila sudija Okružnog suda u Pančevu Ksenija Ogrizović. Međutim, posle žalbe okružnog javnog tužioca u Pančevu, Vrhovni sud Srbije ukida presudu i šalje na prvostepeno odlučivanje. Neobičnost ove odluke je tim veća jer je Vrhovni sud Srbije u dva slična slučaja, u kojima je opet jedna od optuženih strana Bitević, a s druge strane sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu Ljubica Popović i sudija Okružnog suda u Nišu Stojadin Jovanović, okrivljenih takođe za primanje mita, uvažio isključenje ovih "papira" kao dokaznog materijala.
U obrazloženju odluke u vezi sudije Ripsona navodi se da se odluka o isključenju ovih dokaza nalazi (fizički) u "jednoj beloj koverti", a da se za ova dva slična slučaja spominju "dve bele koverte". Da li se ovde radi samo o formalno-pravnom cepidlačenju, odnosno neprofesionalnosti naših sudova ili se krije i nešto drugo?
Sudija Ištvan Ripson je petooktobarske događaje 2000. godine razumeo kao prekid jednog nenormalnog (i pravnog) poretka i kao jedan stvarni novi početak. Između ostalog, inicirao je procesuiranje za NN grupu u Zrenjaninu, koja je prvih dana bombardovanja, marta 1999, fizički zlostavljala, opljačkala i proterala oko 20 porodica albanske narodnosti (većinom zanatlija, pekara). To se odvijalo danju, sa mnogo svedoka i po svoj prilici uz organizaciju lokalne policije ("vlasti"). Oko 30 ljudi je naoružano instrukcijama da se Albanci samo proteraju, a ne i da se pobiju! Sudiju Ripsona kao "kadar" vide i neke demokratske partije bivšeg DOS-a, predlažu ga za načelnika zrenjaninskog MUP-a. Uveren, posle jedne poruke od ministra Dušana Mihajlovića, da je to već gotova stvar, neoprezno poručuje da će neki iz zrenjaninskog MUP-a biti iza rešetaka ukoliko prethodno i sami ne napuste službu...
Ali, evo prilike... Supruga Ištvana Ripsona je radila u firmi Anđelka Bitevića, ovaj joj više godina nije uplaćivao penziono osiguranje, za uzvrat je predložila da se načini vansudsko poravnanje, u iznosu od oko 300 000 dinara, što je i učinjeno. Već taj sticaj okolnosti - blizina Anđelka Bitevića - trebalo je da kompromituje sudiju Ripsona, a tajno uhođenje dokaže njegovu korumpiranost. Najapsurdnije je da se ni uz najbolju "volju" ovi transkripti ne mogu razumeti kao optužujući za sudiju. Takvih prebijanja dugova u firmi bilo je više, a još važnije je da sudija Ripson nikada nije bio postupajući sudija u predmetima Anđelka Bitevića. Prosto se nameće zaključak da tu ne postoji biće krivičnog dela, i da bi rešenje ovog montiranog slučaja bilo odustajanje od optužnice i izbegavanje još veće blamaže od strane vlasti.
Sa žigom srama sudija Ripson se obraćao za pomoć svim reprezentantima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti u Republici (bez odjeka). Obraćao se i mađarskom parlamentu i predsedniku mađarske države (sa kurtoaznim odgovorom). Kako to biva, slučaj dobija nacionalni predznak. Za to imaju interes i oni koji su ga optužili, a njegovo obraćanje organima druge države govori o nepoverenju u institucije sopstvene zemlje. A sve je tako jednostavno (i istovremeno veoma složeno). Prethodni sistem još postoji, izgleda nedirnut, a ovde je, izgleda, (ne)namerna žrtva sudija Ištvan Ripson.