Oguglali na represiju

Desetog decembra, na Dan ljudskih prava, Žene u crnom i njihovi simpatizeri iz Fonda za humanitarno pravo, Republike i drugih organizacija, pojačani grupama iz Trauma centra i homoseksualnih i lezbijskih udruženja, obreli su se u Novom Sadu.
Živopisno i šareno društvo na Miletićevom trgu je izvelo antifašistički i antiratni performans. "Žrtve" uvijene u najlon (najlon-vreće se sada najčešće prepoznaju po sadržaju - mrtvom ljudskom telu), bubnjevi, zvončići, daire, krug koji su činili aktivisti, novinari, snimatelji i posmatrači, sve je to strogom i administrativnom trgu u prilično oronulom Novom Sadu dalo jednu urbanu dinamiku i povod za razmišljanje. Nije bilo mnogo posmatrača na trgu, ali oni kojima smo objasnili o čemu se radi složili su se da "tako treba". Jedan mladi par odmah se ponudio da se upiše u "izdajnike".
Posle performansa, neobična kolona iz Beograda dva sata je prolazila ulicama uzvikujući antifašističke, antiratne i antiseksističke parole. Prolaznici, nenavikli na ovakva "dešavanja", zaustavljali su se u čudu. Po načinu na koji su nas posmatrali pomislih kako Novi Sad više ne gaji građanski stil. Čak se ni političke partije nisu dale uznemiriti, niko od aktivista (osim novosadske lezbijske organizacije) nije se pojavio ni na ulici ni u zgradi pokrajinske skupštine. Pošto smo saslušali nekoliko izvešaja o stanju ljudskih prava, u skupštinskom klubu dočekali su nas postavljeni stolovi. Svuda đakonije, samo domaćina nema.
Prema izveštajima aktivista za ljudska prava, nasilju i mačizmu pridružile su se i religije koje sve više daju ton životu u našim gradovima. Prema izveštajima, u Velikoj Plani klerikalizam mladih sve više uzima maha. U modi su brojanice i fašistički grafiti Obraza. U Kraljevu je dosadašnji muzej NOR-a, raniji Milošev konak, pretvoren u Duhovni centar Nikolaj Velimirović, a Ibarske novine polovinu sadržaja posvećuju crkvenim događajima. Aktivisti iz Tutina upozoravaju na indoktrinaciju islamske verske zajednice i sve rigidnije zahteve prema ženama. Diktira se stil oblačenja i života u kojem je žena svedena na ulogu rodilje.
Mizoginija, homofobija, ponižavanje prigovarača savesti, diskriminacija Roma, Kineza, zabrane emisija o zločinima protiv Bošnjaka u Priboju za vreme rata, policijska tortura - kriju se ispod privida normalnosti u gradovima Srbije. Primer Leskovca, kada je nasilje nad ženama u pitanju, svakako je drastičan. Tamo je, prema istraživanju načinjenom u 10 gradova, na sto hiljada stanovnika prošle godine ubijeno 13 žena. Četvorica ubica bili su policajci. U isto vreme, u Švedskoj je na devet miliona stanovnika ubijeno 16 žena, a cela država je zbog toga digla uzbunu. Ovde postoji naviknutost na zločin, a uzbunu dižu samo malobrojne nevladine organizacije i neki mediji.