Uradi sam

Budućnost medijske samoregulacije u Srbiji

Opravdano nezadovoljstvo kvalifikovane medijske javnosti, predlozima medijskih zakona i njihovim usvojenim sadržajem ali i primenom, moguće je donekle ublažiti formulisanjem i usvajanjem dokumenata "medijske samoregulacije", tj. zajedničkog novinarskog Kodeksa i formiranjem Saveta za medije. Ono što je već uradila većina zemalja u regionu tek se očekuje u Srbiji. Pošto je kašnjenje naša "sudbina", preostaje nam da se bar dobro potrudimo oko kvalitetnog teksta Kodeksa i dobro utemeljenih pravila za osnivanje Saveta za medije. Naravno, važni će biti i postupci kojima će se primenjivati jedinstveni Kodeks i po kojima će odlučivati ovaj Savet. Za sada je na nivou dva novinarska udruženja, NUNS i UNS, odlučeno da se predlog Kodeksa napravi i stavi na neku vrstu javne rasprave u profesionalnoj ali i široj javnosti. O propozicijama, ovlašćenjima i stepenu obaveznosti Saveta za medije tek će se raspravljati.
Ove dve teme su bile razlog za održavanje Okruglog stola, u organizaciji Yukoma i Medija centra, 8. decembra ove godine. Kao povod, uzeto je objavljivanje publikacije "Sloboda i odgovornost: očuvanje slobode izražavanja putem medijske samoregulacije", koju je sačinila međunarodna organizacija za promociju slobode govora Article 19, a koju je u srpskom prevodu izdao beogradski Yukom.
Kao interesantan i važan materijal za formiranje i rad budućeg Saveta za medije izloženo je iskustvo Saveta za štampu koji već izvesno vreme radi u okviru Medija centra NUNS-a. Na primeru ovog Saveta ispitivala se zainteresovanost medijske javnosti za njegove analize, zaključke i preporuke: na njih se osvrću uglavnom oni koji, i inače, vode računa o poštovanju etičkih i drugih standarda u novinarskoj profesiji. Kako obezbediti obavezujuću snagu budućih uporišta medijske samoregulative? Da li tako što će Kodeks postati neka vrsta podzakonskog akta, pa će biti obavezna referenca ne samo za novinare, novinske izdavače i vlasnike medija već i za sudove? Pomenuta su i iskustva Velike Britanije, SAD i Kanade čiji su novinarski kodeksi prilično obimni i detaljni, što novinarima pomaže da lakše nađu odgovore na svoje specifične profesionalne dileme. Predstavnici Centra za unapređenje pravnih studija (CUPS), koji su učestvovali u ovom razgovoru, posebno su isticali da bi kvalitet ovog kodeksa trebalo da predstavlja meru medijskih sloboda u zemlji gde se ona prilično arbitrarno određuje.
Posebna tema za buduće razgovore na ove teme biće osetljivo pitanje načina formiranja Saveta za medije, "nezavisnog regulatornog tela" koje će obezbeđivati primenu Kodeksa. Savet bi, kako su insistirali učesnici razgovora, trebalo da bude biran isključivo na predlog novinarskih organizacija čime bi se obezbedila njegova nezavisnost. Oko finansiranja Saveta bilo je i predloga da tu obavezu preuzme država, ali bez ikakvog prava da se meša u njegov rad. Problematično iskustvo sa Savetom Agencije za radio-difuziju trebalo bi da pomogne onima koji će odlučivati o načinu formiranja i rada Saveta za medije. Iskustvo drugih je pokazalo da je postojanje funkcionalnog Saveta za medije u mnogim zemljama smanjilo broj postupaka koji se vode pred sudovima.
Na konferenciji koja se krajem juna, u Sarajevu, bavila ovim temama razmenjena su iskustva između učesnika iz zemalja regiona koje već izvesno vreme imaju ova samoregulatorna uporišta. No, tada se moglo čuti da formulisan jedinstveni Kodeks i ustanovljen Savet ne donose, automatski, očekivane rezultate. Ma koliko da su formalno nezavisni i zasnovani na principima i standardima novinarske profesije i njene pretpostavljene nezavisnosti od "spoljašnjih uticaja", njihova primena i delovanje u velikom stepenu zavise od stanja u društvu i dostignutog nivoa njegovog opšteg napretka. Politička kultura, odgovornost vlasti i razvijenost društva u pravcu formiranja javnosti, pomažu ili odmažu volji samosvesnih novinarskih profesionalaca da ustanove ili zadrže profesionalno dostojanstvo.