Sporne telekomunikacije

Haotična osnova zahteva za redom

Tehnološka i pravna regulacija neuređena a predlozi - odbačeni

Zamislite: Avion domaće kompanije ne može da poleti, i dalje čeka na beogradskom aerodromu jer nadležni ne mogu da izdaju dozvolu za radio-stanicu vazduhoplova. Na šalterima beogradskog aerodroma mole putnike da nastave svoja putovanja preko evropskih aviokompanija, inostranim avionima koji imaju uredne radio-stanice sa dozvolama iz svojih zemalja.
Ova zamišljena scena preti da postane realnost jer je trenutna situacija u sektoru telekomunikacija takva da nema ko da u skladu sa Zakonom izda odgovarajuću dozvolu.
Pa, da li je tako nešto moguće? Pođimo redom.

Mnogo hteli...

Vlada Republike Srbije startovala je u martu 2004. godine s namerom da u sektoru telekomunikacija zavede red. Za zamenika ministra za kapitalne investicije, odgovornog za sektor telekomunikacija, Vlada imenuje iskusnog stručnjaka iz te oblasti. Novoimenovani se uhvatio u koštac sa problemima i definisao plan rada koji je resorni ministar odobrio već početkom aprila 2004. godine.
Naslovi delova Plana rada jasno izražavaju problematiku, potrebe, obaveze i pre svega viziju:
1. Izrada Strategije razvoja telekomunikacija u Srbiji;
2. Izrada Plana namene radiofrekvencijskih opsega prema standardima ITV, EU;
3. Izrada Plana raspodele radiofrekvencija (za radio i TV emitere);
4. Revizija Zakona o telekomunikacijama;
5. Osnivanje i obezbeđivanje uslova za rad nezavisnog regulatornog tela - Agencije za telekomunikacije;
6. Zajedno sa Vladom Crne Gore osnivanje Biroa za telekomunikacije i poštanske usluge na nivou Državne zajednice Srbija i Crna Gora, za upravljanje ograničenim prirodnim resursima - frekvencijama i numeracijom - a koji pripadaju međunarodno priznatim državama, kao i međunarodno predstavljanje;
7. Prodaja državnog udela u prvom mobilnom operateru - "Mobtel Srbija" - i dogovor sa suvlasnikom o prodaji većinskog paketa na javnom tenderu;
8. Deblokada upravljačkih organa "Telekoma Srbija", razrešavanje suvlasničkih odnosa sa grčkim partnerom i restrukturiranje "Telekoma Srbija" u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama i direktivama EU o ukidanju monopola i liberalizaciji tržišta telekomunikacija;
9. Restrukturiranje domaće telekomunikacione industrije i njeno uključenje u razvoj telekomunikacija;
10. Trajno rešavanje telekomunikacionih kapaciteta i infrastrukture telekomunikacija za potrebe Vojske SCG, MUP-a, BIA i državne uprave Republike kao i svih njenih institucija;
11. Usaglašavanje aktivnosti sa Republičkom radio-difuznom agencijom vezano za Plan raspodele radiofrekvencija (za radio i TV emitere);
12. Raspisivanje tendera za treću generaciju mobilne telefonije;
13. Definisanje položaja operatera telekomunikacija na Kosovu i Metohiji u saradnji sa UMNIK-om, koordinacionim telom za Kosmet i operaterima;
14. Izrada predloga za poboljšanje telekomunikacionih i poštanskih veza u tehničko-komercijalnom smislu sa Republikom Srpskom, a u skladu sa Ugovorom o specijalnim vezama Republike Srbije i Republike Srpske;
15. Sprovođenje mera iz Akcionog plana Vlade Srbije za otklanjanje štetnih posledica po strana ulaganja u Republiku i
16. Rešenje dugova JP PTT "Srbija" zbog otplate bankarskih kredita za otkup italijanskih akcija u "Telekomu Srbija".

Mnogo započeli - nešto uradili...

Avion s početka naše priče i dalje ne može da poleti. Ne može, jer ne funkcioniše pravna država.
A kada će naš avion moći da poleti? Onda kada se resorno ministarstvo nadležno za telekomunikacije i Republička agencija za telekomunikacije dogovore ko će, kako i sa čime da obavi zakonom propisane državne poslove. Prvo je nadležno i odgovorno ispred ove države, a drugo je odgovorno za državni posao koji mu je država poverila. Dok se oni ne dogovore naš avion će i dalje stajati na pisti. Ako se ipak i dogovore i radio-stanica domaćeg aviona dobije dozvolu, još nije sigurno da će avion da poleti - zbog smetnji na radiofrekvencijama od strane "divljih" radio i TV emitera svih fela koje niko ne kontroliše.
I dok nadležni ćute ili se osećaju nenadležnima, a odgovorni prebacuju odgovornost jedni na druge, možda je i bolje da onaj naš avion ne poleti.
Što da leti kad može da padne a dok ne leti - štedi na gorivu. Logično, zar ne?
Nisu, ipak, svi skrstili ruke pred ovim tranzicionim lavirintom. Kada će i kako naš avion da poleti - čitajte u narednim brojevima Republike.