Rat agencija - sukob niskog intenziteta
Dogodio se presedan u srpskoj tranzicionoj
praksi - da jedno regulatorno telo traži raspuštanje drugog, u korist
ministarstva. Javnost je opet u nedoumici ko je tu u pravu, ali koliko
je ogorčena produžavanjem haosa toliko je, izgleda, i bespomoćna da
se tome suprotstavi
"Frekvencije kasne", "Stop za frekvencije", "Štrajk,
telekomunikacije, dozvole", "Ko pušta haos u etar", "Nismo
štrajkovali", "Nismo krivi za odlaganje konkursa za frekvencije",
"Frekvencije: ko koga sapliće?", "Izbor trećeg operatera
je strateško pitanje države", "Vojska gasi BK televiziju".
To su samo neki od naslova objavljenih u medijima tokom decembra o istoj
temi: regulisanje odnosa u oblasti telekomunikacija.
U Srbiji postoji blizu hiljadu radio-stanica i nekoliko stotina televizija
koje emituju program a (gotovo) sve rade ilegalno. Takođe, ima stotinak
internet posrednika i bar desetak distributera kablovske televizije -
opet (gotovo) svi bez urednih isprava za rad. Donekle su zaštićene od
sumnjičenja za "kontroverzno poreklo" svoga današnjeg položaja
u ovom poslu samo firme iz državnog okrilja - RTS, PTT i "Telekom".
To objašnjava i koren iz kojeg je nastao sadašnji haos: telekomunikacije
su bile državni monopol koji je počeo da se raspada s raspadom poretka
koji je u Srbiji vladao u drugoj polovini prošlog veka.
Žilave mane vlasti
Vlastodršci na umoru prvi su zapazili korist od posrtanja monopola pa
su "burazerskom privatizacijom" krenuli da preuzimaju od države
najunosnije poslove - duvan, naftu, električnu energiju, spoljnu trgovinu,
bankarstvo, pa i telekomunikacije. Kada su i oni najudaljeniji od "dvorskih
krugova" shvatili šta se događa samo što nisu i kocke iz kaldrme
počupali: buknuo je haos i procvetali konglomerati kriminalno-poslovnih
zajednica na tržištu koje se rađalo "oslobođeno" svih pravila
osim prava jačeg i drskijeg.
U telekomunikacijama su se pojavile džinovske firme nejasnog porekla kapitala
i mutnih vlasničkih odnosa, ali i stotine malih, često beznadežno amaterskih
i primitivnih poduhvata. Dok su svi ubirali razne slatke dobitke u neoporezovanom
haosu i komadanju nebranjenog državnog monopola, izgledalo je da je "Eldorado"
otkriven.
Za vlast koja je to omogućila moglo se slobodno reći da je najgora, pa
je kao takva i ispraćena, ali kada je takva vlast, na kraju prošlog veka,
otišla sa scene - šta se dogodilo? Haos u telekomunikacijama je ostao,
po nekima se i povećao.
Poznati pevač Đorđe Balašević ovako je (otprilike) to opisao: "Jedva
sam čekao da naši dođu na vlast a onda sam shvatio da na vlasti - nema
naših".
Zašto se u proteklih pet godina prilike u telekomunikacijama nisu popravile?
"...budući da većina političara... nije zainteresovana za istinu
već za vlast i održanje te vlasti. Zarad održanja te vlasti, od suštinskog
je značaja da ljudi ostanu u neznanju, da žive ne saznavši istinu, čak
ni istinu vlastitih života. Zato je ono što nas ovde okružuje zapravo
ogroman i gust splet laži kojima se hranimo", izjavio je Harold Pinter,
primajući ove godine Nobelovu nagradu za književnost (prema: NIN br. 2868).
Koga je briga za telekomunikacije
U oblasti telekomunikacija, osim što se tu danas ostvaruju najveći profiti
i tehnološki prodori koje opisuju kao revolucionarne za čovečanstvo, nalaze
se resursi, značajni kao prirodni - voda ili vazduh ili rudna blaga. U planu
Vlade Srbije za otklanjanje prepreka stranim ulaganjima (usvojenom maja
2004) piše da "veliku prepreku efikasnijem
|
poslovanju čini nedovoljan broj fiksnih priključaka za telefone
i loš kvalitet veza, visoke cene međunarodnih razgovora i mobilnih
veza, nepostojanje sporazuma operatera o međusobnom povezivanju
i obračunu cene telefonskog poziva, nelojalna konkurencija, nerazvijenost
interneta, zakonski neuređen rad kablovskih mreža..."
Kod nas je, recimo, neisplativo razvijati autsorsing da, kao u Indiji,
naši stručnjaci ovde razvijaju računarske programe za kupce na drugim
kontinentima - jer su nam telekomunikacije loše i skupe.
Pored ostalog, kao vitalni, prirodni resursi smatraju se i frekvencije
na kojima se mogu emitovati radio-televizijski programi ili ostvarivati
radio-veze na određenoj teritoriji. Njihov broj je ograničen i njihovom
raspodelom mora da se upravlja, što čine sve države na svetu. U
protivnom, kao u Srbiji, radio i TV stanice ometaju programe jedna
drugoj, veze između aviona i
|
|
|
|
Edouard Manet, Eva
Gonzales, c. 1879.
|
 |
zemaljske kontrole mogu biti ugrožene; vojne, policijske ili taksi veze
su nepouzdane; nijedan novi brod ne možemo da porinemo jer ne može uredno
da dobije radio-stanicu...
Mada je za upućene već godinama jasno kakav je to haos i kolike štete trpe
privreda i država zbog ovog haosa, uređivanje odnosa u toj oblasti se ne
dešava. Za javnost, finale borbe za uvođenje reda u srpskim telekomunikacijama
predstavlja događaj od sredine decembra kada je jedno regulatorno telo zatražilo
da se raspusti drugo, kako bi državni organ u ovoj oblasti povratio nadležnosti
koje je trebalo da izgubi.
Presedan u tranzicionom lavirintu
Za proteklih pet godina osnovane su dve agencije kao regulatorna tela koja
su trebala da preuzmu državne nadležnosti i, po evropskim uzorima, unesu
red u deo telekomunikacije radi zaštite javnog interesa od monopola i uzurpatora
i omogućavanja slobode rada pod ravnopravnim uslovima. Trebalo bi da rade
zajednički, prva da odobrava programsku ispravnost RTV stanica a druga da
im dodeljuje frekvencije za emitovanje programa. Osim mnogo buke još nije
bilo stvarnih rezultata od njihovog uspostavljanja. Rađanje prve - Radio-difuzne
agencije (RRA) - u proteklim godinama pratile su ogorčene javne i
|
podzemne borbe, pa i afere. Drugu - Agenciju za telekomunikacije
(RATEL) - od nastanka, u maju ove godine, prate otvorene opstrukcije,
a u decembru je zatraženo da se ona raspusti i njena ovlašćenja
vrate Ministarstvu za kapitalne investicije (u čijoj su nadležnosti
i telekomunikacije).
Nije poznato da se ovakav presedan dogodio u još nekoj zemlji u
tranziciji. Kako je ostvaren takav podvig?
Iskazujući gnev pravednika, predstavnici Radio-difuzne agencije
i nekoliko udruženja emitera RTV programa tokom druge nedelje decembra
|
|
|
|
Edouard Manet, Seascape,
1869.
|
|
svakodnevno su u medije plasirali ultimatume da se hitno raspiše konkurs
za raspodelu frekvencija. Ovi zahtevi upućivani su na adresu Agencije za
telekomunikacije uz optužbe da ona namerno sprečava raspisivanje tog konkursa.
Pod naslovima sa početka ovog teksta objavljivane su grdnje i pretnje a
da se gotovo nigde nije čula druga strana. Konačno su pretnje i ostvarene
zahtevom predstavnika RRA na konferenciji za štampu 14. decembra da se raspusti
RATEL. Tako je objavljen rat agencija.
|
Dva dana kasnije ovaj rat je dobio dimenzije sukoba niskog intenziteta:
na svojoj pres-konferenciji predstavnici RATEL-a su demantovali
optužbe i objavili da nisu prepreka za raspisivanje konkursa - ako
Ministarstvo za kapitalne investicije i Vlada Srbije dopuste da
Agencija proradi njoj je potrebno samo sedam dana za to. Pokazalo
se da je RATEL od Vlade dobila novac za rad tek
|
|
|
 |
|
Pokazalo se
da je RATEL od Vlade dobila novac za rad tek krajem
septembra (četiri meseca posle osnivanja) a da
ni do sada nije dobila prostor za rad niti podatke
o frekvencijama i merne stanice za kontrolu etra
|
|
|
|
|
krajem septembra (četiri meseca posle osnivanja) a da ni do sada nije dobila
prostor za rad niti podatke o frekvencijama i merne stanice za kontrolu
etra.
U medijima je ovo dobilo znatno manji odjek. Zagrejani nedeljom prepunom
optužbi, novinari su očekivali burno finale a dobili su umirujuća objašnjenja.
Ni predstavnici "druge strane" ne mogu biti zadovoljniji jer epiloga
njihovih ultimatuma nema. Ni iz Ministarstva zasad nema reagovanja. U medijima
narednih dana nije obnovljena ova tema. Sve preti da, posle bune, potone
u još jedan beznadežni muk.
Čule su se i najave boljih dana. Predstavnici RATEL-a preklinjali su novinare
da pomognu u otkrivanju "onoga što se iza svega krije". Takođe,
"da utvrde ko prebacuje krivicu na RATEL i ko je zainteresovan da brzo
kupi frekvenciju?" Konačno, upozorili su da im profesionalna etika
ne dopušta da podležu pritiscima...
Istina je da se već godinama ne usvajaju strategije za radio-difuziju i
telekomunikacije, koje treba da budu osnova za rad agencija. Takođe, Zakon
o telekomunikacijama je nedorečen i (ponegde) neprimenljiv ali se predložene
izmene Zakona ne stavljaju u proceduru. Reorganizacija bogatog i uticajnog
"Telekoma" gotovo se više i ne pominje.
Jedan od ljudi upućenih u ovu oblast, na kraju pres-konferencije RATEL-a,
sumorno ali sa uverenjem reče: "Ništa od svega, bar još godinu dana".
Videćemo da li ga njegovo iskustvo dobro uči. Obe agencije i Ministarstvo
imaju dovoljno razloga da sve ne ostane na ovome. Ili je sukob niskog intenziteta
upravo ono što je i trebalo da se desi? Mediji pogotovo duguju javnosti
da ovu temu "isteraju do kraja", zbog jednostranog i površnog
započinjanja kampanje, ako je javnost uopšte od značaja za epilog ove priče.
Malo je reći da ovde neko zaobilazi istinu, a preterano - da svi to čine.
Ipak, pristajemo li da ne saznamo istinu, bez obzira u čijem je interesu
da nas hrani obmanama?
|
| |
Slavoljub Kačarević |
|
